четвртак, 06. септембар 2012.

Kad dođe septembar


             


Ponovo je aleju dudova, kako ja zovem put za Zrenjanin između Čente i Perleza, pohodio nevidljivi slikar impresionista sa svojom kičicom  i paletom čarobnih boja, obojivši krajolik čudesnim tonovima smeđe, žute i cinober crvene  boje, izmedju kojih se uporno trsila zelena, već izbledela, ostarela, ali na neki novi način lepa. Po nebu se prostrla sunčano zlatna boja, ali i poneki oblak turobno sive boje jureći snežno bele paperjaste oblačiće nalik na uplašeno stado ovaca.
Žurno i vredno, kao da mu nedostaje prostora i vremena, nevidljivi slikar se prošetao kroz ravnicu oblačeći je u novo šuštavo ruho boje terakote, donoseći spokoj i odmor umornim, žuljevitim paorskim rukama.

Zatim je, poigravajući se duginim bojama, obojio tezge po pijacama u gradu na kojima su se šepurile paradajz, špicare, mesnate, tankokorke, slatke, ljute, somborske, vranjanske, leskovačke, crvene, zelene i šarene paprike, raspukli granati, grožđe boje sunca i vina i šljive požegače boje jorgovana.
Izmedju ljubičastog patlidžana i smaragdno zelenog spanaća, vire bele čipke karfiola i narandžasta mirisna bundeva, a pored nje se ispružio kukuruz šećerac, uvijen u bledo zelenu pelerinu .
Sklad boja miluje oči i krepi dušu, a miomirisi trepere u vazduhu dražeći čula i maštu .




Kao da to zna, nečujni i nevidljivi slikar se prošetao i kroz gradske ulice, dok je njegova vredna kičica bojila krošnje drveća, travu i grmove i cvetne latice u baštama i prostranim parkovima u sve nijanse žute, crvene i mrke  boje.








Kad dodje septembar, neki nevidljivi slikar dojaše nečujno na krilatom konju, otvori svoje bisage, izvadi čarobnu paletu i kičicu iz njih i oboji svu prirodu i sav život u nežne tonove rane jeseni.



Kad dođe septembar, zazvone pozivarska zvona, a vetrovi raznose svadbarske pesme i klonulo lišće i škripe točkovi zaprežnih kola pod teretom blaga i berićeta, a bat ustreptalih koraka odjekuje po do skora praznim školskim hodnicima, zamiriše rakija mučenica u nekom seoskom dvorištu,  ponegde se zavijore bele, mekane pelene, razmenjuju se recepti za pravljenje najboljeg ajvara, slažu se slike sa godišnjeg odmora u foto albume, kišobrani se stavljaju u pripravnost.


    Uvek, kad dodje septembar.



7 коментара:

  1. Кад дође септембар... Ја радујем се шареној јесени... Врло често ми је инспирација, и увек изнова останем задивљена лепотом природе...
    Хвала :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ima onih koji vole jesen, kao i ja, a posebno septembar :)

      Избриши
  2. Volim jesen kad sunce miluje a ne peče ali kad pomislim da posle nje ide zima... Zima ima svojih draži ali u Beogradu, ne.

    ОдговориИзбриши
  3. Lepo...ali mu se ja ne radujem...iz nekih svojih razloga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Verujem da su ti razlozi prošlost, draga moja Neg, a ovaj septembar je sigurno drugačiji od onog nekad i lep, na svoj način ;)

      Избриши
  4. Nakon sto sam procitala ovaj tekst, lakse mi pada oprostaj od dugog, toplog ljeta...:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Leto je lepo na svoj način, ali jesen, pitoma, mirna, posebno rana.. Drago mi je ako je ova priča u vama probudila lep osećaj ;)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)