недеља, 30. децембар 2012.

Badnjak



Dan je uveliko osvojio snežne vrhove Suve planine.  Vetar je laganim dahom podizao sneg sa strmih padina koji se poput Striborovih strela spuštao niz njih. Poneka bi u prolazu dotakla dečje zarumenele obraze i zavijorila šal oko njihovih vratova.
Sneg je škripao pod malim nogama koje su gazile po tragovima stopala koje je ostavljao, prteći stazu,  gorostasan čovek poodmaklih godina, sede kose,  gustih, usukanih brkova i pognutih leđa pokrivenih debelim gunjem. Jednom rukom je pridržavao držalju sekire prebačene preko ramena, dok je drugu držao ispruženu iza sebe povremeno pridržavajući za ispruženu ručicu, malog dečaka koji je hodao iza njega, ubrzano dahčući. 
Pored staze kojom su išli, sjajem mesečine, ljeskao se zaleđeni potok, a vrbe, na drugoj strani obale, pucketale su pod povremenim naletima vetra. Poneka vlat trave i smrznuta šaš, koje su izvirivale iz snega ispod vrba, razbijali su monotonu belinu svojom umornom žutom bojom.
Staza se pela uz brdo, kraj izvora iz kojeg je leti u mlazevima izvirala sveža, hladna voda. Zima je svojim ledenim dahom okovala izvor. Mali mlaz vode se teško probijao kroz otvor veličine dlana na čudesno lepom ledenom ukrasu oblika kristalne kugle po kojem su se zraci zimskog sunca presijavali bojama duge. Čovek je povremeno zastajkivao osvrčući se iza sebe i gledajući dvoje dece koja su hodala po njegovim tragovima, dečaka i devojčicu.
 Dečak je imao oko pet godina, devojčica koju godinu više. Bio je obučen u debelu, perjanu jaknu plave boje, dok su mu noge bile sakrivene u čizmicama jarko žute boje. Na glavi je imao vunenu kapu sa šarenom kićankom koja je poigravala pri pokretima njegove glave, a oko vrata, imao je nekoliko puta obavijen šal braon boje sa plavom bordurom na ivicama. Ispod kape su virili crni, kudravi čuperci. Zarumenelih obraza i radoznalih očiju gledao je u krajolik kojim su prolazili, budno pazeći da staje po dedinom tragu.
 Iza njega, koračala je vižljasta devojčica, pridržavajući ga pokadkad rukom da ne padne, kada bi se okliznuo u snegu. Ona je na sebi imala jaknu svetlozelene boje, a na glavi okruglu šarenu kapu i šal istih boja. Njene noge, od hladnog snega, čuvale su čizmice  crvene boje.
 Devojčica i dečak su imali na sebi pantalone od smeđeg, debelog, rebrastog somota. Oboje su, već vidno zadihani, zastajkivali i usporavali tempo penjanja uz brdo.
  • Dokle ćemo više da se penjemo deda, umorili smo se, odvažno je progovorio zadihani dečak. Rekao si nam da ćemo brzo stići, a vidi, već smo se popeli na sam vrh.
  • Još samo malo - odgovorio je starac.
  •  Pogledaj kako se lepo vidi selo odavde. Eno je i naša kuća. Ala je baka založila, vidi kako se dim vijori, a povremeno izleću i varnice iz odžaka. Sigurno je već ispekla pogaču - reče devojčica i obliza usnice kao da je sa njih skidala neku nevidljivu mrvicu.
  • Baka je kazala da će ispeći i kolače. Samo nije rekla koje. Kaže, to će biti iznenađenje - uzbuđenim glasom odgovorio joj je dečak, gledajući u pravcu kuće i čežnjivo uzdišući.
  •   Evo, skoro smo stigli deco - začu se grleni dedin glas. Pogledajte,  kako je  lepa cerova šumica.
Sa leve strane puta, na jednoj planinskoj kosi, raširila se mlada, belogorična šuma ogolelih grana. Samo su grane hrasta, cerića, bile ukrašene, zupčastim, promrzlim listovima svetle smeđe boje.
  • Sad ćete Uroše ti i Dora da izaberete stablo koje ćemo uzeti za badnjak. Pažljivo birajte, nek bude pravo i ne mnogo debelo.
  • A hoće li deda stablo umreti kad ga ti posečeš - upitao je dečak?
  • Neću ga celog iseći Uroše, samo jednu granu. Ne brini, na proleće će na mestu gde je bila grana porasti nova.
  • Pogledaj Uroše - obratila se Dora dečaku pokazujući prstom na jedno stablo. Ovo je lepo stablo. Vidi kako su mu grane guste i čipkaste.
  • Baš je lepo, zar ne deda - odgovori dečak.
  • Ako se vama sviđa, može. Neće mi biti teško da  isečem jednu lepu granu. Izabrali ste pravo stablo i baki će se dopasti.
 Starac je spustio sekiru sa ramena, skinuo debeli gunj, pa pažljivo uhvativši sekiru  čvrsto, obema rukama, stade vično seći odabranu granu.
U nekoliko trena, cerova grana je bila isečena. Dečak i devojčica su ushićeno gledali u badnjak.
  • Kako su ti veliki i jaki mišići deda - govorio je Uroš opipavajući dedine mišice. Hoće li i meni biti takvi kad porastem?
  •  Ne brini Uroše, biće još snažniji od mojih. Starac se nasmešio.
Dora je gledala mesto na stablu cerića, sa kojeg je deda isekao granu.
  • Namaži mu ranu deda - obrati se sedokosoj starini devojčica.
  •  Ne brini Dorice - odgovori joj deda podižući gunj sa staze i žurno ga oblačeći. Zatim je u jedan od džepova zavukao ruku, izvadio jednu omanju kesicu i svojom ogromnom šakom izvadio iz nje nešto čime je hitro namazao posekotinu na stablu.
  • Čime si namazao drvo deda - upitaše ga u glas deca?
  •  Pepelom. Tako je radio moj otac. Njega je naučio da tako radi njegov otac, moj pradeda. Govorili su mi da je to dobro za stablo i da će ga to zaštititi od truljenja, a sada i od zime, pa eto i ja tako radim. 
  • A sad, hajde da požurimo natrag. Počinje da duva jak vetar lepi moji,  podižući cerovu granu sa zemlje - reče deda deci. 
Spretno je nabaci  na svoje desno rame na kojem je već stajala sekira i laganim korakom stade da korača na dole, ka selu. Deca poslušno kretoše za njim .
Iza njih, ostala je cerova šumica i šum zimskog vetra u njoj.
  • Baki će se veoma dopasti naš badnjak deco.
  • Pa i jeste lep deda dahćući umorno - rekoše deca. 
  • Praviće lepe kresnice kad bude goreo, a to je najvažnije - reče starina,.
  • Kad se unosi badnjak u kuću deda -  upita ga Dora?
  • Večeras, pre  badnje večere.
  • Zašto se unosi badnjak deko -  javio se i Uroš?
  • U slavu rođenja gospoda Isusa Hrista deco.
Svi pravoslavni vernici, za Božić, unose badnjak u kuću. Ujutro, na dan Božića, ko prvi uđe u kuću, polaže badnjak i izgovara božićnu čestitku. Njega u našem narodu zovemo polažajnik. On dobije i darove od domaćice za to što polaže badnjak, košulju ili štrikane čarape,  nekad samo jabuku ili suvo voće, već kako ko šta ima.
  • Ko će biti naš polažajnik deda -  upitala je ponovo Dora?
  • Ko prvi ustane od nas troje, ti Uroš ili ja.
  • Ja ću sigurno ustati prvi - rekao je dečak.
  • To ćemo baš da vidimo, spavalice - smeškajući se reče devojčica.
Ubrzo je vesela trojka stigla do svoje kuće. Deca rumenih obraza utrčaše u kuću vičući u glas:
  • Deda je isekao  veoma lep badnjak bako. Izađi da ga vidiš!
  • Hladno je deco. Moja kostobolja baš ne voli zimu. Sigurna sam da ste vi izabrali najlepši badnjak,  nežno milujući male glave i pomažući im pri skidanju jakni - reče im starica.

  Veče u planini se spuštalo uvek iznenada, kao da se prikrada iza nekog od visova gde je čekalo najbolji momenat da pobedi dan. Za povećim stolom u kuhinji, sedeli su Dora i Uroš nestrpljivo iščekujući nešto. Baka je postavljala svečanu trpezu stavljajući na sto zemljane činije sa raznoraznim đakonijama. Na zvuk snažnog kucanja o vrata, svi se trgoše.
  • Napred - pozove starica zvonkim glasom.
  • Pomaže Bog! Dobro veče domaćice, srećno badnje veče - gromko izgovori deda koji se pojavio na otvoru kuhinjskih vrata.
  • Bog ti pomogao domaćine - odgovori baka i stade ga posipati pšenicom iz sita koje je hitro dohvatila sa kredenca.
Starac spusti badnjak, granu hrasta cerića pored šporeta u kojem je pucketala vatra i  poče rasipati slamu koju je u naramku nosio ispod jednog pazuha. Onda stade kukurikati kao petao dok je starica sitnim koracima gazila iza njega kokodačući kao kokoš.
  • Haj’te deco vi iza bake i pijučite kao pilići, tako se valja - pozva starac decu koja su to gledala radoznalo, široko otvorenih očiju.
Ova poskakaše brzo sa stolica i stadoše žurno koračati iza bake, prvo Dora, a iza nje Uroš pijučući pri tome i smejući se razdragano. Vesela kolona je hodala oko kuhinjskog stola dok je deda rasipao slamu po podu kuhinje. Nedugo zatim svi posedaše oko stola i stadoše se sladiti jelima koje je baka pripremila za badnju večeru.
  • Sve si tako ukusno pripremila bako - reče mala Dora.
  • Ne mogu više, pući ću ako samo još nešto stavim u usta - oglasio se i mali Uroš.
  • Ako je tako i ako ste lepo večerali, onda haj’’te na spavanje. Valja sutra rano ustati - reče im baka. 
Deca poslušno ustaše od stola, poljubiše ih za laku noć i nestadoše  hitro u spavaćoj sobi.
  • Ja ću sutra ustati pre tebe Dorice i biću polažajnik, videćeš - reče mali Uroš.
  • Prvo skoči, pa reci hop! Laku noć Uroše, mora brzo da zaspim da bih pre tebe ustala jer i ja želim da budem polažajnik - odgovori mu Dora iz kreveta, već spremna za spavanje.
U sobi je vladao polumrak. Samo je jedna zidna  lampa oblika lotosovog cveta, širila diskretnu svetlost. Iz ugla sobe, gde se nalazio Urošev   krevet, čulo se tiho romorenje. Dora načulji uši ne bi li čula šta  on to govori, a onda se tiho nasmeja. Iz ćoška su dopirale tihe  reči:
  • Kol’ko kresnica, tol’ko česnica, kol’ko žara tolk’o para….
Uroš se preslišavao ponavljajući Božićnu čestitku koju  polažajnik izgovara kada polaže badnjak, a koju ga je tog dana deda  naučio.
  • Sutra ujutro ću se praviti da još spavam, iako se uvek probudim pre njega, tako da on može da bude polažajnik. Izgleda da mom bratu mnogo znači da bude polažajnik. Neka mu bude.  Kad poraste, nadam se da će pamtiti naš prvi Božić u selu. Ja ga sigurno neću nikada zaboraviti jer sve što se danas dogodilo je nezaboravno - razmišljala je Dora dok se san prikradao kroz noć zatvarajući snene dečije oči.
Napolju je vetar noćnik, bučno svirao svoju zimsku melodiju, a sneg  je nošen vetrom ljubio prozor sobe, u kojoj su mirnim snom spavali  Dora i Uroš i pravio čudesne šare po njemu.
Lagano, jedan za drugim, gasili su se prozori seoskih kuća i hladna  zimska noć osvojila je krajolik na Suvoj planini okupan sjajem mesečine i belinom snega jedne predbožićne noći.



28 коментара:

  1. Предивна прича! Браво Оља и хвала :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Veoma mi je drago Luna da ti se dopala ;) Molim, i drugi put, bilo mi je zadovoljstvo :)

      Избриши
  2. Одговори
    1. Eh da. I sama se setim svog detinjstva kad god je pročitam ;)

      Избриши
  3. Slabo poznajem Božićne običaje, a ti si mi baš lepo o tome ispričala! Hvala!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo jedan delić je to Sneška i to izmešanih običaja, a ima ih mnogo više i sve ih veoma volim :) Drago mi je da si nešto novo saznala.

      Избриши
  4. Sva sam se naježila čitajuć, predivan tekst draga Olja! Sretan ti Badnjak!

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala, Olja, na ovoj toploj priči! Divna, prava praznična. <3

    ОдговориИзбриши
  6. Predivna priča, puna topline.
    Podsetila me na moje Božiće u detinjstvu.
    Naravno, sad u kombinaciji sa trudničkim hormonima, bez par suza nisam mogla da pročitam. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga mama iz magareće klupe, iako je priča napisana dosta davno i ja zasuzim još uvek, kad je ponovo pročitam :) Hvala na komentaru :)

      Избриши
  7. Prelepa priča OljaKa. Dugo lepšu nisam pročitao. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Miloše na lepom komentaru. Drago mi je da ti se priča dopala :)

      Избриши
  8. škripi sneg...miriše šuma i badnjak pucketa. lepo. sretni praznici draga. Moram otići kod mame na Badnje veče

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Unećeš joj radost i u srce i u dušu svojim dolaskom :) Hvala na poseti :)

      Избриши
  9. Divan način da se kroz priču objasne i ispričaju običaji. I ti si to super odradila!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti draga Blaženka što si prepoznala i naravno pročitala :)

      Избриши
  10. S mirisom nostalgije...Nežna topla priča...Priče ovakvog profila trebalo bi da budu obavezna lektira deci..to su snažne psihološke valute odrastanja...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, hvala Vam Stano na zaista predivnom komentaru. Neke priče zaslužuju da se ovekoveče.

      Избриши
  11. mogla bih svaki dan da dodam po neku lepu reč za ovu priču. :)

    ОдговориИзбриши
  12. Divna priča! Priča koje neguje tradiciju i uči one neupućene. Naježila sam se čitajući je jer me je setila na dane mog detinjstva. Uloge pilenceta tako sam se rado i puna srca prihvatala.

    ОдговориИзбриши
  13. Ti običaji, nažalost, lagano, ipak nestaju :( Lepo je znati da ima još uvek onih koji se sećaju tih trenutaka iz detinjstva. Hvala za komentar.

    ОдговориИзбриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)