субота, 28. април 2012.

Minerali - značaj i izvori


          
Mineralne materije spadaju u grupu gradivnih i funkcionih  hranljivih materija jer ulaze u sastav ćelija, tkiva i organa, a neke imaju i značajne uloge u organizmu. Smatra se da je ukupna količina mineralnih materija u telu odrasle osobe oko 5%  od ukupne telesne mase. Količine pojedinih mineralnih materija u organizmu su različite i njihova raspodela je neravnomerna.Npr. količina kalcijuma, magnezijuma i fosfora u kostima i zubima je veća nego u ostalim organima gde se ovi elementi nalaze u mnogo manjoj količini. Opet, kalijuma ima mnogo više u mozgu, mišićima, jetri i bubrezima nego u krvnoj plazmi, što je obrnut slučaj sa natrijumom. Fluor se zato nalazi u velikim količinama samo u zubima.
          Mineralne materije  imaju višestruke uloge u našem organizmu:  učestvuju u metabolizmu, jer pojedini od njih ulaze u sastav mnogih enzima, učestvuju u regulaciji osmotskog pritiska kao i u   u regulaciji acidobazne ravnoteže, pomažu mišićno nervnu razdražljivost, učestvuju u prometu vode u organizmu, utiču na rast i razvoj, pomažu kod stvaranja hlorovodonične kiseline u želucu, učestvuju u izgradnji i obnovi kostiju i zuba, pomažu aktivnost enzima,  transport masti i kiseonika, učestvuju u stvaranju hormona i hemoglobina, pomažu kod regulacije koagulacije krvi, utiču na stanje kose, kože i noktiju kao i na pigmentaciju kose i kože.
         Minerali koje mi svakodnevnom ishranom unosimo u naš organizam su: kalcijum ( Ca), kalijum (K), magnezijum, (Mg), natrijum ( Na), hlor (Cl), fosfor (F), sumpor ( S), jod (J), brom, (Br), fluor ( F), gvoždje ( Fe), bakar (Cu), kobalt (Co), selen (Se), i minerali u tragovima u koje spadaju: mangan (Mn), molibden (Mo), aluminijum (Al), nikl (Ni), hrom (Cr) i cink (Zn).



Kalcijuma ima u žitaricama, ima ga u raznom mesu, siru i mleku, raznoj ribi, u mahunarkama  ( grašak, sočivo, pasulj), koštuničavom voću, posebno u orasima.

Namirnice bogate gvoždjem su iznutrice, lisnato povrće i suvo voće kao i pasulj, sočivo, grašak. Gvoždja ima i u jajima, mesu i ribi, u koštuničavom voću, u ovsu,  a u izvesnoj količini prisutno je u voću kao  što su kruške npr.




Meso, školjke, kakao, pasulj, govedja jetra, pečurke, indijski čaj,  sočivo,  ječam (geršla), lešnik,  orasi, a  naročito badem, bogati su izvori bakra 

Fosfora ima u ribi, mesu, jajima, siru i žitaricama ( u ječmu),  u mahunarkama kao i u pirinču. Crni luk sadrži pristojne količine fosfora u sebi.


Cink je u  dovoljnim količinama za našu ishranu prisutan  u soji, žumancetu, sočivu i pasulju, grašku, peršunu, pečurkama, terešnjama, kruškama i kikirikiju. Značajno je unositi ove životne namirnice u zimskom periodu, jer se smatra da je ovaj oligo element značajni protektor organizma od virusnih infekcija ( gripa).



Morska riba haringa, tunjevina, prokelj, klice žitarica posebno ječma, prokelj, luk i paradajz, su izdašni izvori selena.

Joda ima u plodovima mora, kuhinjskoj soli i naravno u mineralnoj vodi „Minakva“. Od izuzetnog je značaja jer ulazi u sastav hormona štitaste žlezde, tiroksina, koji opet igra veliku ulogu u metabolizmu materija i rastu. Na svu sreću potrebne dnevne količine su male i upotreba kuhinjske soli u normalnoj količini, zadovoljava potrebe organizma za njim.



Lisnato povrće, mahunarke, naročito suvi grašak,  ječam i integralno brašno, jezgrasto voće, zelena salata i pirinač   su izvori minerala mangana.




Namirnice bogate kobaltom su smokve, kupus, spanać, salata i kod nas nepravedno zapostavljena repa.
Već pomenuti fluor se nalazi u govedjem mesu, siru, jajima, maslacu, peršunu, kelju, šargarepi, krompiru, rotkvicama. Ima ga i u bademu, jabukama kao i u narandži, breskvi i kruški.



Magnezijum je sastojak biljnog pigmenta hlorofila, te je stoga   prisutan u zelenom povrću. Magnezijumom je bogat  grašak, spanać, kelj, pšenica, kukuruz,  koštuničavo voće, naročito  badem, a ima ga i u pasulju. Veoma je značajan mineral jer igra veliku ulogu, izmedju ostalih,  u metabolizmu ugljenih hidrata.


Natrijuma ima najviše u kuhinjskoj soli,  u hlebu, preradjevinama od mesa, slanom margarinu i slanom siru, punomasnom mleku u prahu. Male količine su prisutne u pirinču, krompiru i testeninanma.


Kalijum  je mineral čija je veća količina potrebna deci jer rastu i trudnicama i dojiljama. Ima ga u mleku,  pasulju, sočivu, grašku, krompiru, paradajzu, raznoj ribi i mesu, kao i u voću i koštuničavom voću.

         
 Uravnoteženom, zdravom   ishranom unećemo u organizam potrebnu količinu mineralnih materija. Stoga  trebada obratimo pažnju na one namirnice koje nisu naši „favoriti“, jer možda baš one imaju minerale neophodne za očuvanje našeg zdravlja i svih funkcija samog organizma, da svi „točkići“ tog finog mehanizma budu „podmazani“ i da rade bez problema.




3 коментара:

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)