среда, 12. септембар 2012.

Prirodni supresivi za bol


 Mnogi od nas često posežu za tabletama kada imaju bolove, međutim, postoje i prirodna sredstva koja mogu veoma dobro da nam pomognu da  smanjimo bolove pa čak i da ih se sasvim oslobodimo.
 
U takva sredstva spada đumbir. Ukoliko se koristi 1 kk (kafena kašičica) đumbira u prahu ili 2 kk seckanog svežeg đumbira tokom dva meseca, to nam može pomoći kod smanjenja reumatskih bolova u zglobovima kao i kod relaksacije mišića. 
Karanfilić, začin koji u sebi sadrži ulje eugenol, je prirodni anestetik za bol, tačnije karanfilić pomaže kod zubobolje.
Karanfilić je takođe prirodno  sredstvo za smanjenje nivoa šećera u kravi.
Korišćenjem karanfilića u prahu ¼ kk u jelu smanjuje nivo holesterola za 3 nedelje.

Jabukovo sirće mnogi smatraju prirodnim eliksirom, što i nije daleko od istine jer predstavlja snažnu pomoć u digestiji ( varenju hrane). Jabukovo sirće, 1kk u čaši vode, upotrebljeno pre jela, smanjuje gorušicu. Ono u sebi sadrži tartarnu kiselinu koja pomaže brže razlaganje masti i proteina u želucu zbog čega se stomak brže prazni pre no što dođe do pojave gorušice.

Beli luk  se koristi kod bolova u ušima. Dve kapi ulja od belog luka sipane 2x u toku dana u bolno uvo u toku 5 dana, pomaže kod ovakvih neprijatnih senzacija.

beli luk sadrži u sebi germanijum selen i prirodne sulfate koji su prirodni lekovi i koji dejstvuju na mnoge bakterije.

Domaće ulje od belog luka se pravi tako što se dva čena sitno iseckanog belog luka potopi 2 minuta u 1/2 šoljice maslinovog ulja, nakon čega se procedi i čuva u frižideru dve nedelje pre upotrebe. Takođe, pre upotrebe za lečenje, zagreje se na temperaturu tela.

Trešnje - voće koje ukoliko se pojede jedna šolja u toku dana, smanjuje glavobolju, ali i pomaže kod bolova u zglobovima. Takođe 20 komada trešanja svakodnevno pojedenih, iz kompota ili svežih,  je doza kojom se uspešno možemo osloboditi istih problema.
Trešnje sadrže antocijanin, supstancu koja trešnjama daje crvenu boju, a koja deluje antiinflamatorno. Antocijanin je čak 10x jači od pojedinih lekova protiv bolova npr. brufena ili aspirina.

Morska riba redovno zastupljena u našoj ishrani bar 2x u toku sedmice u količini od 250g. smanjuje probleme sa stomakom, crevima i varenjem jer oslobađa više količine kortikosteroida od bilo kog drugog leka. Morska riba sadrži veoma važne Omega 3 masne kiseline. Preporučuje se riba losos, tuna, skuša, sardina, haringa, a od slatkovodnih pastrmka. 

 Smatra se da oko 70% žena pati od PMS, jer nervni sistem raguje na pad i skok estrogena tj. progesterona u toku meseca.
Samo uredno konzumiranje dve šolje jogurta dnevno smanjuje kod polovine simptome PMS čak i kada su hormoni nestabilni. 
Nadaleko poznat indijski začin kurkumaturmerik, sadrži u sebi kurkumin, materiju koja ima sposobnost da kod 50% ljudi koji pate od artritisa i fibromijalgije smanji bolove mnogo bolje od aspirina ili brufena od kojih je čak 3x jači. Samo ¼ kk , stavljena u jelo po izboru, je dovoljna dnevna doza da bi izazvala ovaj efekat.

 

Jedna od žitarica, ovas, pomaže ženama koje imaju endometriozu (zadebljanje zida materice). Ovas ne sadrži gluten, protein koji izaziva pojavu zapaljenja i bola kod žena koje pate od endometrioze. To u suštini preporučuje ovas kao namirnicu u vidu jednog od obroka, kao kaša ili dodatak čorbama, za predohranu tih simptoma.

 

Kuhinjska so je veoma efikasno sredstvo kod pojave bolova od uraslih noktiju na nožnim prstima .Ukoliko se noge drže potopljene u vodu onoliko toplu, koliko najviše možemo da izdržimo, znači što topliju, a u kojoj ima po 1kašika soli na 2,5dl vode, bol nestaje u roku od 4 dana ako se ovaj tretman radi 2x dnevno.
 Dosta ljudi pati od gasova u stomaku i tankom crevu. Ananas je voće koje smanjuje gasove u stomaku jer u sebi sadrži proteolitičke enzime. Osobe koje pate od meteorizma, konzumiranjem samo jedne šolje seckanog ananasa, mogu se osloboditi nadutosti i gasova u  trajanju do 72 h.

 

Brz oporavak od bolova u leđima priuštiće nam jedna šolja grožđa dnevno.
Grožđe je voće koje širi sitne krvne sudove pa je dotok kiseonika  i hranljivih materija u pršljenove bolji. 

Voda, višestruko korisna ali između svega ostalog veoma važna kao sredstvo koje razblažava prisustvo histamina, okidača za bol, naročito kod bolnog ramena, bolova u stopalima i kolenima. Ukoliko se u toku dana popije najmanje 8 čaša vode, to će pripomoći „vlaženju“ jastučića, diskova u tim zglobovima.
 

Ren, namirnica, začin koji bolje od ijednog spreja za sinuse širi krvne sudove istih i samim tim dovodi do smanjenja pa i prestanka bolova kod upale sinusa. Jedna kafena kašičica stavljena na sendvič 2x u toku dana pomaže sve dok simptomi sinuzitisa ne prestanu.
 

Borovnica, voće koje u sebi sadrži tanin koji deluje protiv bakterijskih izazivača urinarnih infekcija. jedna šolja ovog voća pomaže kod smanjenja bolova kod istih kao i kod učestalog mokrenja. 

Mnoge žene pate od bolova u grudima pred ili u toku ciklusa. Lan  sadrži fitoestrogen   i 3 kafene kašičice lana,  isitnjene i stavljene u jelu, dovode do smanjenja bolova u grudima u toku 12 nedelja. 
 Med, poznat kao izuzetno hranljiv i zdrav dodatak našoj ishrani je veoma dobro sredstvo za ublažavanje bolova kod afti ( bolnih promena na sluzokoži usne duplje) ali pomaže zarastanju upornih rana, u narodu poznatih kao „rak rane“ na koži nogu. 

Paradajz, povrće veoma bogato mineralom kalijumom rešava pojavu grčeva u listovima nogu. Konzumiranje 3dl soka od paradajza svakodnevno dovodi do nestanka grčeva u nogama   u roku od 10 dana.
 

 Kafa, zadovoljstvo, ali i lek protiv glavobolje, svakako ne u preteranoj količini. Kofein, sastojak kafe, stimuliše stomak da brže apsorbuje uzročnike bola.

Kako je savremen čovek okrenut pre svega brzom načinu življenja, a i poprilično se udaljio od prirode, otuda vrlo često  zaboravimo da priroda ima za nas i neka zdravija rešenja, kao što je sve ovo gore pomenuto. Možda oduzima više vremena i zahteva malo više strpljenja, ali je zasigurno efikasno i zdravije.









понедељак, 10. септембар 2012.

Feng Shui za mršavljenje



 Ukoliko shodno svojim godinama i težini posla kojim se bavite pronađete dijetu koja vam odgovara da biste pripomogli sebi u postizanju zadovoljavajuće telesne težine ili održavanju iste, nekoliko saveta koje vam preporučuje Feng Shui filozofija verujem da vam neće biti na odmet.

Kuhinja u kojoj pripremamo hranu za sebe i svoje ukućane bi trebalo da bude uvek svetla, ili dobro osvetljena.

Feng Shui pre svega preporučuje pripremu hrane u sređenoj, čistoj kuhinji.

Kuhinja koja je u zelenoj ili plavoj boji, kako zidovi tako i enterijer i posuđe, doprinosi kontroli apetita, te samim tim pogoduje ciljevima koje postavljamo sebi za određenom telesnom težinom.

Izbegavajte enterijer u kuhinjama u kojima preovladava crvena, žuta i oranž boja jer su to boje koje su dobre samo za one koji žele da pojačaju apetit.

Feng Shui savetuje onima koji žele da se oslobode viška kilograma da izbegavajui  posuđe za pripremu hrane kao i za serviranje iste u tim bojama kao i u nijansama istih boja.

Takođe ova filozofija smatra da nema hrane koju treba izbegavati već takvu hranu treba dozirati.
 

Uputno je gajiti na policama ispod kuhinjskih prozora, ako su oni na istočnoj, južnoj ili jugoistočnoj strani sveta, začinske biljke.

Preporučuju se nana, žalfija, ruzmarin, bosiljak i
timijan – majčina dušica.

Ako nemamo prozore na tim kompasnim direkcijama onda se preporučuje držanje svežeg začinskog bilja u staklenim posudama sa vodom koju treba svakodnevno menjati.

Dobrom  Feng Shui prostoru u kuhinji doprinosi i šporet na kome se priprema hrana. On bi tebalo da bude smešten u poziciji da onaj ko priprema hranu uvek vidi onog ko ulazi u kuhinju tj. da mu ulazna vrata od kuhinje nikada nisu iza leđa dok on priprema hranu.

Ukoliko je takva pozicija neizbežna, mada bi uvek trebalo naći rešenje da do tog ne dođe, iznad šporeta treba staviti ogledalo u kojem se može videti odraz kuhinjskih vrata, znači, omogućiti da se vidi ko nam dolazi iza leđa.
 
 
 

Veoma je važno da šporet i frižider nikada ne budu jedno do drugog, ili jedno preko puta drugog. Sudopera takođe nikada ne treba da bude tik uz šporet ili preko puta njega.
 

Ako se ovo ni na koji način ne može izbeći, onda podna prostirka zelene boje ublažava negativnu energiju koja postoji kod takvih pozicija ovih važnih kuhinjskih elemenata.
Zeleno je boja drveta, a kako šporet pripada elementu vatre,
tako drvo ( koje simbolizuje zelena prostirka) hrani vatru, a voda, element kome  pripadaju frižider i sudopera hrani drvo, umesto da gasi vatru.

Najkraće rečeno, ako želite da smršate, jedite iz posuđa plave ili zelene boje!
Deluje sporo, ali je dostižno.

 

субота, 08. септембар 2012.

Ona



Zatekla sam je kako sedi na stepeniku ispred kuće pogleda usmerenog negde u daljinu i tiho, raspuklim glasom od tuge izgovara reči:

Zaustavite ringišpil, neka utihne muzika!
Hoću da vratim točak u natrag u ona polja daleka.
U ona crvena praskozorja kad mesec na nebu bledi,
zaustavite ringišpil i neka niko me ne sledi!
Oko mene je oblak plavi, dugo se vrtim u krug, već mi se vrti u glavi.
Zaustavite ringišpil da vratim protekle godine,
neka utihne muzika i neka stvarnost nestane!


Ona je bila treće dete svojih roditelja koji su u njenoj četvrtoj godini odlučili da svako nastavi svoj život za sebe i solomonski su podelili decu. Sina je uzeo otac, ona je pripala majci. Prvo dete njenih roditelja,  je umrlo još kao beba.
 Ona je živela sa bakom i još šestoro drugih članova mnogobrojne familije u skučenom stanu u jednom od starih delova Beograda.

Bila je mirno, slabašno, čutljivo, svega željno, nevidljivo dete.
Za sve, svoje roditelje, svoje rođake, samo ne i za svoju baku i najmlađeg ujaka. Bila je srećna što ih ima i što ih je uvek imala sve do kraja, njihovog.
Rasla je uz UNHCR pakete i nosila haljinice dobijene od crvenog krsta. Njoj tata nikada nije donosio čokoladu, kada bi dolazio u retke posete da je vidi. Ne. Ona je dobijala krompir zavijen u fišeke od novinske hartije.
Majku je retko viđala sve do polaska u školu.
Kada je pošla u školu, majka je uzela sebi, natrag. Kasnije je i brat došao od oca kod njih.
Ona nije pravila probleme, ni one bezazlene, dečije, ali je zato njen brat pravio probleme, razne  i bio uvek u centru pažnje.

Ona je bila izuzetno dobar đak, ali to nikome nije bilo važno.  Pa i kako bi, bila je dobro, nevidljivo dete. Ona je morala da razume majku da se nema dovoljno, brat je dobijao sve što je želeo.
 Bila je dobar drug i volela je sve. Nju, malo ko, ili nedovoljno, bar je ona živela misleći tako.

  Udala se mlada, sa mnogo želje da će biti bolje nego što joj je bilo  i da će imati više ljubavi, ali je nije bilo.  Ona se i dalje nadala. Dobila je decu koji su bili centar njenog sveta. Da bi oni odrasli u  porodici popuštala je mužu u svemu, stalno.   
Svi su joj bili važni i uvek je bila tu za sve. Za nju, malo ko.
 Rasipala je ljubav i razumevanje svima, pomagala uvek, bezrezervo i ne štedeći se i bez želje da joj se uzvrati.
I nisu joj vraćali. Poneki, retko.
Želela je samo da je vole. Sigurno su je voleli, neki, ali nikada kao ona sve njih.
 Ona nije ni malo ljubavi ostavljala sebi, ali je mnogo ljubavi davala svima.
Sad, na zalasku života nema odgovor na pitanje gde je tačno pogrešila, ali zna tačno šta je sve propustila jer nije naučila najvažnije, da voli sebe.



четвртак, 06. септембар 2012.

Kad dođe septembar


             


Ponovo je aleju dudova, kako ja zovem put za Zrenjanin između Čente i Perleza, pohodio nevidljivi slikar impresionista sa svojom kičicom  i paletom čarobnih boja, obojivši krajolik čudesnim tonovima smeđe, žute i cinober crvene  boje, izmedju kojih se uporno trsila zelena, već izbledela, ostarela, ali na neki novi način lepa. Po nebu se prostrla sunčano zlatna boja, ali i poneki oblak turobno sive boje jureći snežno bele paperjaste oblačiće nalik na uplašeno stado ovaca.
Žurno i vredno, kao da mu nedostaje prostora i vremena, nevidljivi slikar se prošetao kroz ravnicu oblačeći je u novo šuštavo ruho boje terakote, donoseći spokoj i odmor umornim, žuljevitim paorskim rukama.

Zatim je, poigravajući se duginim bojama, obojio tezge po pijacama u gradu na kojima su se šepurile paradajz, špicare, mesnate, tankokorke, slatke, ljute, somborske, vranjanske, leskovačke, crvene, zelene i šarene paprike, raspukli granati, grožđe boje sunca i vina i šljive požegače boje jorgovana.
Izmedju ljubičastog patlidžana i smaragdno zelenog spanaća, vire bele čipke karfiola i narandžasta mirisna bundeva, a pored nje se ispružio kukuruz šećerac, uvijen u bledo zelenu pelerinu .
Sklad boja miluje oči i krepi dušu, a miomirisi trepere u vazduhu dražeći čula i maštu .




Kao da to zna, nečujni i nevidljivi slikar se prošetao i kroz gradske ulice, dok je njegova vredna kičica bojila krošnje drveća, travu i grmove i cvetne latice u baštama i prostranim parkovima u sve nijanse žute, crvene i mrke  boje.








Kad dodje septembar, neki nevidljivi slikar dojaše nečujno na krilatom konju, otvori svoje bisage, izvadi čarobnu paletu i kičicu iz njih i oboji svu prirodu i sav život u nežne tonove rane jeseni.



Kad dođe septembar, zazvone pozivarska zvona, a vetrovi raznose svadbarske pesme i klonulo lišće i škripe točkovi zaprežnih kola pod teretom blaga i berićeta, a bat ustreptalih koraka odjekuje po do skora praznim školskim hodnicima, zamiriše rakija mučenica u nekom seoskom dvorištu,  ponegde se zavijore bele, mekane pelene, razmenjuju se recepti za pravljenje najboljeg ajvara, slažu se slike sa godišnjeg odmora u foto albume, kišobrani se stavljaju u pripravnost.


    Uvek, kad dodje septembar.



среда, 05. септембар 2012.

Njegovo veličanstvo krompir



Krompir vodi poreklo iz  Južne Amerike, tačnije iz Bolivije i Perua
gde se  i danas uzgaja preko 200 vrsti krompira.
Najčešći naziv krompira, širom sveta je potato što je ustvari stari actečki naziv za ovu biljku.
U Evropu je dospeo u XVI veku, posle Kolumbovog otkrića Amerike. Doneli su ga Španci, povratnici sa  osvajačkih pohoda Franciska Pizaroa, po zemljama Južne Amerike.

Na starom kontinentu je prvo bio hrana za stoku, ali  i dame iz visokog društva su ga uzgajale u saksijama zbog lepog cveta.
Treba istaći da je krompir zaslužan za nestanak gladi u Evropi.
Danas se uzgaja širom sveta.

 U Sjedinjenin Američkim Državama se gaji tek od XVIII veka dok je  uzgoj  krompira u Africi započeo tek u XX veku.

Vodeći uzgajivači krompira u svetu su Kina i Rusija.  Oni proizvode čak 1/3 svetske količine krompira.
Najmanja proizvodnja krompira je u u njegovoj prapostojbini Južnoj Americi.
Kanadska provincija Nju Bransvik je postala poznata zahvaljujući proizvodnji izuzetno kvalitetnog krompira na severnoameričkom kontinentu.
U našu zemlju, Srbiju, ga je doneo prosvetitelj Dositej Obradović.


Od krompira se širom sveta spremaju raznorazna jela i on se uvek termički obrađuje jer je u sirovom stanju blago otrovan.

Od krompira se u Rusiji spravlja alkoholno piće,  čuvena ruska votka, dok Šveđani takođe prave  piće po i menu Akvavit.

Krompir ima i lekovita svojstva.
 U narodnoj medicini se koristi za skidanje povišene temperature, za sprečavanje pojave plikova kod opekotina.

Voda od kuvanog krompira je ekološko sredstvo za skidanje patine sa srebrnine, a koristi se i kao antiperspirant, sredstvo protiv pojačanog znojenja.

Krompir u sebi sadrži 2,5 x manje skroba od hleba te je pogodan kod mnogih dijeta, ako se zna da je skrob složeni ugljenihidrat koji se lagano razlaže do  glukoze.

Krompir sadrži vitamine B i C. U sebi ima minerale  selen i cink te se zbog toga smatra da je dobar za jačanje imuniteta.

Osim ovih minerala u krompiru ima  i  magnezijuma, kalcijuma i kalijuma kao i manje količine gvožđa i mangana.

Zbog sadržaja kalijuma, ali samo ukoliko je pečen sa ljuskom, dobar je za ishranu osoba sa visokim krvnim pritiskom.

Krompir se preporučuje i kao namirnica koja je dobra za profilaksu raka debelog creva jer u sebi sadrži inhibitore (kočničare) enzima proteaze.

Krompir se preporučuje u ishrani kod gastritisa, kod depresije kod PMS, jer povećava nivo serotonina, kao i kod reumatoidnog artritisa.

Krompir ne goji, ali samo ako je pečen u ljusci ili kuvan.  100g krompira ima samo 90cal.

U Evropi, krompir je veoma zastupljen u nacionalnim kuhinjama Holandije, Nemačke, Češke i Austrije.

U našoj nacionalnoj kuhinji igra važnu ulogu u pripremi paprikaša, čorbi kao i pečen na razne načine.
No, ja nekako najviše volim jednu , moglo bi se reći običnu krompir čorbu. Ipak,  za mene je to najbolja krompir čorba na svetu. Sprema se i najbrže na svetu, što mi je veoma značilo dok sam radila. Nju su zavoleli čak i oni koji nikada nisu voleli čorbe, posebno ne od krompira.

Imala sam 16 godina kada sam je prvi put probala, u Austriji, u mestu Klosteneuburg.
 Bila sam na letnjem raspustu posle zavšene prve godine srednje medicinske škole. Gospođa Elza, komšinica moje mame, donela mi je jedno jutro pun lonac od jednog litra krompir čorbe bez ikakvog povoda.
Pretpostavljam da sam joj bila simpatična, onako vižljasta, duge crne kose sa siromašnim znanjem samo osnovnih reči nemačkog jezika.
Ukus te čorbe pamtim i danas i trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da je čitav kunst, umetnost spravljanja iste, samo u jednom nezaobilaznom i neophodnom začinu, majoranu.

Tetka Elzina krompir čorba na austrijski način

* 4 kom.  belog krompira srednje veličine isečenih na male kockice
       * jedna veća očišćena krupno narendana šargarepa
       * jedna očišćena i sitno iseckana glavica crnog luka
       * jedna – dve supene kašike ulja
       * oko 1,5 l zagrejane vode
       * so
       * ½  kafene kašičice majorana
       * malo mlevenog crnog bibera
       * 2-3 kašičice integralnog brašna (osetljivim na gluten preporučujem brašno od heljde)


U posudu od 2 l na maloj količini ulja, lagano propržiti crni luk, dodati šargarepu pa sve zajedno propržiti samo dok šargarepa ne pusti svoju boju. Dodati iseckan krompir, naliti sa pola količine vode, malo posoliti i kuvati na laganoj vatri dok krompir ne omekša ( oko 10 minuta). Probati, pa ako je krompir mekan, dodati ostatak vode.
      U jednoj  šolji dobro izmešati 2-3 kašičice integralnog brašna sa malo vode. Paziti da  ne bude   grudvica.  Naliti šolju vodom do pola pa sadržaj sipati uz lagano mešanje u čorbu da se čorba zagusti.
      Posoliti čorbu po ukusu, dodati malo mlevenog, crnog bibera i kad provri dodati ½ kafene
     kašičice majorana. Pustiti da „baci“ još jedan ključ i skloniti sa šporeta.

 Služiti toplu čorbu kao predjelo ili kao jelo koje krepi u hladnim zimskim danima. Veoma je dobra za rekonvalescente, a sasvim odlično prija i u letnjim mesecima jer se može jesti i hladna.
      Na kraju, ko kako voli nek izvoli.



          Tetka Elzi, koja je odavno na rajskim ostrvima, hvala na najboljem  receptu za najbolju krompir čorbu na svetu po izboru moje malenkosti, a koja je s vremena na vreme neizostavni deo moje ishrane i ishrane mojih najmilijih, kao i mojih prijatelja.

понедељак, 03. септембар 2012.

Radivoje Besni i svileni bagrem








Albizia julibrissin, poznata još i kao persijsko svileno drvo ili roze svileno drvo, vodi poreklo iz jugoistočne Azije. Kod nas je još zovu i mimoza, jer njeni listovi podsećaju na listove mimoze, one tzv. stidljive, no mnogi ljubitelji baštovanstva i cveća je znaju i kao svileni bagrem.

To je drvo, koje ume da naraste do 12 m visine, lepo, elegantno, ne previše zahtevno što se tiče uslova za rast,   razvoj i  opstanak, jer sasvim dobro ume da se prilagodi, a i da raste u ovoj tvrdoj, banatskoj glinovitoj zemlji iako voli peskovito, doduše, takođe suvo tlo.

 Ako se zaštiti od mraza u svojoj drugoj godini starosti, ume da opstane   u našoj klimi, pogotovo ovoj srenjebanatskoj gde vetrovi znaju da brišu ko ludi, a zima da seče kad zagudi.

Ima lepu široku krošnju koja ne pravi veliki hlad, ali je bez obzira  vrlo korisna, jer semenke svilenog bagrema voli da jede stoka, a i divljač u prirodi, dok leptiri i pčele ne mogu da odole nektaru iz njenih prelepih cvetova koji su priča za sebe i koje je vrlo teško opisati.


Lelujavog i nenametljivo prijatnog mirisa, nežne roze boje, sa paperjastim laticama iz čije sredine štrče prašnici na dugačkim drškama i veliki crveni tučak. 

E  ovo drvo sam imala privilegiju da prvi put vidim u svom sjaju racvetalih grana, septembra meseca,  davne 1995. godine u Grčkoj, u Pefkohoriju, gde krasi ulice istog malog gradića posađena u drvorede.

Pre 5 godina, malu sadnicu  Albizije julibrissin, ili ti svilenog bagrema, sam dobila na poklon od prijatelja  kojeg naši suseljani zovu  Radivoje Besni i sada ona  krasi naše dvorište, ovde, u selu Perlezu gde obitavamo, a koju je on sam podigao iz semena.

Trenutno je  u punom cvatu , po prvi put, dosta raskošno i zahvaljujući njoj, naša bašta ne izgleda tako tužno zbog ove ovogodišnje suše i ubitačnog dejstva sunca ovog leta.

Radivoje je svoj nadimak “zaradio” zahvaljujući svojoj energičnosti i neprestanoj marljivosti u radu, ali je svakako zaslužio, bar što se mene tiče, da ga pamte i po ljubavi prema prirodi kojoj ume zdušno da vrati pa i da podeli sa drugima baš po onoj Čika Jovinoj: “Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi, a drvo je blagorodno pa će da nagradi”.
  Moj svileni bagrem, samim svojim rastom u našoj bašti, mene višestruko i nagrađuje i nadahnjuje.