понедељак, 18. март 2013.

Prolećno veliko spremanje organizma / 1. deo




Još samo par dana nas deli od prvog dana ovogodišnjeg proleća, a onda, zna se, počinju raznorazna velika spremanja.
 Veliko spremanje kuće, stana, ormara, bašti, fijoka, nagomilanih papira i dokumenata.
Retko ko od nas započinje i veliko spremanje svog sopstvenog organizma.

Malo je onih koji se ne raduju lepoti snežnog pokrivača  i koji ne uživaju u dobrom kuvanom vinu koje nas ugreje posle boravka na snegu, na dobrom zalogaju koji su, ako ćemo pravo, znatno kaloričniji nego oni uobičajeni u npr. sezoni proleća ili leta. Svaka zima donese pojedinima od nas mnoga lepa, ali i neprijatna iznenađenja.

 Dosta je onih koji posle svake zime, još ako se tome dodaju i pojedina prirodna dešavanja u organizmu kao što su hormonski disbalansi, ne iznenade jer je jezičak na vagi odskočio dalje od uobičajene mere, jer je koža postala suva, izgubila svežinu iako smo je negovali i kod kojih podosta tog što je radilo nekako spontano ne zaškripi.

E tada je najbolje započeti veliko prolećno spremanje sopstvenog organizma i ponovo ga vratiti u neku željenu ili optimalnu normalu, kome kako pođe za rukom.

U tome nam mnogo pomaže sama priroda koja se budi i donosi polako, ali na vreme, sve svoje dragocene darove, prevashodno sunce i njegove okrepljujuće i zdravlja pune zrake i svetlost. Zahvaljujući tome naš organizam poprima novi ritam rada i mi sami se lagano ubrzavamo posle usporene zime.

Kako poslednjih godina, nezavisno od godišnjih doba i sezonskog  rasta voća i povrća isto imamo u ponudi raznih super marketa, tako nam se pruža dobra prilika da upravo uz njihovu pomoć i odradimo veliko prolećno spremanje našeg organizma.

                                          Za lepu kožu i sjajnu kosu

Tokom zimskog perioda naša koža izložena je često vetru i hladnoći  zbog čega dolazi do njenog sušenja, ali i proširenja pora kao i do promene boje tena usled nedostatka sunčeve svetlosti. 
Takođe, kosu, koju smo npr. znali da u letnjim mesecima sušimo uz pomoć istih tih sunčevih zraka, sada sušimo uz pomoć električnog fena, a štitimo je od zime, vetra i niskih temperature noseći razne kape, marame ili   šubare za glavu, zbog čega se ona brže masti, prlja, jer ne diše dovoljno, tj. dlaka nema dovoljno kiseonika.
 Neretko se dešava da preko zime i osedimo, ko je sklon tome, više nego uobičajeno.

Kao i uvek, na prvom mestu, pozovimo u pomoć ishranu da sve to lagano promenimo i poboljšamo.

Ananas, voće koje je zaštitni znak Havaja. Možda zato što se koristi u dosta  egzotičnoj ( za nas) kuhinji, žiteljke iz podneblja gde ovo voće raste i zri imaju divan ten i veoma lepu kožu. Ananas zateže kožu i vezivno tkivo. Ovakvo dejstvo na kožu ima zahvaljujući svom sastojku bromelinu, enzimu sličnom pepsinu ( enzim koji se nalazi u želucu). Konzumiranje ½ ploda ananasa 2-3 x nedeljno je sasvim dovoljno da veoma brzo dovede do lepšeg izgleda kože, naročito kože lica.

Jaje, bogato biotinom, (vitamin H), jednim od vitamina iz grupe  B, utiče na bolju elastičnost kože. 
Odrasla osoba bi trebalo da nedeljno na svom            jelovniku ima jedno do dva jaja.


Grašak, zeleno, mahunasto povrće koje u sebi sadrži moćnu kombinaciju vitamina C, B1, B6 i niacina kao i minerala Ca, Mg i Fe ( kalcijum, magnezijum i gvožđe), ali i oligoelemenata F, P, Zn i Ni ( fluor, fosfor, cink i nikl), a koji svi zajedno utiču da kosa bude  zdrava i jaka.  Jednom do 2x nedeljno zbog ovog rečenog, grašak bi trebalo da se nađe na tanjiru svih nas u količini od 150-200g.
Crna ribizla, kod nas nepravedno retko korišćeno voće. Kako je crna ribizla bogata vitaminima C,  E i beta karotenom (provitamin vitamina A), za koje se pouzdano zna da čine kožu glatkom i  mladolikom, upravo zbog togaje treba konzumirati 2-3x nedeljno u količini od 150g.


Dinja, je voće koje, između ostalog, ima dejstvo da štiti kožu od prevremenog starenja i UV zračenja jer je bogata beta karotenom, naročito dinja žute boje. Treba je jesti više puta nedeljno po polovinu dinje.

Orasi, sadrže vitamin biotin i važne amino kiseline koje podstiču rast kose ali I utiču na lep izgled naše kože. Optimalna količina oraha po osobi je 10 komada jezgra u toku jednog dana.  

Sve što učinimo za sebe i sopstveno zdravlje, naš organizam nam vrati višestruko, počev od boljeg fizičkog i emocionalnog zdravlja do drugih mogućnosti koje upravo zbog tog kasnije i  postižemo.




5 коментара:

  1. Lakše je staviti lajk, nego popunjavati ove šifre, kojih i ja ne umem da se otarasim, pa da olakšam ljudima slanje komentara.
    Sao sa htela da ti kažem da je lepo što nam serviras ove savete na poslu.. ups, blogu.

    ОдговориИзбриши
  2. Одговори
    1. Molim ime moje ;) Hvala i tebi što čitaš moje tekstove i ostavljaš komentare. Znače mi, veoma :)

      Избриши
  3. Olja, ako mi se i ovaj komentar ne primi, kao onaj za testo s krompirom, biću mnogo tužna. :) Volim ova tvoja tako jasna i precizna objašnjenja. Dobro je podsetiti ljude, ali i ukazati onima koji ne znaju na ove jednostavne, ali često spasonosne savete...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meri i ja budem tužna kad vidim da nema traga od nekih, za koje znam da su bili, al, nije do nas. Blogger zeza poslednjih dana :( Drago mi je da misliš da je ovo napisano jasno, kao i da je korisno, a jednostavno.

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)