субота, 28. април 2012.

Minerali - značaj i izvori


          
Mineralne materije spadaju u grupu gradivnih i funkcionih  hranljivih materija jer ulaze u sastav ćelija, tkiva i organa, a neke imaju i značajne uloge u organizmu. Smatra se da je ukupna količina mineralnih materija u telu odrasle osobe oko 5%  od ukupne telesne mase. Količine pojedinih mineralnih materija u organizmu su različite i njihova raspodela je neravnomerna.Npr. količina kalcijuma, magnezijuma i fosfora u kostima i zubima je veća nego u ostalim organima gde se ovi elementi nalaze u mnogo manjoj količini. Opet, kalijuma ima mnogo više u mozgu, mišićima, jetri i bubrezima nego u krvnoj plazmi, što je obrnut slučaj sa natrijumom. Fluor se zato nalazi u velikim količinama samo u zubima.
          Mineralne materije  imaju višestruke uloge u našem organizmu:  učestvuju u metabolizmu, jer pojedini od njih ulaze u sastav mnogih enzima, učestvuju u regulaciji osmotskog pritiska kao i u   u regulaciji acidobazne ravnoteže, pomažu mišićno nervnu razdražljivost, učestvuju u prometu vode u organizmu, utiču na rast i razvoj, pomažu kod stvaranja hlorovodonične kiseline u želucu, učestvuju u izgradnji i obnovi kostiju i zuba, pomažu aktivnost enzima,  transport masti i kiseonika, učestvuju u stvaranju hormona i hemoglobina, pomažu kod regulacije koagulacije krvi, utiču na stanje kose, kože i noktiju kao i na pigmentaciju kose i kože.
         Minerali koje mi svakodnevnom ishranom unosimo u naš organizam su: kalcijum ( Ca), kalijum (K), magnezijum, (Mg), natrijum ( Na), hlor (Cl), fosfor (F), sumpor ( S), jod (J), brom, (Br), fluor ( F), gvoždje ( Fe), bakar (Cu), kobalt (Co), selen (Se), i minerali u tragovima u koje spadaju: mangan (Mn), molibden (Mo), aluminijum (Al), nikl (Ni), hrom (Cr) i cink (Zn).



Kalcijuma ima u žitaricama, ima ga u raznom mesu, siru i mleku, raznoj ribi, u mahunarkama  ( grašak, sočivo, pasulj), koštuničavom voću, posebno u orasima.

Namirnice bogate gvoždjem su iznutrice, lisnato povrće i suvo voće kao i pasulj, sočivo, grašak. Gvoždja ima i u jajima, mesu i ribi, u koštuničavom voću, u ovsu,  a u izvesnoj količini prisutno je u voću kao  što su kruške npr.




Meso, školjke, kakao, pasulj, govedja jetra, pečurke, indijski čaj,  sočivo,  ječam (geršla), lešnik,  orasi, a  naročito badem, bogati su izvori bakra 

Fosfora ima u ribi, mesu, jajima, siru i žitaricama ( u ječmu),  u mahunarkama kao i u pirinču. Crni luk sadrži pristojne količine fosfora u sebi.


Cink je u  dovoljnim količinama za našu ishranu prisutan  u soji, žumancetu, sočivu i pasulju, grašku, peršunu, pečurkama, terešnjama, kruškama i kikirikiju. Značajno je unositi ove životne namirnice u zimskom periodu, jer se smatra da je ovaj oligo element značajni protektor organizma od virusnih infekcija ( gripa).



Morska riba haringa, tunjevina, prokelj, klice žitarica posebno ječma, prokelj, luk i paradajz, su izdašni izvori selena.

Joda ima u plodovima mora, kuhinjskoj soli i naravno u mineralnoj vodi „Minakva“. Od izuzetnog je značaja jer ulazi u sastav hormona štitaste žlezde, tiroksina, koji opet igra veliku ulogu u metabolizmu materija i rastu. Na svu sreću potrebne dnevne količine su male i upotreba kuhinjske soli u normalnoj količini, zadovoljava potrebe organizma za njim.



Lisnato povrće, mahunarke, naročito suvi grašak,  ječam i integralno brašno, jezgrasto voće, zelena salata i pirinač   su izvori minerala mangana.




Namirnice bogate kobaltom su smokve, kupus, spanać, salata i kod nas nepravedno zapostavljena repa.
Već pomenuti fluor se nalazi u govedjem mesu, siru, jajima, maslacu, peršunu, kelju, šargarepi, krompiru, rotkvicama. Ima ga i u bademu, jabukama kao i u narandži, breskvi i kruški.



Magnezijum je sastojak biljnog pigmenta hlorofila, te je stoga   prisutan u zelenom povrću. Magnezijumom je bogat  grašak, spanać, kelj, pšenica, kukuruz,  koštuničavo voće, naročito  badem, a ima ga i u pasulju. Veoma je značajan mineral jer igra veliku ulogu, izmedju ostalih,  u metabolizmu ugljenih hidrata.


Natrijuma ima najviše u kuhinjskoj soli,  u hlebu, preradjevinama od mesa, slanom margarinu i slanom siru, punomasnom mleku u prahu. Male količine su prisutne u pirinču, krompiru i testeninanma.


Kalijum  je mineral čija je veća količina potrebna deci jer rastu i trudnicama i dojiljama. Ima ga u mleku,  pasulju, sočivu, grašku, krompiru, paradajzu, raznoj ribi i mesu, kao i u voću i koštuničavom voću.

         
 Uravnoteženom, zdravom   ishranom unećemo u organizam potrebnu količinu mineralnih materija. Stoga  trebada obratimo pažnju na one namirnice koje nisu naši „favoriti“, jer možda baš one imaju minerale neophodne za očuvanje našeg zdravlja i svih funkcija samog organizma, da svi „točkići“ tog finog mehanizma budu „podmazani“ i da rade bez problema.




петак, 20. април 2012.

Promene čine čuda ili kako vam Feng Shui može pomoći da živite bolje



Ukoliko  želimo da živimo bolje, ispunjenije, bezbrižnije, onda bismo  trebali  da živimo u skladu sa svojim okruženjem, kako sa onim u sopstvenom životnom prostoru, tako i sa prirodom. Sa svakim otvaranjem ulaznih vrata našeg stana, kuće, radne prostorije,  ulazi i sveža energija univerzuma. Prema Feng Shui postulatima energija koja ulazi u naš životni prostor, prostor u kojem radimo, u naše dvorište, svuda, teče lagano i krivudavo. Usput nailazi  na prepreke od stvari, biljaka, drveća, u zavisnosti od prostora po kojem se kreće. Zadržava se u okruženju same prepreke onoliko dugo, koliko je ona svojim oblikom omete u njenom daljem lelujavom prolasku.

 Zakrčeni prostori zadržavaju svežu svežu energiju znatno duže, čineći pri tom da se ona preobražava u stajaću energiju, vremenom tzv. ustajalu energiju, koja sama po sebi ne donosi boljitak, a ni napredak. 
Nameće se zaključak da su sredjeni, nezakrčeni prostori puni životne energije koja osvežava, oživljava i samim tim sobom donosi prosperitet i ako hoćemo i sreću. Stoga nas osnovni princip filozofije življenja u skladu sa okolinom, a i prirodom, upućuje na to da svoje stanove, dvorišta, radne prostorije  i druga mesta gde boravimo mi, ljudi, održavamo u sredjenom, urednom stanju.

Dugo skrivana od ostalog sveta, više od 5000 godina stara filozofija življenja po Feng Shui „pravilima“, donela je, prodorom u svet i naravno, onima koji su hteli da prihvate nešto novo, a dobro, mnogo dobrog, ali samo onda kada se primenjivala odmereno i znalački.

Već niz godina izučavam Feng Shui i podosta od saveta koje on nudi sam primenila u sopstvenom životu. Mnogi moji prijatelji, moja deca, takodje koriste ovaj način življenja, no ne bih da sad nabrajam u čemu im je sve to pomoglo da kroz život idu lakše i da žive bolje.

Onima, koji su još uvek skeptici u vezi te teme, samo navedem za primer reklamu jednog zdravstvenog pomagala:
“ Izgleda šašavo, ali deluje“.
 To pomagalo, donelo je olakšanje mnogima koji su ga koristili i koji ga još uvek koriste, a ja spadam u te takodje.

Ovog puta želim sa vama da podelim par saveta koji  će vam doneti prosperitet, novac, napredak, bolje zdravlje.
 Ne morate biti znalac Feng Shui filozofije da biste ih primenili. Važno je da    postupite po uputstvu i da čekate da stvari počnu da se odvijaju povoljno po vas, a jedan od mastera Feng Shui svetskog glasa, Lilijan Too, kaže, da od momenta primene do početka ostvarenja prodje samo 8 dana.


Pre svega zaista biste trebali da  se odlučite i da najviše što možete raskrčite svoj životni prostor, a to znači da sve ono što vam je višak, sve ono što ne koristite duže vreme, sve ono što vam je nepotrebno, kao i sve ono što vam se ne dopada, poklonite, ili jednostavno bacite!

 Obratite posebno pažnju na uglove, ćoškove, udubljenja!



Osvetlite mračne delove stana, posebno kupatilo! Ukoliko isto nema prirodnu ventilaciju, držite upaljeno svetlo bar 4h dnevno, a poželjno bi bilo sve vreme!



Izbegavajte postavljanje stola na sredinu prostorije!


Popravite sve pokvareno!


Promenite brisač ispred svojih ulaznih vrata, postavite nov sa detaljima plave boje!


Izbacite suvo cveće! Aranžmani od suvog cveća su, koliko god da su lepi, mrtva energija, a vi treba da svoj prostor osvežite, oživite.

Negujte sobne biljke! Neka budu uredno presadjene u novu, veću saksiju, ukoliko je to potrebno, umereno i redovno zalivene i umivene.
 Bilo bi dobro da to budu biljke kao što su: Krasula, Calathea, fikus Bendžamin, orhideja, šeflera, amarilis, Spatifilum, srećni bambus (lucky Bamboo), afička ljubičica lila boje. Izbegavajte biljke puzavice, padalice, palme, juku, Dracenu, Difenbahiju Agavu ili Bonsai drvca!


    Bacite stare račune!

Držite u svom novčaniku nekoliko zrna pirinča prethodno opranog u slanoj vodi!


Okačite na zid u trpezariji, delu stana gde obedujete, sliku sa punom korpom, tanjirom,  raznog voća!

Održavajte higijenu prostora koristeći slanu vodu!

Promenite stare navike!

Uklonita svoja mentalna ograničenja sopstvenim snagama ili potražite pomoć stručnjaka!

Razmestite svoje stvari na drugi način



                                                      
 Učite nešto novo!

Promenite ritam svoje  energije u toku dana!

Za početak, neka vam ovo bude dosta, a ima ga čak  previše, jer ja napisah po onom starom: Od viška glava ne boli!

Probajte! Ništa, ili malo košta, a deluje.
O drugim savetima, vezanim za filozofiju življenja po Feng Shui postulatima, nekom drugom prilikom.


четвртак, 19. април 2012.

Ja ga nisam zaboravila


Iz daljine, kada ga ugledate  zavara vas okrugla gusta krošnja i pomislite, kako je lepa topola.
 Sa čvornovatim granama kosim, ili pod pravim uglom rasporedjenim, liči na afrički baobab, ali nije.
Drugi opet široke krošnje i šiljatih tankih grana podseća na mladu vrbu.
Liči, a nije.
Na ponekom štrči dugačka centralna grana put neba. Okresali ga paori da ga podmlade.
Svrake i vrane svijaju svoja gnezda izmedju gustih grana. U suton, na vrhu najveće grane, čuči mišar i i strpljivo vreba plen.
U proleće se zaodene zupčastim liustovima nepravilnog oblika, kao amebe.
 Slatki, beli i crni plodovi šire osmehe preko dečjih lica i mršte  čela majki zbog fleka po rukama na letnjim majcama.
Vole ga leptiri i bube, naročito svilena, pa ipak sve ga manje ima po šorovima vojvodjanskih sela. Isterao ga prvo beli bagrem, pa orah, pa jele i ko sve ne. Postao je krajputaš.
Jedan ,  vitak,  mlad, našao je svoje mesto da živi i raste u mojoj bašti.
Svake godine svojim crnim, slatkim plodovima, vraća mi sećanja na   detinjstvo, moj dud.

понедељак, 16. април 2012.

Sve behara i sve cveta


Budjenje ranog proleća u mojoj seoskoj bašti
Kome je hladno?
U carstvu maslačka
Rascvetali pozdrav nebu




Igor drema u lepom društvu
Kud ode Melanija?


Gde je nestao,sad je bio tu?
Još nismo pokosili, ovako je baš lepo
Žaneta čeka da se sused sasvim pojavi
U punom cvetu
Novi stanovnik moje bašte ' klematis Meilin
Ovako izgleda kad je pokošeno
Podnevni dremež













































петак, 13. април 2012.

Hoću da kupim koliko mi treba


Moja baka Stanojka je rodom  iz sela Azanja, nekada najvećeg sela u staroj SFRJ, znači iz srca Šumadije. Uvek volim da kažem da je moja baka bila jedna nepismena, ali premudra osoba kojoj mogu da zahvalim na mnogo tome što znam o prirodi, životu na selu, običajima, tradiciji i još puno tog. Bila je, što no kažu stari ljudi kremen žena.
Ostala udovica sa 39 godina i sama odgajila šestoro dece. Svi se odškolovali, postali ljudi, nezavisni, vredni i radni i duhom bogati. I svi su do poslednjeg svog dana poštovali, čuvali i sačuvali ono čemu ih je ona naučila.
Kod nas se u familiji znalo za red za sve i ko kosi i ko vodu nosi i kako se slave praznici, kako verski tako i oni drugi, državni. Znalo se da se za Prvi maj okuplja sva familija bez izuzetka kod bake, u dvorištu nekada naše kuće na Pašinom Brdu, da se tad jede vruća pečena prasetina, mladi luk i salata, piju domaći sokovi od bagrema ili zove, crno vino za velike i vode razgovori o svemu nadugačko i naširoko, ali nikad o politici. Vlast se poštovala, uvek.
Za Vaskrs, moja baka Stanojka je uvek kuvala staro, srpsko  tradicionalno jelo, jagnjeću kapamu. To je valjda ponela iz svoje roditeljske kuće pa je tako nastavila i tokom svog života.  Spremanju tog jela naučila je i sve svoje četiri  ćerke. Ja sam naučila da kuvam jagnjeću kapamu od svoje majke, jer je ona, posle moje bake, postala majstor za to.
Tako i ja dugi niz godina  za Vaskrs spremam kapamu, no kako stvari stoje, ove godine neću. Ne mogu. Jagnjetina je skupa, a i ovde, u selu Perlezu, gde sam ja dobrovoljno odlučila da živim po odlasku u penziju, je prodaju samo kao četvrtinu od celog jagnjeta.
Ta četvrtina ima oko 4-5 kg. Nama, ove godine, ne treba toliko jagnjećeg mesa. Moja deca ne vole jagnjetinu, dojela im. Odrasli su, izmedju ostalog, na jagnjećem mesu. Zato ja, da bih ispoštovala tradiciju, a i zato što volim kapamu, simbolično skuvam za sebe i svog supruga po jednu omanju šerpu.
Neko će reći, šta je zapela za to jagnjeće meso, može i od drugog da se spremi. Može, ali to nije to. Bilo bi i fino i ukusno, ali ipak nema onaj pravi, vaskršnji ukus iz dana kad si mogao da kupiš jagnjeće meso i 250g, ako ti treba. Neko će opet reći da lamentiram nad trivijalnim stvarima, sad u dvadeset prvom veku gde se naveliko propagira zdrava ishrana, a zna se da je jagnjetina crveno meso, pa loj je nepoželjan, ionako smo svi postali predebeli, bolesno debeli itd...its.
Sve je to tačno, ali je i tačno da ipak sebi treba ugoditi s vremena na vreme. Apsolutno treba ispoštovati postulate zdrave ishrane zbog očuvanja zdravlja, jer što bi rekao moj sin, kad razgovaramo o hrani koju treba da ukinemo ili redukujemo, ne možemo da se „drogiramo“ samo malo.
No, nije to poenta ove priče. Ne svidja mi se to limitiranje i odredjivanje granica da kupim nešto što želim na način na koji ja želim. Da je, ne daj Bože neka katastrofa, nestašica, pa da treba da se deli da bismo svi imali, u redu. Ali nije.
 Neko je tamo odlučio da mi proda onoliko koliko on smatra da je za mene dobro.
Neko je još davno odlučio da retko kad zaposlen, običan čovek,   može  da  kupi npr. iznutrice, maramicu, nogice, od čega su mogla da se spreme lepa jela na kojima su generacije odrasle, a siromašni „omirisali“ meso bar po nekad.
 E sad je korišćenje svega tog postala privilegija restorana i kafana gde se ta ista, tradicionalna jela spremaju kao specijaliteti kuće i u kojima mogu da uživaju samo odabrani, tj. oni sa dubljim i punim džepom. Nekada hrana siromašnih, postala je hrana bogatih.
Zaključak je, nema kapame ove godine biće neka zdravija varijanta, npr. sa ćurećim mesom.  
Ko želi recept za obe varijante, nema problema, dobiće.

четвртак, 12. април 2012.

Ontario Cabbage


Ima tome već nešto više od desetak godina kako sam se operisala, ja volim da kažem, od ružne reči. Prevedeno na latinski  to znači karcinom. Iako su doktori rekli da je sve u redu, da sam zdrava its., neki strah se uvukao u mene, a opirala sam mu se iz sve snage, da neću videti svog sina koji je u to vreme živeo i radio u Kanadi. Tako smo se nekako presabrali i snašli na hiljadu i jedan način da sakupimo novac za moje putovanje na drugu stranu hemisphere, da ja kao, iznenadim mog sina.

 Kad sam krenula  bila je zima, novembar mesec. Preleteh ja Atlantik prvi put u svom životu, stigoh u Otavu i provedoh tamo lepih dva i po  meseca. Obišla sam i rodjake u Torontu za naš Božić.
 Napisati  nešto ukratko o Kanadi i utiscima odande je veoma teško. Možda jednom sednem pa napišem sve svoje impresije na blogu o toj veliko zemlji, no uglavnom mi se dopalo sve, valjda zato što je sve  drugačije nego u Evropi, ili kod nas, ali nekako me se najviše dojmio njihov odnos prema kupcima, kako u velikim šoping molovima tako i u manjim dragstorima.

Vrlo često, kao pozdrav, oni kupcima dele reklamne sitnice, kao podstrek da dodju opet, a kako je u to vreme kod njih prava šopingmanija, jer je bila sezona pred njihov Božić, onda je i tih sitnica bilo podosta.
Jedna od njih, koju sam ja dobila kao mali dar,  je bio i jedan mali calendar za narednu Novu godinu, kvadratnog oblika sa prelepim pejzažima kanadskih predela iz svih provincija na jednoj strani, dok je na drugoj strani bio recept nekog njihovog nacionalnog jela ili slatkiša primerenog tom mesecu u godini.

 Listajući taj calendar za oko mi je zapao jedan recept za kuvani kupus,  Ontario Cabbage.

Po dolasku kući, u Srbiju,  reših da taj isti recept kuvanja slatkog kupusa na kanadski način i oprobam i evo, to jelo se već desetak godina nalazi na meniju moje porodice jer je izvrsno. Priprema je jednostavna, brza, a što je najvažnije i deca ga vole.

Kupus i nije bio moja omiljena hrana dugi niz godina, no kako svako od nas menja ukus, ili način ishrane zbog raznoraznih razloga, tako je  kupus, kao povrće, dobio počasno mesto u mojoj ishrani iz mnogo razloga. 
Pre svega zbog toga što ima dobar odnos kalcijuma i fosfora, što omogućava bolju resorpciju onog prvog ( P) i zbog toga što su istraživanja potvrdila njegovo antikancerogeno dejstvo. Sve ostalo mu još dodatno ide u prilog.
Zna se da je svež kiseo kupus, koji se kod nas tradicionalno koristi u zimskoj ishrani, izuzetno bogat vitaminom C, a zna se i  koliko je koristan vitamin C.
No o svemu tome, možda neki drugi put.
Sad želim da sa vama podelim recept za kuvanje slatkog kupusa na kanadski način, tačnije sladak kupus po receptu iz kanadske provincije Ontario.

Za spremanje slatkog kupusa na kanadski način potrebno je: 


  • jedna glavica zelenog kupusa, otprilike oko 1kg težine
  • 300g mlevenog junećeg mesa
  • 3 supene kašike prezli ( za bezglutensku varijantu pirinčani griz)
  • jedno  jaje ( srednje veličine)
  • jedna kafena kašičica aleve paprike
  • jedna sitno iseckana glavica crnog luka
  • dve kašike pirinča
  • soli po ukusu
  • malo mlevenog bibera (prstohvat)
  • 4-5 očišćenih  čenova belog luka- iseckanih na listiće
  • ½ - 1 L kuvanog paradajza (ili po ukusu)

Kupus iseći na rezance širine oko 1cm i ne duže od 10cm i zajedno sa belim lukom ostaviti sa strane.


Od ostalih sastojaka napraviti lopte, ćufte, u veličini po želji. Možda je najbolje da budu veličine manje mandarine.U poludubokoj posudi na malo ulja, iste ćufte propržiti ovlaš, da ostanu cele, izvaditi ih iz posude i ostaviti sa strane.
U istu posudu staviti iseckan beli luk i lagano ga propržiti pa u to dodati isečen kupus. Kupus takodje pržiti uz dodatak malo soli i mešati neprestano sve dok ne dobije mekšu teksturu i blago promeni boju. 
Ne treba ga dinstati!
Zatim dodati oko 1L tople vode, da kupus ogrezne, što bi rekle naše bake, dodati u njega propržene ćufte i kuvati ga na laganoj vatri dok ne omekša „al dente“. 
Potom sipati paradajz sok, posoliti po ukusu i kuvati dok se sve ne sjedini i ćufte ne budu sasvim mekane i pirinač u njima kuvan.
 Po želji, dodati sitno seckan peršun i mleveni biber!

Kao što ste sigurno primetili, ovo jelo nema zaprške, ali nije baš sasvim čorbasto jer mu gustinu daje količina povrća, kao i sluz koja u tečnost prodire  iz pirinča u ćuftama. No, ukoliko volite gušće jelo, možete ga slobodno „podmetnuti“ sa dve do tri  kašičice brašna razmućene u malo vode.
Ja preferiram brašno od heljde, ili integralno brašno.

Ukoliko koristite gotove mešavine začina nije problem, ali neka to ipak budu oni koji u sebi ne sadrže aditive, ili ih  bar  imaju najviše tri.
Prijatno!



уторак, 10. април 2012.

Džomba na putu


Od kad sam u penziji, invalidskoj na žalost, volim da se u ranim jutarnjim satima rasanjujem kafom koju pijem u krevetu. To mi je, što bi rekli Dalmatinci baš onako, gušt.  Baš i nemam nekih velikih, samo meni svojstvenih rituala, ali ovaj upražnjavam redovno, naročito kad je hladno vreme, jer, kad stigne proleće, pa ogreje toplo jutarnje sunce,  e onda se preselim napolje. Sednem lepo  u moju režisersku stolicu ispod kuhinjskog prozora, gledam u svoje ozelenelo dvorište i procvetalo cveće i uživam, onako, u prirodi, srkućući vruću kafu.
Jutros je to bila ona, zimska varijanta pijenja prve jutarnje kafe, ali, malo „zagorčana“ ovom trenutnom, čuj trenutnom, svakodnevicom. Pričam sa svojim „mračnim“ drugom J, o demagogiji  i raspomamljenim demagozima ovih dana.
 Ako nešto ne volim, to je baš to, demagogija. Nekako se ona uvukla u ovo naše okruženje, u ljude, osobito ove koji nam vedre i oblače život. Mi ih još i birali, a oni, umesto da se manu ćorava posla, što bi rekle Lale, ma kakvi. Udri, ko će više. A do Djurdjevdana treba izdržati i živeti ovaj život sa ovom crkavicom od penzije. Sad, nisam ja od onih što kukaju. Naprotiv.  Ja sam, po svom opredeljenju, nepopravljivi  optimista, dok moj sin, za mene  kaže da sam ja neobavešteni pesimista. To je, u prevodu, optimista kod njega. A zašto da ne budem optimista, pitam se? Život nam je poklonjen, a poklonu se u zube ne gleda.  Kad smo već dobili nešto tako vredno, kao što je život, onda ga, već mu i samo ime kaže, treba živeti. E ja se i trudim da ga živim uz sve ono što on donese, ali  i  ono što mi i drugi serviraju, najbolje što mogu i umem. Da umem, to je već dokazano jer za ovih kusur mojih godina izgurah što šta, „prežvakah“ mnogo, čuh na jedno i pustih na drugo uvo puno toga što je bilo za bacanje i sačuvah u srcu i glavi , Bogu hvala, mnogo više onog što je vredelo sačuvati. No, ne mogu nikako da prežvaćem demagoge i demagogiju.
Kod mene ti je uvek bilo presudno govoriti pravu stvar, u pravo vreme, u pravoj meri, pravim ljudima i na pravi način. Mi smo to, nekad, u medicini zvali pravilo 5 P ili 5 O, ko kako voli, ali isto to pravilo itekako može da se iskoristi i u običnom životu.  Koliko bi nam svima bilo lepše da je tako, a ne ovako, atak na zdrav mozak od demagogije sa svih strana.
 Kao, šta je pisac hteo da kaže? Pisac je hteo da kaže baš to što je napisao. E nije nego. Nije baš tako uvek. Jer često kaže nešto što ne važi, već važi ono „izmedju redova“.
Baš to, izmedju redova, ne volim, pa to ti je. Reci lepo da te razume svako šta želiš i misliš naravno, a ne sve u rukavicama.
Sanskrit otprilike kaže: „ Nikad ne reci istinu, koja ne bi prijala i ne reci neistinu koja bi prijala“. Ovaj prvi deo, po meni,  valja koristiti kod onih koji su neizlečivo bolesni, to je izuzetak, dok opet, ovaj drugi deo, e to već nikada ne treba koristiti.
Sad, svi mi imamo izbor kako i šta ćemo raditi i eto, baš zato sam sad u dilemi šta da radim sa ovom vrištajućom demagogijom u ovoj svakodnevici? Kome carstvu da se privolim, a nekako sumnjam, a opet, ne volim ni predrasude ,  da ću da pogrešim , kako god da uradim?
Ispucali su sve nazovi adute, ipak, ja sam verujući čovek, jer da nisam, kako bih stigla dovde gde sam.
A život, život je kao točak i to baš onaj, starinski, kolski, sa ko zna koliko ukrštenih prečaga. Kad krene, ne zaustavlja se, već se vrti, ide, teže ili lagano, u zavisnosti od podloge po kojoj se okreće. Ravna podloga, život teče kao mirna reka, kao ulje, podmazano, sve ide onako kako smo želeli, ali kad naidje na neku džombu na svom putu, e onda eto belaja. Zastoj, muke da kreneš dalje, teskoće i sve što uz to ide, bol, razočarenja, gubici…
 Nekako bih volela da izbegnem bar po neku džombu na svom životnom putu, a ova ovogodišnja, djurdjevdanska, je baš velika. No kako stvari stoje, kad sve uzmem u obzir, a pre svega svest koju, Bogu hvala još uvek imam, moraću da odlučim. Ali kako, kad uopšte ne volim demagoge, ali neki odabir  mi sleduje pa to ti je.
Ajde, pope budi čovek, što kažu naši stari. Ali, ja nisam pop i sasvim sam dovoljno stara da bi trebalo da umem da se snadjem u svemu ovome.
Nije baš da ne znam da su svi takozvani problemi naše mogućnosti da odrastemo i da se promenimo, koje mi odbijamo jer stvaramo otpor promenama, a promene su neminovne, no nekako mi se ne mili da to opet bude slično ili gore. Šta će mi isto ili promene na gore?
Jer, to znači da ću ja i dalje imati ovu crkavicu od penzije, dok će, izmedju ostalog,  neki odabrani penzioneri moći uz penziju i da rade, što ja nikako ne smem, po zakonu, jer sam u invalidskoj penziji. A i zašto bih na kraju krajeva ja radila kao penzioner, malo li je mladih, pametnih, sposobnih, koji ne mogu da dodju na red od tih „ nezamenljivih“.
Valjda treba da se smirim u mirovini i živim dostojno čoveka, ili samo umišljam da to tako treba i da je ispravno?
Okreni obrni, u velikoj sam dilemi ovih dana i nekako mi ta dilema pravi još gorčom moju prvu jutarnju kafu, a baš ne bih volela da mi je zagorčaju na kraju. Nisam zaslužila, ni ja, ni bilo ko od nas.
Opet, ukoliko sama ne odlučim šta ću, neko drugi će to uraditi umesto mene, a to već nikako ne bi bilo dobro i to neću da dozvolim. Bolje da greška, ako je bude, bude moja, pa da naučim nešto pametno, ali ono što zasigurno znam, ne znam, a nisam Sokrat, što bi rekli neki klinci, majke mi.
Eh, ipak znam da će i ovo da prodje kao još jedna džomba ispod  točka mog života.