субота, 30. јун 2012.

Tušt - zdravlje iz prirode







Tušt (Portulaca oleracea)

Pre skoro više od 38 godina sam saznala za ovu biljku i to, nećete možda verovati, od rodjaka mog supruga iz Jermenije. Sigurna sam, da sam je bezbroj puta zgazila u svom životu do tad, čak i u Beogradu, ali o njoj nisam imala pojma. Jermeni ovu biljku, a i Rusi, zovu tandjur,  ne tanđur ako ste mislili, jer nemam ruska slova da bih je pravilno napisala na žalost. Ja sam je dugo nazivala istim imenom dok nisam saznala da se kod nas ta ista biljka ne naziva tušt, u pojedinim krajevima tušanj, tušac, portuljak, dok je u  selu Perlezu, gde ja sada živim, zovu vrlo simpatičnim imenom,  debeli Janko. Inače, u Perlezu je niko  ne voli.   Čupaju je, satiru, ko god može, verujem ne znajući da uništavaju jednu veoma zdravu i nadasve korisnu i jestivu samoniklu biljku.

Tušt, grančica sa delom korena
Tušt ( Portulaca oleracea), je niska, polegla po zemlji razgranata  biljka. Mnogi je smatraju za korov iako je još od  od davnina poznata  kao jestiva,  čak lekovita biljka. Koristila se još u vreme starih Grka i Rimljana za ishranu.
Sama biljka liči na biljke iz roda sukulenta jer ima sočne, elipsaste debele listove, zadebljale grane crvenkaste boje i zvezdaste, žute, sitne cvetiće u pazusima listova. U ishrani se koristi  ceo nadzemni deo biljke.
 Rasprostranjena je širom sveta pa se može naći u severnim delovima Amerike i Afrike, u Maloj Aziji, Maleziji, Indiji i Kini, odakle i vodi poreklo,  Australiji, ali ne i na Tasmanijskom ostrvu,  na Srednjem Istoku, kao i Meksiku i širom Evrope. Uspeva samo do 800 m. nadmorske visine.
Koristi se u ljudskoj ishrani nadzemni, mladi, sočni deo biljke koji se kod raznih naroda različito i sprema.
U Portugalu je koriste za spremanje supe, Turci je koriste za spremanje salata i nadeva za pitu,  Grci je prže i mešaju sa peršunom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i neizbežnim feta sirom za spravljanje ukusne salate, dok je, već pomenuti Jermeni, spremaju kao svežu salatu sa ili bez belog luka uz obavezno vinsko sirće, ali je i konzerviraju tj. ostavljaju  u teglama kao zimnicu.

Salata od tušta
Englezi i Nemci je takodje koriste za pripremu sveže salate, ali i kao varivo umesto spanaća.

Tušt u sebi sadrži vitamine, A, C i B, kao i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe.

Ono što je od velike važnosti je da  tušt više od drugog povrća sadrži u sebi jednu od veoma važnih omega3 masnih kiselina, EPA  omega 3 masnu kiselinu ( eikozapentaenoinsku kiselinu), koje inače ima samo u algama,  plavoj morskoj ribi i u semenu lana. Takođe sadrži i biljne pigmente,  koju sadrži crvena boja stabljike tušta,
 (koje  ima  i  u cvekli npr.), a koji se smatraju za veoma dobre antioksidanse.
 Zbog toga se smatra da pomaže kod ateroskleroze kao i za smanjenje povišenog nivoa holesterola u krvi.
Tušt  sadrži i oksalate kojih ima u zelenolisnom povrću ( spanać, kelj, blitva).
 Veća upotreba se ne preporučuje u trudnoći kao i kod osoba sa lošim varenjem.
Kada se koristi u svežem obliku, u vidu salate,  maksimalna lekovita količina  je tačno koliko se uhvati prstima jedne šake.
U narodnoj medicini se koristi kao sredstvo čiji sok blagotvorno deluje kod ujeda insekata, naročito osa ili pčela, čak i kod ujeda zmija. Koristi se i kod dijareje i hemoroida.
Jermeni smatraju da čisti krv. Postoje   i iskustva, ponegde i dokazana,  da leči  upalu sluznice usta, da je dobar diuretik, da pomaže kod gastritisa i kod gorušice.
Salata od tušta se sprema veoma jednostavno uz korišćenje isključivo vinskog sirćeta i poželjno je, maslinovog ulja, sa veoma malo ili nimalo soli.
Za zimsku upotrebu ostavljaju se sveže očišćene i oprane stabljike poređane u čistu teglu nalivene rastvorom koji se sastoji od sveže, po ukusu nešto kiselije i slanije vode, sa dodatkom seckanog belog luka.
Tušt je samonikla jestiva biljka koje ima od aprila do oktobra i u prirodi je  možete  naći na siromašnom i  osunčanom mestu.
Koristeći je u svojoj ishrani koristite zdravlje iz prirode, kako ja to često volim da kažem za sve ono što nam priroda nesebično i potpuno besplatno daruje, a što je ne retko od izuzetne koristi za sve nas i što često i ne primećujemo.

среда, 20. јун 2012.

O tikvicama - na brzopotezan način


U poslednje vreme nekako i vreme trči ispred mene pa sam počela da ne pamtim neke stvari koje su mi važne, ma koliko one nekome izgledale trivijalno. Skoro pročitah jedan tekst, tema je bila otprilike ne znam da kuvam ili nešto slično, jedne meni drage osobe i evo gde me je već drugi put inspirisala da napišem još jedan post, ali ovog puta na temu kuvanja. Ne da sam ja sad nešto spec pametna na tu temu, već jednostavno da, ako mogu, pomognem onima koji žele, a ne ide im od ruke, kako sami kažu, da kuvaju.

Ona će bolje od mene znati zašto u meni uvek čuči potreba da pomognem, bar ja mislim da to  treba da radim, mislim, da pomažem, svima,  a zašto će ona to znati, pa zato što se razume u zvezde bolje od mene, čak i u moje sopstvene.

E sad, da ne dužim previše, a umem to odlično da radim, napisaću vam danas kako se kuva najlakša čorba od tikvica, neskromno mislim, na celom svetu.
 O ukusu, ne treba raspravljati, a mišljenja sam da je ne samo ukusna već i zdrava onoliko koliko to jesu i same tikvice po sebi.
Kako su sad tikvice preplavile sve pijace, jer im je i vreme, to sigurno neće nikog začuditi što je evo i moja malenkost našla za shodno da napiše koji red na tu temu.

No pre svega samo da se malo podsetimo zašto su tikvice dobre  za našu ishranu?

Tikvice spadaju u nisko kalorično povrće bogato vodom, vlaknima, malom količinom proteina i ugljenih hidrata, vitaminima A, C, K i folatima, kao i mineralima kalcijumom, magnezijumom, fosforom, kalijumom, cinkom  i selenom.
 O značaju minerala na ljudsko zdravlje već sam se osvrnula u jednom svom postu.
Kao povrće sa vrlo malo ugljenih hidrata pogodno je kod redukovane ihrane tj. kod ishrane za smanjenje telesne težine jer, izmedju ostalog spada u sito povrće.
Izuzetno su korisne za smanjenje pojave  letnjih otoka na nogama jer pospešuju diurezu zbog zavidne količine kalijuma.
Tikvice  su veoma dobre za  dijetalnu  ishranu, kako se to kod nas kaže kad neko mora da je na nekoj dijeti. Ipak, ne mogu, a da ne naglasim da reč dijeta u suštini znači zdrava, pravilna, ishrana, tako da, ako koristimo tikvice u svojoj ishrani to znači da poštujemo jedan od postulata takve ishrane.
Kako se ova čorba od tikvica pravi od celih tikvica to je ona tim pre zadovoljila i neka pravila da se koristi povrće u što izvornijem obliku. Ovde mislim na koru i semenke pre svega, što često nije slučaj u našoj tradisionalnoj ishrani.
Mnoge od nas su još bake naučile da se tikvice ljušte pre kuvanja, tačnije gule, da se njihove semenke bacaju i da se tikvice  koriste uglavnom za spravljanje punjenih tikvica sa ili bez mesa, kako ko već voli ili može.
Danas se već uveliko zna da su semenke jedan od najzdravijih delova biljke, svakako ne  svih biljaka, jer su mnoge bogate dostatnom  količinom cinka, jednim od oligominerala, koji nam pomaže da ojačamo svoj imunitet.
Naravno da nećemo za kuvanje čorbe od tikvica koristiti prezrele plodove tikvice, sa već zrelim semenčicama, već samo one od mladjih što je ovde slučaj.

E sad da predjemo konačno na kuvanje te, kako rekoh najlakše za kuvanje, a izuzetno zdrave i ukusne čorbe od tikvica.

               Tikvice po želji, znači bele, prošarano zelene, cukini ili ti zelene, okrugle i koje god,  se dobro operu od svih primesa, zemlje naročito, četkicom za pranje povrća. Otkloni im se peteljka i donji deo i iseku se, kako bi rekla moja baka, na dvoje na troje, što znači kako ko hoće.
 Ako hoćete da vam se skuvaju brže neka to budu sitniji komadi.

U lonac ili šerpu po izboru stavite tikvice, recimo 3 komada srednje veličine za količinu od 2,5 L čorbe, sipajte u to vode do pola, na vrh noža stavite soli i skuvajte   otprilike 10 minuta tj. dok tikvice ne omekšaju.


Mehaničkom pasirkom ispasiramo kuvane tikvice pa u smesu dodamo 3 - 4 komada paradajza srednje veličine isečenog na sitne komadiće – kockice i jednu kafenu kašičicu ulja.


 Dodamo još tople vode i kuvamo još desetak minuta. Posolimo po ukusu i u to dodamo 2 – 3 male, kafene kašičice brašna, integralnog po mogućnosti, razmućenog u malo vode da zagustimo čorbu i nešto više od pola veze sitno isečene,  sveže mirodjije.




Voila! Čorba je gotova.

Ako vam se ne dopada ova skroz na skroz zdrava, prazna varijanta, a verujte na reč izvrsna je, možete dodati pavlake po želji da malo pojačate, omrsite čorbu ili jogurta, čak mleka, što će biti nešto lakša varijanta u odnosu na pavlaku, recimo.
 Takodje možete dodati jedno razmućeno jaje, opet ako želite nešto „jaču“ čorbu.

Eto, to je to. Čitav kunst, što bi rekli Nemci za umetnost.

 Od tikvica se u letnjoj varijanti kuvanja mogu spremiti vrlo ukusni brzopotezni složenci po sistemu „smuti pa prospi“ sa ili bez mesa:). Recepte delim po željiJ


Takodje, tikvice možete puniti i kao čamce, a ne samo kao obične, izbušene, napunjene tikvice, što se da videti na slici u prilogu.

Deca više vole ove čamce od klasično punjenih tikvica. I da, umalo da zaboravim, verujem da će im se dopasti okrugle, loptaste tikvice koje su se skoro pojavile na našim pijacam, a u mojoj bašti odavno.

Onima koji će probati, prijatno, onima koji ne vole tikvice, ipak probajte, ne može da škodi, a korisno je.

Na kraju, hvala mojoj drugarici, zelenookoj R, što mi je dala inspiraciju da sa njom i onima koji žele podelim ovaj post.










уторак, 19. јун 2012.

Veran kao pas


Ovih dana je na mnogo blogova bilo pisano o pravopisu i gramatici našeg jezika, kao i odluci, zaboravih čijoj,  da se pravopisne greške tolerišu djacima na prijemnom ispitu, tj. kako sam ja to shvatila, da im se to ne boduje negativno. Posle jednog veoma dobrog teksta na preporučenom blogu:  http://dopisiizdiznilenda.blogspot.com, posramih se i reših da lepo sve svoje postove pročešljam i ispravim na svim mestima slovo dj u đ, kako je lepo čovek rekao, a i neke, sigurno postojeće pravopisne, a ako hoću pošteno (mora da postoje) i gramatičke greške premda se veoma trudim da sve bude napisano korektno i iako pregledam svaki post više puta pre no što ga objavim, ali ipak, zlu ne trebalo. No, na kraju rekoh to što si napisala, napisala si, odgovornost je tvoja, ali od sad ipak pazi OljaKa.  Jeste mi stalo da ono što napišem bude i napisano ispravno, ali se, umesto da se i ja pridružim pisanju tekstova na tu temu, odlučih  da ovog puta napišem nešto mnogo drugačije, da napišem par redova na temu ljubav i vernost. Mislićete na ljubav izmedju dvoje ljudi možda? Ne. Pisaću o vernosti i ljubavi, ali psećoj, kerećoj, kučećoj, već kako ko to zove.

Ne verujem da skoro svi nisu čuli izreku: „veran kao pas“. No, sigurna sam da je mnogi povezuju isključivo za vernost psa prema čoveku. E ovi redovi neće govoriti o toj vernosti, već o vernosti mog psa, Srećka, prema svojoj „lepšoj“ polovini, mada je ona meni ružna do bola, oprostite mi ljubitelji pasa,  iako  sam i ja jedna od njih, al' tako je.

Kao što bi svi oni koji imaju svog psa rekli da je njihov pas najlepši pas na svetu, neću ni ja da se pravim da mislim drugačije, jer i moj Srećko je za mene najlepši i najbolji pas na svetu. Ako bih htela da budem i sasvim realno iskrena, on je, što bi mnogi rekli Dodž, ili ti domaća obična džukela. Ipak,  zahvaljujući mom nekadašnjem komšiji, koji je imao jednog prelepog, sa ko zna koliko CAC i CACIB nagrada, rotvajlera i sa kojim se  ravnopravno igrao samo moj Srećko, jer ostali psi nisu smeli ni da pridju njegovom rotu, svog Srećka sam i ja počela da gledam na drugačiji način. Naime, komšija je smatrao da je i moj pas, iako mešanac terijera i ko zna čega sve ne, radni pas, pas jamar, te je otuda i otada moj pas za mene postao i ostao mnogo vredniji od dodža.

 Neki, dobronamerni ili oni drugi, često umeju da kažu da moj pas Srećko  liči na mene?? Ja opet, mislim da je on mnogo lep, pa eto ispada da sam i ja onda lepa. Jes' da imam kusur godina, ali ni on, Srećko, nije više mladunac. No, to mu ne smeta da evo, već dugi niz godina, verno i odano voli samo jednu kerušu, komšijsku kerušu koja ima jedno uobičajeno ime za banatsku keru, Ribica. U Vojvodini, čini mi se, svaka druga kera ima to ime. Nikad nisam dokučila šta je to tako lepo u tom kerećem imenu.

Inače, dotična,  Ribica, po meni, nema ni L od lepote u sebi, a ni na sebi. Ima lepu boju dlake, dlaka joj je  boje čokolade.  Za nijansu je viša od mog Srećka koji je mali, kratkogonog, zaobljen, kao mortadela, sa lepim braon paležima iznad očiju, pitomih, braon očiju, dok je ona koštunjava, brkata, sa smešno oborenim ušima, šiljastim, bičastim repom  i nekom čudnom žutom bojom očiju, a ja nikako ne volim takvu boju očiju kod životinja. Mogu ja da je ne volim odavde do večnosti, ali moj pas nju voli evo već popriličan broj godina i da ne grešim dušu, voli i ona njega.

Mogao bi Srećko, jer je pas jamar, da kad već uredno iskopa nebrojen broj rupa u ogradi, koja deli naše dvorište od komšijinog, ruku na srce, da isto tako ode i kod neke druge, kad oseti feromone koje u odredjeno vreme šire keruše, ali ne. On ide samo kod Ribice i voli samo nju,  a i ona, voli samo njega. Pitate se kako? Pa lepo. Ona ima psa na izvolte u svom dvorištu, lepog, jedrog, mladjeg od nje, a i od mog Srećka, ridjodlakog Medu, al', njemu ne da ni da joj se primakne.

Meni je dosadila već ta kereća ljubav naročito jer moram da sve te rupe zatvaram, a to se  već  odavno pretvorilo u Sizifov posao. Preostaje mi samo da podignem neki zid, tipa berlinskog izmedju komšije i nas, možda će to uspeti da razdvoji ljubavnike, ali sumnjam. Iskopali bi oboje i tunel samo da se nadju. Kad on ne ode kod nje, evo nje kod njega. Najzad, izgleda da su pobedili jer sad, samo skinem uredno ogrlicu svom Srećku da se, ne daj Bože, ne obesi o neku pritku u ogradi dok bunari kroz nju da ode do svoje voljene.

E ovo ja zovem vernost i zato mislim da ona, napred pomenuta izreka postoji jer pas ako zavoli, voli samo jednu. Bar moj pas Srećko  već dugi niz godina voli samo jednu kerušu i za njega je ona jedina i  najlepša.
 A nije da ih nije bilo još u njegovom životu, al' ova je najverovatnija njegova druga polovina jabuke.
Treba učiti od životinja, neko je jednom rekao, nikako da se setim ko, no nije ni važno, važno je da ljubav slavi.
Moj pas Srećko u redovnom obilasku bašte

недеља, 17. јун 2012.

Feng Shui simbolika brojeva





             Brojevi su sastavni deo Feng Shui filozofije. Svaka direkcija ima svoj broj. Svaki broj,
od 1- 9,  ima svoj vibracioni obrazac.  Ne postoje univerzalni dobri ili loši brojevi.   Pojedini brojevi kao što su brojevi 1, 6 i 8, smatraju se izuzetno povoljnim. Oni  donose sreću onima koji imaju brojeve telefona ili adresu stanovanja koja sadrži te brojeve.
            U numerologiji brojevi se medjusobnoi sabiraju i oduzimaju dok se ne postigne jednocifren broj, medjutim, to nije praksa kod  Feng Shuia. Ovde se gleda na naglasak,  zvučnost brojeva koju oni izazivaju kada se izgovaraju.
Primera radi ako je broj adrese 108, naglasak je na poslednjem broju 8. Broj 8 ističe ovu adresu.
Takodje i 0 daje jačinu broju kod kojeg je prisutna, a posebno ako je duplirana.
Duplo slovo O ima istu snagu.
Mislite li da su nazivi Google ili Yahoo dati slučajno?

Ukoliko u svojoj adresi imate brojeve kao što su 9, 3, 8, 1 ili 6 smatrajte da imate jake i srećne brojeve.

Broj 1 simbolizuje nezavisnost, medjutim veoma često zna da izazove osećaj usamljenosti čak i u okruženju sa mnogo ljudi. Ovo je dobar broj za one koji žele da ostanu sami i posvete se isključivo poslu.
    Broj 6 simbolizuje bogatstvo.


Broj 8 je naročito povoljan broj jer njegov oblik ima oblik beskraja , kao i oblik ženske figure takodje. On simbolizuje  dolazeće bogatstbo. Broj 8 simbolizuje i besmrtnost.

Broj 9 simbolizuje dugovečnost.

Prema filozofiji Feng Shui u tom slučaju npr. broj 289 bi značio lako ostvarenje blagostanja na duže vreme.


Brojevi koji se završavaju sa 2, 5 i 4 u Feng Shuiu se smatraju manje srećnim brojevima. Medjutim, veoma je važno razumeti kineski pogled na takav način razmišljanja pre no što se zabrinemo ukoliko mi imamo te brojeve u svojoj adresi.

Broj 4 u kineskom jeziku ( kantonski dijalekt), kad se izgovara, ima isti zvuk, kao i reč smrt, te stoga Kinezi iz tog dela Kine, smatraju da ima negativnu konotaciju.
Ne bi bilo fer ne reći da se ovaj broj ne retko smatra i kao broj koji donosi samodisciplinu i temeljnost u radu.
Takodje, u kineskoj pa i u jevrejskoj numerologiji, broj 4 se smatra srećnim brojem.
To opet govori o načinu gledanja na stvari u životu. Ukoliko dozvolite sebi da vas nešto asocira na neprijatno, ružno,  ono će uvek u vama izazivati neprijatnost.
Npr. mnogi ljudi misle  da je  petak 13. baksuzan dan, ali za mnoge druge on to nije, naprotiv.


    Broj 2 npr. predstavlja dualitet, balans,  univerzuma; dan-noć,
jin-jang, zora-sumrak, radost-žalost, muško-žensko,
aktivno-pasivno, gore-dole, nebo-zemlja  itd itd.
 Broj 2 takodje simbolizuje lakoću.

Broj 5 je broj koji simbolizuje 5 elemenata u univerzumu: zemlja, voda, metal, drvo i vatra, stoga ipak donosi harmoniju. Broj 5 je i  broj koji donosi promene. Ovo je broj koji odgovara onima koji vole avanture i uzbudjenja.
Ukoliko ovako gledate na ove brojeve, onda ćete i sami doći do zaključka da su i ovi brojevi kao i njihovo značenje veoma važni, a ne nesrećni brojevi.

Brojevi ipak mogu da se iskoriste da nam donesu više prosperiteta i bolju sreću onda kada želimo da dodatno povećamo energiju pojedinih sektora u svom stanu, kancelariji, dvorištu.
Neutralnim brojevima smatraju se brojevi 1 i 3.
Medjutim, takodje treba reći da broj 3 simbolizuje kreativnost i maštovitost.

Za broj 7 Kinezi nemaju specifičnu simboliku tako da se i on može podvesti pod neutralne brojeve, mada postoji i mišljenje da  je taj broj povezan sa  našim duhovnim mogućnostima i razvojem, ali i željom da se živi kao pustinjak.   Broj 7 se ne preporučuje onima koji žele da nadju sebi srodnu dušu tj. partnera. Veruje se takodje da oni koji preferiraju broj 7  više vole duhovne od materijalnih    vrednosti.

Kinezi vole duple, dvocifrene, identične brojeve kao što je npr. 99 jer smatraju da oni pomažu da čovek nikada ne bude usamljen.
Takodje smatraju da dupli broj 88, koji predstavlja kineski simbol za duplu sreću, donosi posebnu sreću mladim bračnim parovima koji žive na adresi sa tim brojem ili imaju isti taj broj kao broj stana npr. ili kao deo zajedničkog telefonskog broja.

Kada označavate broj svog stana, ili svoje kućne adrese, koristite svoje “srećne” boje, kako biste imali još više sreće i zadovoljstva da živite na tom mestu.
Sve ovo rečeno, možda će vam dati neke smernice u odnosu na ono šta biste želeli da ostvarite, ukoliko tragate za novim životnim prostorom tj. da vam možda otkrije zbog čega vam nesto baš i ne ide tu gde ste.
 No ne brinite ako i nije tako, jer za sve postoji lek, samo se treba potruditi i izabrati pravi od onog što nam vrlo zdušno nudi  feng Shui filozofija življenja.


субота, 16. јун 2012.

Jutarnja impresija




Vazduh je mirisao na rosu i rascvetali kesten.
Spokojnu tišinu remetio je vetar koji se šunjao kroz granje donoseći sa sobom opojni miris sveže ispečenog hleba.
Promukli lavež pasa razbi tamu praskozorja.
 Započe poj petlova u kanonu i prhnuše grlice iz krošnji bagrema.
 Čuo se zvuk klepetuša. Seoske krave žurile su na pašu u prostrane begejske ritove.
 Zvuk točkova u pokretu nakratko je nadjačao sve. Radnici su  odlazili na posao u obližnji grad.
 Zazvoni zvonce bicikla na roglju upozoravajući pešake ranoranioce.
Iz jednog dvorišta zalepetaše krila i jato gusaka hitro otrča  ka obali reke.
Neko je već dozivao blago, a na istoku, visoko gore, gasila se Danica.
Sviće. Budi se jutro u ravnici.

понедељак, 04. јун 2012.

Pravilna ishrana u trudnoći kao preduslov za prevenciju karijesa

Prema saznanju SZO ( Svetske zdravstvene organizacije) karijesu pripada visoko mesto po učestalosti oboljevanja svetske populacije. Možda je to zbog toga što jedan zub ima pet površina na kojima se karijes može pojaviti, pa je samim tim broj veći nego kad se računaju ostali organi, ali  ipak nas to upućuje na razmišljanje i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera o očuvanju sopstvenih zuba.

Kako varenje hrane počinje u ustima gde , može se reći da pored pljuvačke i  jezika, zubi imaju glavnu ulogu, to je briga o njima od izuzetne važnosti.

 Zubi su rasporedjeni u odredjenom nizu i služe za otkidanje hrane, seckanje, sitnjenje  i žvakanje iste. Osim uloge u početnom varenju hrane zubi imaju protektivnu ulogu, svojim prisustvom čuvaju meke delove usne duplje, fonetsku ulogu, zahvaljujući njima pojedine glasove izgovaramo pravilnije i najzad i estetsku ulogu, što takodje nije zanemarljivo.

Zbog svega tog se prevenciji i lečenju karijesa pridaje veliki značaj. Poseban značaj za očuvanje i negu zuba pridaje se trudnicama, upravo zato što samim tim činimo i  na očuvanju i zdravlja zuba kod beba. 

Kako ishrana utiče na zdravlje i razvoj zuba 


Način ishrane, naročito u trudnoći, je važan faktor očuvanja zdravlja uopšte, a isto tako i važan faktor u prevenciji karijesa, kako majke tako i njene bebe. Imajući u vidu da razvoj zuba duže traje i da počinje, za mlečne zube u šestoj nedelji embrionalnog razvoja, a završava oko treće godine života, dok  za stalne zube razvoj počinje u četvrtom mesecu fetalnog života, a završava se oko šesnaeste godine života, oralnom zdravlju se upravo zbog toga treba pokloniti izuzetna pažnja.

Način ishrane prvo utiče na razvoj zuba, zatim utiče na iznikao zub kao i na zub u funkciji. Zub može biti pravilno izgradjen samo ako je sastav telesnih sokova normalan i svi potrebni fiziološki mehanizmi u ispravnoj funkciji, a to se postiže prvo pravilnom ishranom trudnice, zatim samog deteta, najpre dojenjem, a kasnije normalnom ishranom.

U organizam je neophodno uneti, pored ugljenih hidrata i masti, dovoljno mesa, ribe, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, crnog hleba, povrća i voća. 
Kako je za stvaranje kvalitetne gledji zuba potrebna mineralizacija, to je neophodno i unošenje odredjenih mineralnih materija kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum fluor i karbonati.

 Osim ovih materija u izgradnji zuba učestvuju hormoni i vitamini, te je samim tim značaj pravilne ishrane u trudnoći višestruk.

Dnevne energetske potrebe (DEP)  trudnice, iziskuju hiperproteinsku i hipervitaminsku ishranu, što nikako ne znači da ona treba da jede za dvoje, već da njena ishrana treba da bude izbalansirana u odnosu na stanje njenog organizma. Poštujući upravo ovo, saznanja iz prakse govore da se trudnicama  treba ciljano, tačno reći koje su to namirnice koje će joj izmedju ostalog, usloviti da sačuva zdravlje svojih usta i zuba u toku graviditeta, kao i da učini najbolje za očuvanje istih kod svoje bebe.

U toku same trudnoće dolazi do raznih promena u organizmu same trudnice pa i do promena u ustima. Menja se PH vrednost pljuvačke ( u smislu kiselosti), dolazi do pojačane prokrvljenosti sluzokože usne duplje pa otuda imamo česte gingivitise, što dalje može dovesti do razvoja patogenih bakterija i novih karijesa kao i pogoršanja postojećih. 
Zato se trudnicama savetuje da pored odredjenog, pravilnog  načina ishrane povedu izuzetnu pažnju o pravilnom održavanju higijene usta i zuba.

Ishrana bogata belančevinama podrazumeva korišćenje jaja, mesa i ribe u ishrani,  mleka i mlečnih proizvoda.
Izbegava se preterano korišćenje mlevenog mesa, već se naprotiv, savetuje se upotreba konzistentnog, čvršćeg mesa,  jer se  žvakanjem istog stavlja ceo zubik u funkciju što omogućava očuvanje potpornog aparata i bolju produkciju pljuvačke.
Bolja salivacija takodje uslovljava i bolje samočišćenje zuba pa samim tim i bolje  oralno zdravlje.
Sve ovo prethodno rečeno upućuje da se trudnicama poseban pečat stavlja na:

·         ishranu bogatu belančevinama, vitaminima i mineralima






·         smanjen unos belih šećera i testa u ishrani uz izostavljanje slatkiša i gaziranih napitaka naročito izmedju obroka



·         redovne kontrole oralnog zdravlja kod izabranog stomatologa

·         obavezna sanacija karioznih zuba u trudnoći

·         obavezno pranje zuba posle svakog jela

·         obavezno korišćenje četkice za pranje zuba sa veštačkim  vlaknima

·         korišćenje paste za zube preporučene od strane
       stomatologa

·         dojenje bebe na njen zahtev, tj. onoliko često koliko ona hoće i kad ona zatraži
       ·         učiniti sve da se ne stvore navike kod bebe u smislu sisanja palca ili cucle


        ·    obavezno savetovanje sa stomatologom u vezi zdravlja zuba same   trudnice  i budućih zuba njene bebe


Stomatolozi veoma često ukazuju na značaj uvodjenja odredjenih navika u ishrani npr. bar jedna jabuka dnevno kao i konzumiranje svežeg voća i povrća.


Koristeći u ishrani više svežeg voća i povrća, zadovoljavaju se ne samo dnevne potrebe za vitaminima i mineralima, već se omogućuje bolja cirkulacija krvi u usnoj duplji, veća salivacija, te samim tim bolje samočišćenje zuba što će sprečiti pojavu novih karijesa kao i demineralizaciju  zuba same trudnice, a u isto vreme postići će se i optimalni uslovi za normalan razvoj zametka zuba kod njene bebe.

Smanjenjem unosa belih šećera, testa i peciva, sprečava se pojava stvaranja mekih naslaga na zubima, plakova, koji takodje uslovljavaju pojavu karijesa.

Bele šećere bi, uostalom, trebalo potpuno ukinuti iz svakodnevne ishrane, izmedju ostalog i zato što se raspadanjem belih šećera  u ustima stvaraju kiseline, koje uz već pomenutu promenjenu PH vrednost pljivačke u ustima trudnica, predstavljaju dodatni faktor rizika za nastanak karijesa, ali ne samo kod njih već i kod svih jer, podsetimo se, varenje pojedinih ugljenih hidrata započinje već u ustima.

Uspostavljanjem pravilne ishrane za vreme trudnoće, majka omogućava svom nerodjenom detetu uslove za pravilan razvoj celokupnog organizma, pa i zuba. 
Taj proces se nastavlja obaveznim dojenjem, jer majčino mleko u sebi sadrži sve neophodne sastojke u idealnoj razmeri.

Novija istraživanja govore da je psihička veza izmedju majke i deteta stvorena već tokom trudnoće i dojenja tako da je sasvim normalno da kasnije, tokom odrastanja, dete ispolji navike koje je poprimilo od svoje majke, kako u vezi ishrane tako i u vezi kontrole oralnog zdravlja.
 Naime, beba, dete,  prepoznaje zvukove stomatološke ordinacije i bolje saradjuje sa stomatologom tokom kasnijih poseta i kontrola kod istog.

   Kako zubi treba da nam traju do kraja života  ukoliko brinemo o njima, oni će biti zdravi i dugotrajni.
I da, imaćemo dugo, vrlo dugo, naš, lep osmeh.








недеља, 03. јун 2012.

Osmeh

            Ovih dana planiram da napišem jedan post na temu zdravlja usta i zuba i setih se da, kao uvod u to,  sa Vama podelim jednu divnu pesmu nepoznatog francuskog autora iz davnih dana, bar tako su napisali svojevremeno u listu "Politika" odakle sam i ja prepisala ovaj tekst i sačuvala ga. Da se podsetimo,  ako je već znamo i da uživamo, ako pre nismo.



                   Osmeh ne staje ništa, a daje mnogo.
                    Obogaćuje onog koji ga prima,  ne osiromašuje one što ga nude.
                    On traje samo tren, ali uspomena na njega nekad je večita.
                       Niko nije toliko bogat da ga se liši i niko toliko siromašan da ga ne
                       zaslužuje. Osmeh stvara sreću u domu, pomaže u poslu.
                       Vidljiv je znak prijateljstva, umornom biću daruje odmor...
                       Najobeshrabrenijima vraća hrabrost.
                       Osmeh se ne može ni kupiti, ni pozajmiti, ni ukrasti, jer vredi
                       samo u magnovenju kada se daje.
                       Ako ponekad sretnete lice koje više ne zna da se osmehne,
                       budite velikodušni, podarite mu svoj osmeh, jer nikome on
                       nije tako neophodan kao onome koji nije u stanju da ga drugima da.