субота, 08. септембар 2012.

Ona



Zatekla sam je kako sedi na stepeniku ispred kuće pogleda usmerenog negde u daljinu i tiho, raspuklim glasom od tuge izgovara reči:

Zaustavite ringišpil, neka utihne muzika!
Hoću da vratim točak u natrag u ona polja daleka.
U ona crvena praskozorja kad mesec na nebu bledi,
zaustavite ringišpil i neka niko me ne sledi!
Oko mene je oblak plavi, dugo se vrtim u krug, već mi se vrti u glavi.
Zaustavite ringišpil da vratim protekle godine,
neka utihne muzika i neka stvarnost nestane!


Ona je bila treće dete svojih roditelja koji su u njenoj četvrtoj godini odlučili da svako nastavi svoj život za sebe i solomonski su podelili decu. Sina je uzeo otac, ona je pripala majci. Prvo dete njenih roditelja,  je umrlo još kao beba.
 Ona je živela sa bakom i još šestoro drugih članova mnogobrojne familije u skučenom stanu u jednom od starih delova Beograda.

Bila je mirno, slabašno, čutljivo, svega željno, nevidljivo dete.
Za sve, svoje roditelje, svoje rođake, samo ne i za svoju baku i najmlađeg ujaka. Bila je srećna što ih ima i što ih je uvek imala sve do kraja, njihovog.
Rasla je uz UNHCR pakete i nosila haljinice dobijene od crvenog krsta. Njoj tata nikada nije donosio čokoladu, kada bi dolazio u retke posete da je vidi. Ne. Ona je dobijala krompir zavijen u fišeke od novinske hartije.
Majku je retko viđala sve do polaska u školu.
Kada je pošla u školu, majka je uzela sebi, natrag. Kasnije je i brat došao od oca kod njih.
Ona nije pravila probleme, ni one bezazlene, dečije, ali je zato njen brat pravio probleme, razne  i bio uvek u centru pažnje.

Ona je bila izuzetno dobar đak, ali to nikome nije bilo važno.  Pa i kako bi, bila je dobro, nevidljivo dete. Ona je morala da razume majku da se nema dovoljno, brat je dobijao sve što je želeo.
 Bila je dobar drug i volela je sve. Nju, malo ko, ili nedovoljno, bar je ona živela misleći tako.

  Udala se mlada, sa mnogo želje da će biti bolje nego što joj je bilo  i da će imati više ljubavi, ali je nije bilo.  Ona se i dalje nadala. Dobila je decu koji su bili centar njenog sveta. Da bi oni odrasli u  porodici popuštala je mužu u svemu, stalno.   
Svi su joj bili važni i uvek je bila tu za sve. Za nju, malo ko.
 Rasipala je ljubav i razumevanje svima, pomagala uvek, bezrezervo i ne štedeći se i bez želje da joj se uzvrati.
I nisu joj vraćali. Poneki, retko.
Želela je samo da je vole. Sigurno su je voleli, neki, ali nikada kao ona sve njih.
 Ona nije ni malo ljubavi ostavljala sebi, ali je mnogo ljubavi davala svima.
Sad, na zalasku života nema odgovor na pitanje gde je tačno pogrešila, ali zna tačno šta je sve propustila jer nije naučila najvažnije, da voli sebe.



8 коментара:

  1. Sad, na zalasku života nema odgovor na pitanje gde je tačno pogrešila, ali zna tačno šta je sve propustila jer nije naučila najvažnije, da voli sebe. - Da, da, bas to

    ОдговориИзбриши
  2. Tema je interesantna.Često sam razmišljala o tim ljudima koji sve druge više vole od sebe.Ne mislim na one koji stalno ,vrlo glasno nabrajaju šta su sve učinili za svoju decu,roditelje,muževe....i usput kukaju kako to niko ne ume da ceni.Mislim upravo na ovakve žene(jer su to uglavnom žene) kao što je ova iz tvoje priče,koje kroz život prodju neprimećene .Slažem se da čovek mora da voli i poštuje sebe ali gde se to uči?Da li se to uči u zdravoj porodici ili u savremenim radionicama kojih je sada sve više?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Milice, hvala ti što dolaziš na moj blog i ostavljaš svoje vrlo korisne komentare. Mislim da se to uči u zdravoj porodici, a kad tog nema, onda nastaju problemi, a samim tim i posledice.

      Избриши
  3. Još odavno trubim kako u osnovne škole treba uvesti predmet "Samoljubav", da deca čiji roditelji to ne umeju, nauče da vole i poštuju sebe. To je važnije od građanskog vaspitanja ili veronauke. Jer u protivnom, takvi ljudi su ceo život žrtve sebe, drugih i svoje nesreće...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sneška, možda bi neki drugi naziv predmeta, u kojem se uči samoljubav, bio primereniji, ali svakako mislim da si apsolutno u pravu. Posebno bi to dobro došlo deci iz razorenih brakova, ili onih u kojima su odnosi poremećeni. Dobro bi došlo kako god.

      Избриши
  4. Retke su žene koje umeju da vole sebe. Od malena smo tako vaspitavane da svima budemo na usluzi. Teško je naučiti voleti sebe, ako nismo osećali da smo voljeni i nismo tome od malena učeni.

    ОдговориИзбриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)