понедељак, 27. фебруар 2012.

Mia








Srela sam je jednog davnog prohladnog oktobarskog jutra u Beču. Šetala je alejom  izmedju dve zgrade u četrnaestom bečkom becirku. Tog puta, pogledala me ovlaš, onako usput, s visine i okrenula glavu dajući mi do znanja da nisam dostojna njene pažnje. Šetala je njišući zavodljivo bokovima i gledajući ispod oka sve oko sebe povremeno dižući glavu, ponosno i samouvereno.  
  Gledala sam za njom diveći se njenoj gracioznosti i lelujavom hodu.

Nije bila neko za kim cete se okrenuti zadivljeni njenom pojavom, ali je imala ono nešto što vam skrene pažnju i zadrži je na sebi. Na prvi pogled, podsetila me na  Džesiku Rabit, animiranu sliku holivudske glumice Lorin Bekol iz filma „Ko je smestio zeki Rodžeru“ sa onim njenim dugim, valovitim pramenom kose preko desnog oka, a onaj lelujavi hod ličio je na hod Vojvotkinje, one prelepe bele mace iz crtanog filma „Mačke iz visokog drustva“.

Kada smo se sledeći put susrele ona je zastala kraj ivice staze, da me propusti da prodjem, a ja sam opet zastala da je dobro osmotrim. Odmeravala me dubokim ispitujućim pogledom.
 Nija mi bila lepa sa onim neobično tamno osenčenim desnim okom koje je bilo u izrazitom kontrastu sa levim, ali njeno držanje prepuno dostojanstva nije dozvoljavalo da se pomisli da je ona neko ko je stanovnik ulice, a takva misao  mi se, moram priznati, rodila u glavi u jednom trenutku. Mimoišle smo se odlazeći svaka svojim putem. Ovog puta se nisam osvrnula za njom, bojeći se da ona to ne primeti.

 Vidjala sam je svakodnevno, na istom mestu na stazi svaki put kad god sam odlazila u šetnju za vreme mojih  boravaka u Beču. Nezainteresovana za svet oko sebe, išla bi stazom  zastavši ponekad da me okrzne pogledom svojih tamnosmedjih očiju.  Osećala sam da me je prećutno prihvatila, kao nekog čiji se putevi ukrštaju sa njenim. Imala sam utisak da je držala odstojanje, tačnije, nije mi pružala priliku da se upoznamo bliže.

 Od svoje sestre sam saznala da  se zove Mia i da živi u zgradi preko puta njene, u prizemlju, kao i da svakodnevno šeta parkom i alejom izmedju zgrada. Nije bila preterano bliska ni sa kim. Meni je delovala kao neko željan ljubavi i topline.

Prolazilo je vreme. Bilo mi je veoma čudno da se uvek, kada bih dolazila u posetu svojoj sestri, još dok bih s koferima u ruci prilazila njenoj zgradi odnekud nečujno na istoj stazi pojavljivala  ona, Mia. Više me nije izbegavala, naprotiv. Trudila se da skrene moju pažnju na sebe.

Danas smo Mia i ja, moglo bi se reći stare poznanice. Ona se stvori ispred mene na stazi kojom šetam izmedju zgrada u četrnaestom bečkom becirku, kao da je neko necujnom, nevidljivom rukom spusti baš tu, kao slučajno, a opet namerno. I kao da zna da ne mogu da odolim, a da ne pomazim njena kao baršun meka ledja i lepu okruglu glavu na kojoj iskre dva  oka srnećeg pogleda, jedno okruženo crnom dlakom, kao povez jednookog gusara, a drugo, snežno belom.

 Mia je jedna, neko bi rekao,  sasvim obična domaća mačka.   
Meni, ona nikada nije bila obična. Naprotiv. Bila je neko ko ima ono nešto što skreće pažnju, saznala sam, skoro svih stanara ili prolaznika u tom kraju i koji su je  svi voleli na svoj način. Imala je svoj dom, a opet, volela je i da šeta slobodno, bez cilja. Volela je da se mazi, ali tek kad vas dobro upozna, kao mene. Naravno, posle vremena ispitivanja čiju je dužinu  ona odredjivala.

 Mia i  dalje hoda elegantno, lelujavo, mekano, pomalo drsko držeći svoj rep izrazito uspravno, kao da daje na znanje da je ona pre svega svoja. I da, i dalje me podseća na zavodljivu  Džesiku Rabit  ili maznu Vojvotkinju.
 Još uvek ne mogu da se sasvim odlučim izmedju njih dve.

*OljaKa


   

6 коментара:

  1. Lepa priča Olja ,obožavam sve životinje ali mačke su nešto posebno

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Raduje me da vam se priča dopala :) I ja ih puno volim.

      Избриши
  2. Baš su posebne, te mačke.
    Njihova ljubav nije laka, ona se zaslužuje, ona je posebna.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pravo ste rekli, njihova ljubav se zaslužuje ;) Hvala na komentaru :)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)