среда, 10. април 2013.

Prolećno veliko spremanje organizma / 2. deo


             

  Zima je prošla, a sa njom i i one zimske „navike“ sedenja u kući i šetanja baš kad se mora; odlazak na posao, odlazak u nabavku namirnica i kućnih potreba, retki izlasci do prijatelja.. 
Malo ko  u ovom našem okruženju može da se pohvali navikom svakodnevnog šetanja bez obzira na vremenske, metereološke uslove.

 Sa dolaskom proleća slika se menja, ali danak prekomernog sedenja se često oseti dugo, kako u vidu viška kilograma tako i u slabijoj pokretljivosti ekstremiteta, a ne retko i bolova u istim.

Prekomerno sedenje ne pogoduje čitavom organizmu, a posebno štetno dejstvo ima na naš lokomotorni aparat; kosti, mišiće, zglobove i ligamente koji nam, takođe,  trebaju do kraja života da bismo živeli kvalitetno i zdravo.
Hodanje u prirodi je jedan od najčešćih zdravih vidova rekreacije. Ne iziskuje veliki napor, a učinak na ceo organizam je veliki. Kretanjem ne samo da održavamo svoju kondiciju i stanje lokomotornog aparata u zdravoj formi, već i poboljšavamo cirkulaciju, disanje, ubrzavamo razmenu materija u organizmu,  a i mentalno zdravlje, kao i zdravlje  u celini podižemo na viši nivo.
Kao i uvek, ishrana u održavanju zdravlja kostiju i mišića ima veliki značaj.
Pojedine vrste namirnica posebno pogoduju za njihovo bolje zdravlje i rad.

                                                Namirnice za zdrave kosti i mišiće



 Brokoli, je povrće koje sadrži mineral kalcijum (Ca) koji je opet neophodan kostima jer štiti od  osteporoze. Konzumiranje brokolija u količini od 250g 2x nedeljno zadovoljava potrebe organizma.

Šampinjoni - jedan do dva komada kratko dinstanih šampinjona svakodnevno, podižu radnu sposobnost mišića i jačaju  kosti jer u sebi sadrže dosta vitamina D.
Praziluk ima u sebi puno magnezijuma ( Mg)  koji takođe utiče na rad mišića. Kako magnezijum pomaže i resorpciju kalcijuma on tim svojim svojstvom jača kosti čime kao i brokoli deluje protiv osteoporoze. Preporučena količina je 200g 2x nedeljno.




Kelj je takođe dobar za  jačanje kostiju i mišića jer u sebi sadrži minerale kalcijum (Ca) i cink (Zn). Količina koja zadovoljava potrebe organizma je 2x nedeljno po 200g.
Veoma je važno da se namirnice, voće i povrće, jedu što više u svežem stanju, znači da se što više žvaću. Žvakanjem se između ostalog, vrše pokreti viličnog zgloba kao i  mišića masetera (žvakača) i ono ne manje važno, koristi se zubik tj. zubi vrše svoju osnovnu funkciju; otkidaju, seku, sitne i drobe hranu.

 Da bi ostali što duže zdravi, osim svakodnevne higijene usta i zuba, lepota i funkcija istih se čuva i konzumiranjem, opet, namirnica koje pogoduju njihovoj dugotrajnosti, a to su surutka i kivi.
Surutka u sebi sadrži kalcijum (Ca) i fluor (F) koji štite zube od karijesa.
 Pola litre surutke svakodnevno, a sad je ima i u prahu, zadovoljava ove potrebe.

Voće kivi, zbog velikog sadržaja vitamina C koji ima blagotvorno dejstvo na zubno meso (gingivu), treba jesti svakodnevno po 4 komada najmanje u svežem obliku.

                               Namirnice koje pogoduju čišćenju jetre i bubrega
  


Peršun, sadrži u sebi flavonoid apkol, koji deluje diuretski, stimuliše rad bubrega i samim tim izlučivanje toksina iz organizma. Treba ga svakodnevno jesti u svežem stanju kao salatu.
Artičoka, koja se stidljivo, ali lagano pojavljuje i kod nas, ima takođe diuretsko dejstvo. No, značajnija je njena uloga u zaštiti jetre, zbog sadržaja flavonoida cikorina koji pomaže njenu detoksikaciju. Cikorin podstiče proizvodnju žuči koja opet pomaže kod varenja masti. Artičoke treba jesti 2x nedeljno u količini od 100g.
 Celer, sadrži aromatični sastojak trepen koji otklanja otrovne materije iz jetre. Veoma je bogat kalijumom (K),  vrlo je jak diuretik te kao takav sprečava pojavu bubrežnih i mokraćnih kamenaca.
Poželjno je jesti ga 2x nedeljno u svežem stanju, kao salatu u količini od 200g.
Špargle, veoma su bogate mineralom kalijumom (K) koji pomaže oslobađanje organizma od štetnih materija. Veoma dobro utiču na sve probleme sa žuči i jetrom i treba ih jesti 3x nedeljno u količini po 500g.




Zimska ishrana mnogih zna da bude često veoma jednolična, sa mnogo manje svežeg povrća i voća, a ne retko  obiluje viškom masti što uslovljava povećanje energetske vrednosti hrane, ali ne i njenog kvaliteta. Upravo zbog toga su  jetra i bubrezi  organi koji su najopterećeniji ovakvim načinom ishrane te stoga spadaju u organe koji u proleće treba očistiti od svih nagomilanih nus produkata tzv. metaboličke šljake.

4 коментара:

  1. Nisam nikad jela špargle... Ima li neko neki dobar recept?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Šteta je da ih nema kod nas jer su niskokalorijske. Uglavnom se jedu blanš, čak se i preporučuje da se tako spremaju uz neki lep sos. Lepo bi išle uz naš sos od rena npr. i uz neko slabo meso jer su blago povrće. Dobra je i krem čorba od njih koju je moja mama obožavala i luvala kao osasvim običnu krem čorbu od povrća ;)

      Избриши
  2. Brokoli i celer su moji favoriti! Odličan tekst!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na lepom komentaru Mamai Dete. Izbor vam je izvanredan :)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)