субота, 25. август 2012.

Toaleti, kupatila i Feng Shui



U Kini, čak sve do kasnih 90-tih, toaleti su bili napolju, prevashodno zato što se njihov sadržaj koristio kao đubrivo na poljima koja se obrađuju.

Feng Shui nas uči da  živimo u skladu sami sa sobom, sa  prirodom i okruženjem oko sebe. Zbog toga je veoma važno gde se nalaze tzv. nus prostorije u našim stanovima ili kućama.

Bilo bi veoma dobro, što kod nas to najčešće nije slučaj, da ove dve prostorije, kupatilo i toalet budu potpuno odvojene prostorije.

Takođe, smatra se da su prostorije u kojoj se oslobađamo svojih ekskreta (toalet) ili u kojoj održavamo svoju ličnu higijenu (kupatilo), prostorije u kojima se oslobađamo negativne energije.

 Kada se uzme u obzir da produkti našeg  metabolizma ( urin i feces), kao i mrtve čelije epitela
kože ( štroka- nečistoća), kao takvi to i na neki način jesu, onda je svima jasno ovo razmišljanje.

U zavisnosti u kojoj  kompasnoj direkciji se nalazi toalet, ili kupatilo, prema Feng Shui filozofiji imaće uticaja na:
  •  naše zdravlje
  •  ljubav i romansu
  •  položaj u društvu
  •   na blagostanje tj. priliv novca.

Za „tešku“ poziciju toaleta i kupatila smatra se pozicija istih:
  •  naspram ulaznih vrata 
  • u samom centru stana - kuće.

  • Kao „lek“ koji pomaže da se predupredi negativna energija koju takav položaj nosi sa sobom preporučuje se:
  •  bojenje zidova kupatila u nijanse crvene boje
  •  postavljanje ogledala na spoljnu stranu ulaznih vrata od kupatila - toaleta
  • stavljanje na zid neposredno pored kupatila- toaleta slike sa likom ptice ili drveta - šume.

Ovo sve se takođe odnosi ako je pozicija kupatila i toaleta preko puta kuhinje.


Smatra se da kupatilo i toalet treba da imaju prirodno osvetljenje, tj. prozor za prirodno provetravanje, što opet, često nije slučaj u našim stanovima.

Kada je situacija takva protok energije kroz sve prostorije nije harmoničan, a posebno kroz ove prostorije, te se u takvim slučajevima preporučuje stavljanje ogledala na zid kupatila - toaleta u veličini gde se osoba koja se ogleda može videti bar do pola.

Ponekad, ukoliko su ove prostorije enormno male veličine, preporučuje je stavljanje ogledala čak i na plafon istih.

Za dobar Feng Shui u ovim prostorijama smatra se da treba sve u njima da bude ispravno. Tu se pre svega misli na vodovodne i odvodne  instalacije. 
Takođe je od izuzetne važnosti da osvetljenje bude i ispravno i dobro.

Savetuje se da u kupatilo - topalet, koji nemaju prirodno osvetljenje, najmanje 4h dnevno bude neprekidno uključeno veštačko svetlo.

Od izuzetne je važnosti i dobro urađena ventilacija istih kod kojih ne postoji prirodno provetravanje.

Sve ovo utiče da se otpadna energija koja se oslobađa u ovim prostorijama, samom njihovom namenom, neutrališe i da se njeno delovanje na ostale delove stana umanji tj. eliminiše.

Ukoliko su kupatilo i toalet u jednoj prostoriji, veoma dobro bi bilo da je WC šolja bar malo udaljena od kade – tuš kabine.

Ako to nije slučaj prostirka u boji terakote neutrališe ovaj nedostatak.

Preporučuje se takođe upotreba sapun dozatora ili posuda za sapun od terakote.

Veoma je dobro prisustvo žive, sveže saksijske biljke na vodokotliću npr. ili čak u svakom uglu kupatila.


Ukoliko nema prozora na istom ovo je od velike važnosti jer će se npr. dešavati da iste biljke umiru, što je dokaz da su svojim prisustvom upile svu negativnu energiju.

Ako se to desi, zamenite biljke ili postavite vaze od terakote u kojima se nalaze cvetovi crvene boje od svile koje ćete s' vremena na vreme oprati ispod tuša.
Jedna od dobrih biljaka za kupatilo je Lucky Bamboo – srećni bambus.


Zašto se preferira terakota, njena boja i predmeti od nje? 
Zato, jer je u kupatilu „vladajući“ element  voda, a element koji neutrališe previše vode je zemlja, znači, predmeti od terakote kao i boje iste, kao element zemlje.

Od svega je ipak najvažnija ćistoća i red u ovim prostorijama.

Preporučuje se da se povremeno ove prostorije operu vodom u kojoj je rastvorena kuhinjska so, jer to pomaže neutralisanju štetne energije i obogaćivanju novom.

Ulazna vrata od kupatila je poželjno da se uvek drže zatvorena.

Navika, koja postoji kod nnogih, da se poklopac od WC šolje drži otvoren, apsolutno treba da se ukine, što znači da ova mora biti sve vreme poklopljena.


Što se tiče poljskih, ruralnih WC –a, naši seljaci su toliko maštoviti u uređenju istih da ih jednostavno prirodan instikt navede da ih urede i ne znajući da su ispoštovali filozofiju življenja po Feng Shui-u. Svi su oni lepo i uredno okrečeni, sa ili bez sanduka za sedenje, ofarbanih u boji prirode, zelenoj ili braon koje su boja drveta, zemlje, znači nečeg što raste, podmlađuje. Skoro svi imaju otvor na svojim ulaznim vratima i to najčešće oblika srca, što opet povezuje sa zdravljem, čemu je, ako ćemo pravo i namenjena ova prostorija.

Sve ovo kada se sagleda u suštini navodi na zaključak da vodeći računa o ovim, tzv. nus prostorijama, itekako vodimo računa pre svega o svom zdravlju i to na višestruk način, kao i na poboljšanje svog života u  mnogim segmentima.

Ako do sad niste na ovo gledali na ovaj način, možda vam ovi redovi malo prošire vidike, a možda i nešto od svega navedenog sprovedete u delo. 
Ukoliko se odlučite i za ovo drugo, sačekajte, budite strpljivi jer, ako se sećate, a nije zgoreg da vas podsetim,  Feng Shui počinje  da deluje već posle 8 dana od momenta sprovođenja saveta.



понедељак, 20. август 2012.

I ovo se događa u zemlji Srbiji






Ovo već nisam mogla da ne napišem. Stari, mudri ljudi uvek kažu: „Ko se čuva i Bog ga čuva“.
Lepo rečeno, ali šta uraditi da se sačuvaš od događaja sa kojima nemaš ama baš nikakve veze, koji te strefe ni krivog ni dužnog, a izbace te iz takta, poremete ti život, oduzmu ti vreme, podignu ti već i onako visok krvni pritisak, a dese ti se kad im se najmanje nadaš i skroz na skroz ti u najmanju ruku, pokvare dan, a i šire. Još ako si bolestan čovek, došao si po lekove, pametni mogu samo da zamisle kako se oseća onaj koji je došao da učini nešto za svoje zdravlje, da ostvari svoje pravo, a u tome ga osujeti, e ne zna se tačno ko, ali ga osujeti. Da pređem na stvar.
Moja najbolja drugarica, ma moglo bi se reći da mi je kao sestra, doživljava evo, već drugi put ove godine, da po dolasku kod svog izabranog  lekara po recepte za svoje redovne lekove, doživi šok. Ne može da dobije recepte i ni jednu drugu zdravstvenu uslugu JER JE ODJAVLJENA.
 Lekar nema pristup njenom kartonu jer je tamo neko, a ne zna se ko, odjavio kao nepostojeću osobu, tako da ona ne može da koristi svoje zdravstveno osuguranje.
Šta to znači i kako je to moguće da se desi u ovoj našoj „sređenoj“ zemlji Srbiji, a desilo joj se, evo već drugi put ove godine. Prvi put 31. marta, a pošto je odmah išla da vidi očemu se radi u RZSO ( republički zavod za socijalno osiguranje), rešenje je nađeno i ponovo je prijavljena krajem maja ove godine, 2012.
No, ista stvar se ponovila sad, početkom avgusta. Odlaskom kod svog lekara, ponovo po lekove tj. recepte za iste, ponovo šok.
 „Gospođo , vi ste  ODJAVLJENI, kaže doktor i  ne mogu da vam izdam recepte“.

Moja drugarica je, Bogu hvala, živa i zdrava, ovo drugo je već diskutabilno, ako se uzme u obzir da je dijabetičar i još što šta pride, te joj samim tim apsolutno u životu ne treba još iznenađenja tipa ovog ponovno doživljenog pa još u jednoj istoj  kalendarskoj godini u razmaku od samo nepunih 6 meseci.

Jel znate ko se odjavljuje sa socijalnog osiguranja? Umrli.
 Ona je, opet kažem, Bogu hvala, živa i nek mi je živa i zdrava bar još ovoliko, jer retki mogu da se pohvale karakternim osobinama  koje ona poseduje.

Sad se pitam, šta uraditi i kome, zbog ovog maltretiranja moje drugarice?  
Jer, maltretirati  jednog hronično obolelog čoveka, koji je porodični penzioner, u pedeset i nekoj godini, samohranoj majci, udovici, koja ne zna gde  pre i koju rupu da zapuši i odškoluje dvoje studenta od te crkavice od penzije, a poprilično načetog zdravlja, ponovo za istu stvar, je u najmanju ruku nečiji, po meni, bezobrazluk. 
Njoj nikako  ne treba ovakva vrsta maltretiranja,  već pomoć od strane ovog sistema.
 Priznaće svaki iole normalan čovek da je to  nehumano, potpuno  besmisleno i da dodatno pogoršava već i onako pogoršano zdravlje moje drugarice. 
Njoj opet, da bi razrešila nečije zavrzlame, tuđe greške,   treba vreme, novac, strpljenje, a što je najgore od svega, niko ne zna čija je to greška, kurtina ili murtina, što na kraju krajeva nije  ni bitno.
Ono što je bitno i što u jednoj sređenoj državi NE SME da se dešava, to je da se ljudi ODJAVLJUJU tek tako iz svog postojanja jer je tamo neko pritisnuo pogrešno dugme, jer tamo neko nije dobro pogledao matični broj osobe, jer tamo neko nije pedantno pogledao sve relevantne podatke, jer tamo neko NIJE RADIO SVOJ POSAO KAKO TREBA zbog čega itekako trpi običan, za njih mali čovek, ali još kako veliki čovek i to čovek sa velikim Č u odnosu na te iste koji su sebi dozvolili „nehat“ da nekog, tamo običnog, za njih ODJAVE.

Može li običan čovek, a da se ne zapita, ne uplaši čak, radi li se to o još nekim zakulisnim načinima krađe identiteta prvo socijalnog, a onda i drugih osiguranja, računa itd.
Ma svašta padne na um ljudima da misle ako se događaji poput ovog ponavljaju, a evo, ovaj se ponavlja, jer moja drugarica je evo, to doživela ni manje ni više već drugi put u jednoj godini.


 I treba li ona da strepi od odlaska kod lekara jer ne zna hoće li njena knjižica, treća po redu, biti validna tj. neće li je opet tamo neko ODJAVITI?

четвртак, 16. август 2012.

Oprezno sa dijetama



 Ovih dana čitam previše postova i članaka na temu zdrava ishrana, a sve sa nadom ne bih li naučila nešto više i  bolje i primenila nešto od tog  pre svega u sopstvenom životu, ali, ne lezi vraže. Nikad  se nisam osećala kao veća neznalica na tu temu,  nego u poslednje vreme. 

Mišljenja  su raznorazna, preporuke takodje i sve se nekako svode, na sopstveno iskustvo, što opet nije rđavo, ali je, po meni, subjektivno. Izgleda da su mnogi od autora koji se bave tom temom, negde usput pomalo zanemarili osnovni postulat, a to je da smo svi, ma koliko da smo anatomski slični, ipak unikati i da svako od nas potpuno različito reaguje na sve pa i na hranu tj. raznoraznu zdravu ishranu.
 Namerno kažem raznoraznu, jer je za mnoge ona upravo to. 

Mnoge "zdrave" dijete, a dijeta je, ako se sećamo, reč grčkog porekla i znači zdrava ishrana ( u slobodnom prevodu), preporučuju se kao univerzalno sredstvo, pre svega za postizanje dobrog zdravlja, ali i za skidanje suvišnih kilograma. Ovo drugo, postalo je važnije od prvog, jer je gojaznost poprimila skoro  epidemiju svetskih razmera, a kao najveći uzrok iste smatra se nepravilna ishrana. 
Nesporno jeste  da  nepravilna ishrana ima veliki udeo u sve većoj prisutnosti gojaznosti koja se sada već tretira kao bolest, a ne više kao factor rizika, ali je nesporno i to da do pojave gojaznosti dolazi i zbog drugih uzroka: hormonskog disbalansa, poremećaja  metabolizma hranljivih materija u organizmu:
  •  hipo ili hiper funkcije pojedinih endokrinih žlezda
  •  oboljenja pojedinih organa  gastrointestinalnog trakta
  •  nervnih oboljenja
  •  oboljenja lokomotornog sistema itd. da se ne rasplinjujem previše.
Ako se sve ovo ima u vidu, onda i preporuka pojedinih vrsta ishrane, dijeta, treba da bude oprezna i sa merom.

       U svetu ima mnogo dijeta raznoraznih autora, osvedočenih stručnjaka na tu temu. Verujem da skoro svi znaju za;
  •  Atkinsonovu dijetu, dijetu koja preporučuje korišćenje velike  količine proteina u ishrani uz redukciju, ili čak ukidanje ugljenih hidrata.
  •  LCHF ( Low Carb High Fet ) dijeta koja propagira uzimanje smanjene količine  ugljenih hidrata ali povećanje unosa masti.
 LCHF dijeta je  kod nas poznata još i kao “Zeleni slap” dijeta.
      Slična njoj je  i tzv. keto dijeta koja se pokazala kao veoma korisna kod obolelih od epilepsije.
  • zatim, paleo dijeta
  •  dijeta Dr. Bernstina, kanadskog poznatog stručnjaka za ishranu
  •  dijeta SZO ili dijeta "4 dana" u trajanju od 3 meseca 
  •  kupusna dijeta za brzopotezno skidanje masnih naslaga, posebno pre operacija na otvorenom srcu
  •   "pilotska dijeta" ili dijeta prebogata konzumiranjem jaja 
  •  "Nera" dijeta za "čišćenje" organizma 
  •  "vodena dijeta"
  •   "hrononutriciona dijeta"  
  •  RAW ( sirova) dijeta i mnoge druge "uspešne" ili manje uspešne.
Ne treba da navodim po naosob dijete kod raznih specifičnih organskih obolenja ili tzv. dijete koje leče, tačnije pomažu izlečenju.

 O različitim vrstama ishrane, počev od najviše preporučene kao zdrave i izbalansirane, mediteranske, pa preko svih drugih domaćih ili onih  egzotičnih, ne bih da širim priču.
 I da se razumemo, nemam nikakav pežorativan stav u odnosu ni na jednu dijetu. Naprotiv.
Sve one imaju svoju svrhu, ali ne za svakog.

     Sad, posle svega rečenog možda će se mnogi upitati čemu svi ovi redovi?
Ovo pišem jer sam se kao neko, ko dozvoljava sebi da misli da o zdravoj ishrani zna dosta, potpuno zablesavila u šarenilu preporuka šta jesti i koju tj. kakvu hranu konzumirati?
Tim pre, što sam i sama, svojevremeno,  isprobala skoro sve gore navedene dijete potpuno bezuspešno. 
No to svakako ne mora da znači da će i kod drugih one biti bezuspešne, što samo po sebi navodi na zaključak da ishrana svakog od nas treba da bude primerena samo  za nas, prema stanju zdravlja organizma pojedinca i prema funkciji organizma baš tog pojedinca.


Ukoliko se podsetimo da je još stari dobri Hipokrat rekao da : "Hrana treba da bude lek", onda ćemo u moru ponuda raznih dijeta, verujem dobronamernih, pronaći tačno baš ono što će naš organizam prepoznati kao dobro za sebe.

No, iskustveno znam da dijete koje preporučuju isključenje pojedinih hranljivih materija ili opet suficit   drugih, nikako nisu dobre, osim ukoliko nisu kao dijete date u terapijske svrhe, a kao takve, one su kratkoročne, znači, ne treba da budu izbor svakodnevne ishrane.

I opet da se potsetimo mudrosti koju je rekao Aristotel:
"Ničega premalo, ničega previse".

To nas opet sasvim prirodno upućuje da, ovog puta, svoju ishranu izbalansiramo shodno ličnim DEP ( dnevnim energetskim potrebama) koje se menjaju u zavisnosti od godina starosti, rada, tj. potrošnje energije, zdravstvenog stanja organizma i stanja organizma u celosti, rodne pripadnosti, klimatskih uslova i dr.


Izbalansirati ishranu znači jesti sve namirnice, ali količinski podešene samo našem organizmu tj. svakoj ličnosti po na osob.

U tome nam veoma mogu pomoći, pre svega  iskusni i profesionalni nutricionisti, tim pre što običan čovek, tu mislim na ljude koji nisu iz  struke, mogu da nam pomognu u smislu preporuke, ali kada  profesionalac određuje  kako treba da se hranimo on uzima u obzir sve parametre koji važe samo za naš organizam.

Dakle, po mom, uzimam sebi za slobodu da kažem i stručnom mišljenju, oprezno sa raznoraznim dijetama.

среда, 15. август 2012.

Deca uče od načina na koji žive




Ovo su misli jednog zaista mudrog čoveka koje sam ja kao roditelj pokušavala da ispoštujem.   Da li sam uspela u tome, nisam sigurna jer naiskrenije mislim da su moja deca moj najveći ponos i moj najveći poraz.




 


Dete koje živi s’ podsmehom uči se da bude stidljivo.







      Dete koje živi sa zamerkama uči se da osuđuje druge.






Dete koje živi sa nepoverenjem uči se da podvaljuje.




                       Dete koje živi sa ljubavlju uči se da voli.








Dete koje živi sa istinom uči se pravdi.







                  Dete koje živi sa pohvalama uči se da poštuje.





Dete koje živi sa znanjem uči se mudrosti.








Dete koje uči sa srećom pronaći će ljubav i lepotu.



                                                                                                      Bertran Rasel







субота, 04. август 2012.

Hranom protiv stresa



Kako sam već pisala na temu stresa, ovde,  i kako sam jedna od onih koja zagovara upotrebu što prirodnijeg načina za rešavanje zdravstvenih tegoba, pre svega za predohranu istih, otuda reših da napišem par redova koje bi to namirnice mogle da nam pomognu da smanjimo, a ne retko i da se oslobodimo stanja stresa kojem, hteli ili ne, podlegnu mnogi od nas, često, neprimetno, u hodu. Dešava se da, ukoliko ne koristimo pojedine namirnice u ishrani, budemo podložni mnogim posledicama  po naše zdravlje, a da to i ne povezujemo sa načinom naše ishrane. Stoga sam mišljenja, da sve namirnice treba da budu na jelovnicima svakog od nas, bez obzira da li ih volimo ili ne. Naročito na to treba obratiti pažnju kada svoju decu uvodimo u tzv. normalnu ishranu, posle perioda dojenja.

* Blitva je povrće koje je veoma bogato mineralom magnezijumom, koji se  drugačije  zove, antistres mineral jer deluje relaksirajuće na mišiće i nerve. Može se spremiti kao salata ili kao sveže varivo. Prisustvo blitve na našoj trpezi znatno će umanjiti isti.


*Karfiol je pun celuloze i vlakana koji pomažu varenje hrane i pražnjenje creva, te stoga, oslobađajući se nagomilanih toksina iz gastrointestinalnog trakta smanjujemo i uticaj istih na pojavu stresa. Karfiol se takođe može konzumirati u svežem stanju, što je najpreporučljivije,  ili kao jedno od mnogobrojnih jela spremljenih od njega na neki drugi način.

* Spanać, zelenolisno povrće bogato vitaminima A, C, K i folnom kiselinom, kao i
             mineralima manganom i gvožđem je još jedna od namirnica koja spremljena
kao sveža salata ili  kao varivo takođe pomaže kao prirodno antistres sredstvo.

Veoma je važno da zelenolisno povrće koristimo samo u svežem  obroku, što znači da ga ne podgrevamo pre jela. Ne treba da ga koristimo prečesto, jer je bogato solima kalcijum oksalata, jer višak istih ima tendenciju da se taloži u bubrezima.

* Brokoli, rođak karfiola zelene boje, bogat vitaminom A, koji spada u antioksidanse  i vitaminom C, kojeg čak ima više nego što ga ima narandža. Zahvaljujući  sadržaju istih,  brokoli ima snažno antistres  dejstvo.
Uputno je koristiti ga kao svežu salatu ili jesti sveže cvetiće koristeći neki od omiljenih sosova kao dodatak. Kada kažem salata, tu uvek mislim da se povrće uglavnom treba spremiti uz pomoć prirodnih dresinga od ceđenog soka limuna i hladno ceđenog maslinovog ulja, uz dodatak “zdrave” soli ili prave morske soli. No, može se koristiti i pravo sirće balzamiko.

* Bundevino seme, semenke golice, su bogat izvor minerala cinka. Cink je inače mineral čiji nedostatak u ishrani dovodi do gubitka apetita, nervoze, smanjenog imuniteta, ali i depresije. Jasno je stoga da je korišćenje semena bundeve u svakodnevnoj ishrani od izuzetnog značaja. Semenke treba koristiti  kao dodatak svakom jelu.


 
* Tuna, riba koju mi uvozimo i koja se povremeno može naći i u našim ribarnicama u obliku šnicli u smrznutom stanju. No, dobra je zamena i konzervirana, ali preporučuje se ona koja je u salamuri, a ne u ulju. Tuna je bogata  omega 3 masnim kiselinama. Kako kod pojave stresa, često dolazi i do pojava inflamacija ( zapaljenja)  u pojedinim delovima tela, npr. kod reumatičara ili kod onih koji su metereopate, korišćenjem tune u ishrani upravo ćemo pomoći da do istih ne dođe ili ako već jeste, da se tegobe znatno umanje, jer, omega 3 masne kiseline, između ostalog, deluju i antiinflamatorno.
Slično dejstvo ima i riba losos kao i sardine. Oni takođe sadrže   omega 3 masne  kiseline u sebi kao i  dostatnu količinu proteina.

* Kvasac, namirnica koja je veoma bogata vitaminom B kao i mnogim mineralima od kojih su najznačajniji magnezijum, selen i cink. Svi skupa  ubrzavaju  metabolizam i normalizuju nivo šećera u krvi. Naravno, osobe osetljive na kvasac, isti treba da izbegavaju da koriste u svojoj ishrani.

*Paprika, izuzetno bogata vitamonom C. Spada u nisko kalorično povrće. Jedna šolja paprika ima samo 25 cal što pogoduje kod redukcione dijete. Kako je paprika bogata vlaknima, onda je i njen značaj na smanjenju stresa evidentan.

* Šargarepa, povrće bogato beta karotenom koji je anrtioksidanas te je stoga potpuno razumljiva njegova uloga u smanjenju stresa. 

* Celer, povrće koje čini osnovu francuske kuhinje, veoma bogato vitaminom K  koji pomaže revitalizaciju organizma u celosti. Zastupljenošću  u ishrani, celer donosi višestruku korist. Celer je dobar diuretik ( sredstvo za eliminaciju urina), reguliše krvni pritisak, smanjuje probavne smetnje i deluje antiinflamatorno. Svim ovim nabrojanim pomaže kod savladavanja stresnih situacija te stoga apsolutno treba da bude često na našoj trpezi. Svakako da je najbolje koristiti ga svežeg, kao salatu, Valdorf npr.  ili kao varivo, a i kao dodatak skoro svakom jelu, kako zbog poboljšanja ukusa tako i zbog svega rečenog.

Od izuzetne koristi, posebno kao namirnice koje pomažu za smanjenje stresa su:
 peršun, koji, između ostalog,  sadrži biljne flavonoide, a koji su opet poznati kao antioksidansi,
 kokos, koji ima u sebi vitamin K kao i već pomenuti  mineral magnezijum,
 orasi, veoma bogati vitaminom B, sećate se, ima ga u kvascu pa eto, osobe osetljive na kvasac mogu koristiti umesto njega orahe,
pečurke šitake, koje su takođe dobar izvor vitamina C,
kelj, koji jedini od zelenolisnog povrća u sebi sadrži i esencijalnu aminokiselinu triptofan, koja takođe deluje na stres.

Kada smo pod stresom preporučuje se konzumiranje ćurećeg mesa, takođe zbog prisustva triptofana, kao i napitak od zelenog čaja jer prisustvo dostatne količine magnezijuma u njemu kao i hlorofila, povoljno deluju na organizam pod stresom.

Borovnice i jagode, spadaju u voće koje ima povoljno dejstvo na smanjenje stresa.


Od začina, koji imaju veoma dobro delovanje na smanjenje stresa, preporučuje se kurkuma, koja ima antiinflamatorno dejstvo i dobar je “čistač” jetre.

Jel potrebo da dodam da je u svemu ovome nezaobilazno maslinovo ulje?

No ipak ne mogu, a da ponovo ne podsetim, hladno ceđeno je najbolje, kao što je i najbolje da u svojoj ishrani koristimo što više namirnica u izvornom, svežem obliku.

Duboko sam uverena da promenom načina ishrane ili uvođenjem novih navika u istoj, možemo pomoći sebi i kad smo pod stresom jer su to dokazala i mnogobrojna istraživanja o delovanju hrane na čovečji organizam.


четвртак, 02. август 2012.

"Kada sam slab, onda sam silan"- ap. Pavle






Uvek sam volela da pišem. Onako, bez nekog većeg razloga, kad mi nešto padne na pamet. Pisanje na zadatu temu mi nikada nije bilo problem. Međutim…

U poslednje vreme, ne ide tako lako, pisanje mislim. Nije da nemam ideja, imam, mnogo. I nije da me baš briga pišem li to samo za sebe, zbog sebe, ili da bi i drugi mogli da to čitaju, imaju neke koristi od tih redova. No, kako se dugo nisam oglasila, sela da napišem neki red, shvatila sam da sam u problemu, jer, ni pisanje mi više nije izduvni ventil , kao što je to umelo da bude, moje bekstvo u neki bolji svet od ovog u kojem sam.

Pokušah da pronađem razlog za to i shvatih da je tome doprinela i neka sveprisutna poprilično depresivna realnost življenja oko mene, nezadovoljstvo i strah koji zrači iz sredine u kojoj živim, iz ljudi sa kojima sam u kontaktu bilo oni meni najbliži ili oni drugi, prijatelji, poznanici, ljudi u prolazu.

Možda je tome doprineloi  ovo dugo, zamorno, iscrpljujuće, žarko leto, priroda oko mene koja vene na očigled svih, jer je iscrpljena, osušena, sparušena usled nedostatka vode i delovanja ubistvenih toplih vetrova i toplote Sunca koje nas ove godine ne greje, već peče sve od reda.

Da li su za to odgovorni sejači globalnog straha koji se kriju iza imena naših i svetskih političara, ili naučnici, prognozeri,  koji tumače sve moguće pojave u prirodi, tumači raznoraznih kalendara čija su tumačenja najčešće hipoteze što, naravno, većina ljudi na kugli zemaljskoj ne shvata?

Valja li se iza brega neka „skrivena zavera“ svetskih razmera koja će i ovo malo entuzijazma, elana i volje za boljim životom  ugušiti kod svih, a posebno kod mladih koji su na pragu života, ne širi li to neko defetizam i strah ciljano ne bi li se polako, izvečeri u tajnosti, što bi rekla jedna tetka Jovanka koja je, kažu, znala da gleda u šolju, ljudi obeznadili i blinkerisali da razmišljaju samo o jednom; kako da sastave kraj s' krajem i kako da prežive u svetu u kojem mali broj ljudi takve misli nikada nije imao, a po svemu sudeći, nikada neće ni imati u svojoj glavi?

Bilo kako bilo, tek, ja ne napisah dugo ni jedan red jer su me ophrvale ovakve skroz na skroz blesave, ma kakvi blesave, bolesne misli.

Ne volim kad me dočepa neki strah. On me parališe, oduzme snagu za racionalno razmišljanje, a mislim da spadam u racionalna bića, a opet, ne volim ni kad vidim ugasle poglede ljudi oko sebe, neki odlazeći, pomirujući sjaj iz očiju onih koji u svemu ovome pokušavaju da urade sve ponovo, pa ponovo...Dokle?

O svakodnevici i da ne pričam. Pijace šarene od berićeta koji su ljudi mukotrpno uspeli da sačuvaju od elementarnih nepogoda i iznesu do tezgi, cene, koje su ruku na srce i male za težak težački rad, a opet, za većinu ljudi su visine Mont Everesta, novi krediti nove vlade koji će sve nas, a ne samo buduće generacije da zaviju još više u crno ( bar kad bi to moglo i da nas ugreje, al' naprotiv), problema sijaset i sve su isti, stari, izanđali već, ali, nerešeni, koje svi mi vučemo kao repove, a ljudi smo, hodamo na dve noge, koji posustaju hteli  to ili ne.

I taj pusti dinar, koji su vezali za ne znam koje sve ne valute, koji nedostaje svakom od nas, čak i onima koji i ne znaju kako izgleda, a i nemaju potrebu za tim, jer nemaju pojma ni koliko imaju dinara kad im se sve što imaju računa u nekim drugim milionima i milijardama dolara,  taj dinar koji, koliko god ga puta okrenuli, obrnuli u ruci, ne dobije na dostatnosti da podmiri osnovne potrebe ljudi koji žive na ovim prostorima.

Sad, kad o svemu tome krenem da, skoro pa lamentiram, ubedačim se skroz na skroz i ne mogu da pišem o nekim lepim, boljim stvarima, a opet i ovo nam život čini životom, pa eto, poriv da napišem , konačno neki red, dobih da bih napisala ove sumorne redove.

Ipak, kao što sve prođe, neko dočeka neko ne, na žalost, i ovo će proći i ne mogu da kao i mnogo puta  do sad ne kažem; Ne mogu više, idem dalje, što je jednom, ako se ne varam, napisao Semjuel Beket, ma i nije na kraju važno ko, kad je to rečenica koja me pokrene da idem dalje i ne posustajem, do nekog drugog jutra, nekog dana kada ću opet izaći u svoju baštu i videti šarenilo i zelenilo života umesto sparušenosti i suvoće, jer, šta god da mislimo, dogodiće se, ako verujemo da je istina.