уторак, 03. фебруар 2015.

Život počinje danas, bez njega




Uspinjala se lagano stepeništem ka njihovom stanu. Noge su je jedva slušale. Nekako nije imala volje da se danas vrati kući. Kući? Ovo nije moja kuća, prošlo joj je kroz glavu. Ovo je njegov, M. stan. Posle ove poslednje rasprave imam utisak da mi je sve uzeo, iščupao, zgazio ljutito trljajući i razmazujuči nogom po podlozi.
Osećala se isceđeno, iskorišćeno, prodano. Sve to skupa i još mnogo tog zajedno. Nije plakala. Nije mogla. Ranije, uvek bi se zavukla u neki ćošak, najčešće u onaj ženski toalet na drugom spratu u firmi, gde je retko ko dolazio. Sedela bi na zatvorenoj WC šolji i slinila, kao šiparica. Prebirala po glavi šta je pogrešila, šta bi mogla da promeni i sve kod sebe, sve ona. Ni na trenutak nije pomislila da bi on trebalo nešto da promeni. Ne. On je za nju bio divan. U svakom pogledu. I jeste. Voleo je, to nikada nije bilo sporno. Ona je znala, osećala je da je on voli. Nisu se zapravo ni svađali. Uvek su sve nesporazume rešavali lepim razgovorima protkanim humorom i na kraju fantastičnim seksom. Bio je neverovatno dobar ljubavnik. Bar je njoj bio. Uvek. Do sad.
Noćas nije mogla ni da spava kako treba. On nije bio pored nje. Otišao je u drugu sobu i tamo je spavao. Ostavio je posle tog kobnog razgovora. Kako su uopšte i započeli taj razgovor?
Ah, da. Ona mu je rekla da je Jelena, devojka njegovog kolege, sa kojima su se družili, trudna. I onako, usput, malo u šali malo u zbilji, pomenula da bi i oni mogli da prošire porodicu. Njoj je to delovalo potpuno u redu. Više od pet godina su bili zajedno. Voleli su se. Lepo su se slagali. Voleli su iste stvari, putovali su svuda gde god su poželeli, imali su oboje dobar posao, imali su ovaj veliki stan. Ništa u stvari nije smetalo da se ostvare kao roditelji. On je uvek odugovlačio. Nikada nije propustio da je pita da li se snabdela kontraceptivnim pilulama. Kad je pravila obaveznu pauzu, posle šest meseci od uzimanja istih, on se brinuo o zaštiti. Nikad se nije požalio. Nije mu smetalo. Ništa, ni jedan znak nije ukazivao da se nešto promenilo. Jesu jednom pričali na tu temu, kao i uvek kad bi pričali o nečem zajedno. Shvatila je da on nije spreman za ulogu oca i nije navaljivala. Šta joj je bilo pre neki dan? Da se mazi oko njega, da ga moli da joj podari dete?
On se u početku smejao, ali kasnije se tako ražestio i eksplodirao. Ni slutila nije da može da bude tako grub. Ne, nije bio prost, ali je bio surov. Reči su mu bile sablje.
Koliko prigušenog besa i nezadovoljstva je pokuljalo iz njega. Kako je sve to samo vešto skrivao do tad? Kako je mogao da legne pored nje? Rekao joj je, da je voli, ali da to nije to. Već duže vreme.
A šta je onda to, ako nije ljubav? Neću da pristanem na kvalifikaciju da smo živeli kao stari izanđali bračni par jer nije bilo tako.
Šta je onda ako nije ljubav kad ju je ljubio, pre nepuna dva meseca, u Veneciji, gde su otišli na jedan produženi vikend? Ispod mosta uzdisaja, u gondoli? Šta je to bio, trenutni zanos? Ponesenost čarima starog grada ili šuma talasa koje je pravilo gondolijerovo dugačko veslo? Šta je značila ona strastvena žestina dok su isto to veče vodili ljubav u hotelu?
Zašto se tako on predavao njoj i ona njemu? Zašto su uživali jedno u drugom, uvek, sve vreme, u svemu?
Zašto su sve zajedno radili? Kuvali, spremali, šetali, smejali se, igrali se kao deca?
A onda, odjednom, iako on kaže da nije odjednom, sve je kao udobna filcana papuča!!
Pomislila je da ima drugu. Nije sumnjala, nikad. Samo joj je ta misao prošla kroz glavu. Pitala ga je, htela je pošten odgovor.
Očekivala je da se možda zaljubio u nekog, krišom. Nije, rekao je. Samo je sve izgubilo svoju draž. Kad, kad je ta draž nestala, kad si koliko juče, meni doneo veliki buket omiljenih mi žutih ruža? Kad? Vrisnula mu je u lice.
Rekao je da će otići, da ne može više da izdrži, da mora da počne negde iz početka, sve novo, bez nje.
Svaka njegova reč kidala joj je deo po deo srca.
Jedva je izdražala današnji dan na poslu. Zastala je na odmorištu stepenica i premestila je iz jedne u drugu ruku torbu sa namirnicama koje je usput kupila da pripremi nešto za večeru. Pogledala je kroz prozor svetlarnika. Senke su več počele da se naziru. Dan je okraćao. Mora da požuri sad će i M. da stigne s posla pomislila je i ubrzala penjanje uz stepenice.
Otključala je vrata od stana i spustila torbe na pod. Skinula je svoj mantil i uputila se u kupatilo da se umije. Od tolikog razmišljanja glava je počela da joj pulsira. Prijaće joj hladna voda, pomislila je.
Pustila je da joj se voda sliva niz vrat, a onda je u trenu videla. Njegove četkice, za zube, nije bilo na mestu gde je znao u žurbi, uvek da je spusti.
Na početku, kad su počeli da žive zajedno, smetalo joj je kad ostavi četkicu na ivici lavaboa. Kasnije, prihvatila je to jer je to bio on, čovek kojeg voli. Postalo joj čak i simpatično da uvek, stalno, nađe četkicu na istom mestu. Sada je nije bilo. Pogledala je u ormarić. Ni tamo je nije bilo.
Hladni srsi su joj kliznuli niz leđa.
Izjurila je iz kupatila i uletela u spavaću sobu i naglo otvorila orman sa garderobom. I shvatila je, delom svog mozga je uspela da shvati da je otišao, ipak.
Sela je na ivicu kreveta gledajući tupo u pod. Disala je mirno. Nije drhtala. Bila je kip. Spoznala je da ju je ostavio. Da je odbacio, surovo, bez osvrtanja. Voleo je, a odbacio je od sebe. Kao izanđale sobne papuče.
A onda ih je videla. Njegove stare filcane sobne papuče. Ustala je, uzela ih je u ruke, otvorila prozor i bacila ih preko ivice, a zatim se laganim korakom, dignute glave, uputila u kuhinju da skuva sebi kafu.
Moj život počinje danas, ponovo, mislila je dok je ispijala vruć okrepljujući gutljaj. Bez njega.
Mogu, moći ću, mora, zujalo joj je u glavi dok su joj se dve ogromne suze otkotrljale niz obraze.






PS: Sve slike su sa Google pretraživača ;)

16 коментара:

  1. Tako i treba uraditi, čemu da se zavaravaš sa nekim, ko ne želi da bude deo tebe.Joj, znam jedan par baš u toj situaciji i strašno mi je žao i jedno i drugo....Lepo napisana priča.

    ОдговориИзбриши
  2. Lepa i tužna priča.
    No, u meni izaziva bes na muškarce. Sve, bez izuzetka.
    Šta očekuju, stalno neku silnu strast?
    Ima jedna dobra izreka, ne znam autora: Ko te u suze tera, suza nije vredan. No, mi ipak plačemo i držimo se za svoje polusposobne ili nesposobne muškarce.
    Mi uvek isplivamo, kao tvoja junakinja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni se čini da većina muškaraca ostaje na nekom infantilnom nivou sa željom da stalno doživljavaju avanturu, izazov. Kad izgube takav osećaj kao da na neki način izgube onog lovca, hranitelja porodice, u sebi. Ukoliko to ne prevaziđu, odrastanjem, eto problema Neno.

      Избриши
  3. Sve je to život. Za nju novi. Početak.Spas. otkrovenje.
    Lepo, Olja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se dopada Neg, jer znaš koliko cenim tvoje razmišljanje.

      Избриши
  4. Ima puno ovakvih parova. I onda svi na kraju zakljuce da nije trebalo da sebe obmanjuju ne bi povredili drugu stranu toliko. Bolje se rastati ranije nego terati sebe da budes sa nekim. Muskarci cesto ne raskidaju da ne bi bili sami dok ne naidje opet neka nova strast to je ono gadno kod njih. Mozda i zene to rade ne znam. Ja kao strelac cim sam osetila da mi nesto ugrozava slobodu, ne mozemo da se uklopimo jedva sam cekala da ostanem sama i krenem dalje. Nikad ne boli i imas postovanja prema onome i ko te ostavio ako je na vreme bio iskren. Ja nekako imah srece. Svi moji bivsi i ja smo bili na vreme iskreni jedni prema drugima ma ko koga napustao i danas kad se sretnemo imamo postovanja mozda bas zbog toga. Sem jednog pacijenta :-) doduse, ali on je mamin sincic....i dan danas njega sam oduvala...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja razmišljam slično. Ne možeš biti, možda, pravi prijatelj sa bivšim/om, ali možeš se rastati dostojanstveno, fer i bez ogorčenja, što ti daje elan da izgradiš novu, stabilniju vezu, a da nju/njega, pamtiš sa osmehom

      Избриши
  5. Lepa priča i nelepa tema. Ne želim da se stavljam u ove cipele,ali se slažem da je bolje biti sam nego u društvu nekoga sa kim nisi na istoj talasnoj dužini. Bolje je otići i pronaći neku drugu frekvenciju!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako Skitarnik :) Treba čovek da ima nekog pored sebe sa kojim je, kako si i sama rekla, na istoj talasnoj dužini i istim vibracijama i onda to lep klizi ;)

      Избриши
  6. Dobra ti bajka, Olja! :-) Svaka priča u kojoj muški junak ima volju za bilo šta i spreman je na odluku (opet o bilo čemu), za mene je bajka. Ili sam ja pala sa Marsa?! :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A možda i oni odrastaju Sneška, a da mi to i ne primećujemo, ili smo ih ipak pelcovale da se malo oslone i na svoj sud? ;)

      Избриши
  7. Izuzetna priča, Olja. Primi moje iskrene čestitke.
    Nevolja je što svesno zatvaramo oči pred jasnim znacima nečije sebičnosti. Što, dajući, zaboravljamo koliko malo dobijamo..Što prigušujemo sve alarme, koji nam dojavljuju koliko nešto ne ide dobro, koliko je šuplje....I što ignorišemo činjenicu da stvari funkcionišu zahvaljujući našem trudu....Otrežnjenje i suočavanje sa realnošću jako boli, boli do kosti, a oporavak, garniran nepoverenjem i strahom prema ljudima i budućnosti, dugo traje. Ali, ipak prođe. Zato uvek valja zahvaljivati svima koji su nas na vreme razočarali.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Vera na lepom komentaru. Tvoja opservacija cele priče govori koliko je tvoje iskustvbo bogato za sagledavanje ove priče, i sličnih, realno i racionalno, tako da ja, ništa tu ne bih dodala ;) :)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)