среда, 05. септембар 2012.

Njegovo veličanstvo krompir



Krompir vodi poreklo iz  Južne Amerike, tačnije iz Bolivije i Perua
gde se  i danas uzgaja preko 200 vrsti krompira.
Najčešći naziv krompira, širom sveta je potato što je ustvari stari actečki naziv za ovu biljku.
U Evropu je dospeo u XVI veku, posle Kolumbovog otkrića Amerike. Doneli su ga Španci, povratnici sa  osvajačkih pohoda Franciska Pizaroa, po zemljama Južne Amerike.

Na starom kontinentu je prvo bio hrana za stoku, ali  i dame iz visokog društva su ga uzgajale u saksijama zbog lepog cveta.
Treba istaći da je krompir zaslužan za nestanak gladi u Evropi.
Danas se uzgaja širom sveta.

 U Sjedinjenin Američkim Državama se gaji tek od XVIII veka dok je  uzgoj  krompira u Africi započeo tek u XX veku.

Vodeći uzgajivači krompira u svetu su Kina i Rusija.  Oni proizvode čak 1/3 svetske količine krompira.
Najmanja proizvodnja krompira je u u njegovoj prapostojbini Južnoj Americi.
Kanadska provincija Nju Bransvik je postala poznata zahvaljujući proizvodnji izuzetno kvalitetnog krompira na severnoameričkom kontinentu.
U našu zemlju, Srbiju, ga je doneo prosvetitelj Dositej Obradović.


Od krompira se širom sveta spremaju raznorazna jela i on se uvek termički obrađuje jer je u sirovom stanju blago otrovan.

Od krompira se u Rusiji spravlja alkoholno piće,  čuvena ruska votka, dok Šveđani takođe prave  piće po i menu Akvavit.

Krompir ima i lekovita svojstva.
 U narodnoj medicini se koristi za skidanje povišene temperature, za sprečavanje pojave plikova kod opekotina.

Voda od kuvanog krompira je ekološko sredstvo za skidanje patine sa srebrnine, a koristi se i kao antiperspirant, sredstvo protiv pojačanog znojenja.

Krompir u sebi sadrži 2,5 x manje skroba od hleba te je pogodan kod mnogih dijeta, ako se zna da je skrob složeni ugljenihidrat koji se lagano razlaže do  glukoze.

Krompir sadrži vitamine B i C. U sebi ima minerale  selen i cink te se zbog toga smatra da je dobar za jačanje imuniteta.

Osim ovih minerala u krompiru ima  i  magnezijuma, kalcijuma i kalijuma kao i manje količine gvožđa i mangana.

Zbog sadržaja kalijuma, ali samo ukoliko je pečen sa ljuskom, dobar je za ishranu osoba sa visokim krvnim pritiskom.

Krompir se preporučuje i kao namirnica koja je dobra za profilaksu raka debelog creva jer u sebi sadrži inhibitore (kočničare) enzima proteaze.

Krompir se preporučuje u ishrani kod gastritisa, kod depresije kod PMS, jer povećava nivo serotonina, kao i kod reumatoidnog artritisa.

Krompir ne goji, ali samo ako je pečen u ljusci ili kuvan.  100g krompira ima samo 90cal.

U Evropi, krompir je veoma zastupljen u nacionalnim kuhinjama Holandije, Nemačke, Češke i Austrije.

U našoj nacionalnoj kuhinji igra važnu ulogu u pripremi paprikaša, čorbi kao i pečen na razne načine.
No, ja nekako najviše volim jednu , moglo bi se reći običnu krompir čorbu. Ipak,  za mene je to najbolja krompir čorba na svetu. Sprema se i najbrže na svetu, što mi je veoma značilo dok sam radila. Nju su zavoleli čak i oni koji nikada nisu voleli čorbe, posebno ne od krompira.

Imala sam 16 godina kada sam je prvi put probala, u Austriji, u mestu Klosteneuburg.
 Bila sam na letnjem raspustu posle zavšene prve godine srednje medicinske škole. Gospođa Elza, komšinica moje mame, donela mi je jedno jutro pun lonac od jednog litra krompir čorbe bez ikakvog povoda.
Pretpostavljam da sam joj bila simpatična, onako vižljasta, duge crne kose sa siromašnim znanjem samo osnovnih reči nemačkog jezika.
Ukus te čorbe pamtim i danas i trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da je čitav kunst, umetnost spravljanja iste, samo u jednom nezaobilaznom i neophodnom začinu, majoranu.

Tetka Elzina krompir čorba na austrijski način

* 4 kom.  belog krompira srednje veličine isečenih na male kockice
       * jedna veća očišćena krupno narendana šargarepa
       * jedna očišćena i sitno iseckana glavica crnog luka
       * jedna – dve supene kašike ulja
       * oko 1,5 l zagrejane vode
       * so
       * ½  kafene kašičice majorana
       * malo mlevenog crnog bibera
       * 2-3 kašičice integralnog brašna (osetljivim na gluten preporučujem brašno od heljde)


U posudu od 2 l na maloj količini ulja, lagano propržiti crni luk, dodati šargarepu pa sve zajedno propržiti samo dok šargarepa ne pusti svoju boju. Dodati iseckan krompir, naliti sa pola količine vode, malo posoliti i kuvati na laganoj vatri dok krompir ne omekša ( oko 10 minuta). Probati, pa ako je krompir mekan, dodati ostatak vode.
      U jednoj  šolji dobro izmešati 2-3 kašičice integralnog brašna sa malo vode. Paziti da  ne bude   grudvica.  Naliti šolju vodom do pola pa sadržaj sipati uz lagano mešanje u čorbu da se čorba zagusti.
      Posoliti čorbu po ukusu, dodati malo mlevenog, crnog bibera i kad provri dodati ½ kafene
     kašičice majorana. Pustiti da „baci“ još jedan ključ i skloniti sa šporeta.

 Služiti toplu čorbu kao predjelo ili kao jelo koje krepi u hladnim zimskim danima. Veoma je dobra za rekonvalescente, a sasvim odlično prija i u letnjim mesecima jer se može jesti i hladna.
      Na kraju, ko kako voli nek izvoli.



          Tetka Elzi, koja je odavno na rajskim ostrvima, hvala na najboljem  receptu za najbolju krompir čorbu na svetu po izboru moje malenkosti, a koja je s vremena na vreme neizostavni deo moje ishrane i ishrane mojih najmilijih, kao i mojih prijatelja.

2 коментара:

  1. Mogla bih ga jesti svaki dan. Hvala za recept, jednostavan i brz!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja obožavam brze recepte, ali ukusne. Molim Mirna i drugi put :)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)