среда, 04. март 2015.

Feng Shui i Lucky Penny






Posmatrao je ženu ispred sebe i novčanik koji je izvadila iz tašne. Bio je crvene boje, od veštačke kože, sa običnom kopčom na provlačenje. Crveni novčanik,  ko još nosi crveni novčanik u tašni? Odličan mamac za džeparoše, prošlo mu je kroz glavu.
  • Gospođo Jurišić, ispraznite svoj novčanik! Zašto osim novca imate sijaset drangulija u novčaniku? Imate tri ikone, sličice u novčaniku? Ikonu Majke Božje, ikonu Svete Petke, čija je ovo ikona? Razumem da imate ove kartice za raznorazne popuste, ali ikone? I šta vam je ovo, ovo slonče?
Hoćete li nešto od ovog da zadržite?
  • Da, oglasila se gospođa Jurišić? Veoma bih volela da zadržim uz sebe baš to slonče, koje ste pokazali. To nije obično slonče. Kao što možete videti, to je veoma malo slonče, kao kasica i zove se Lucky Penny, srećni novčić.
Za njega me vezuju neke lepe uspomene. Osim tog, kažu, mudri Kinezi, da donosi sreću i blagostanje. Jeste li čuli za filozofiju Feng Shui gospodine inspektore? Stara je preko 5000 godina. Vodi poreklo iz Kine i po njoj su, mahom, živeli i vladali se svi veliki kineski carevi. Čak i sam Mao Cedung je živeo upravljajući se smernicama Feng Shui filozofije.
Ja sam to slonče dobila od svog sina, kad sam ga prvi put posetila u Kanadi. Ima tome već, Bože, nisam ni znala da ima već trinaest godina. Ala vreme leti.
 Znate, operisala sam rak, mada ja volim da kažem da sam se operisala od ružne reči. Tako mi je to mnogo prihvatljivije i nekako, obično. Imala sam strah, posle te operacije, da iako su rekli da je sve u redu i da živim normalno, bojala sam se.
Samo onaj, ko se susreo sa istom bolešću može da razume taj strah, strah od smrti, strah od odlaska, posebno od onih najvoljenijih, a ja sam ih imala. Svoju decu, ćerku i sina.
Ćerka je još studirala, a moj sin je, gospodine inspektore, otišao u Kanadu da tamo počne neki bolji i nadao se, nadali smo se svi, lepši i ispunjeniji život no što smo ga mi imali i imamo ga, ovde u ovoj našoj zemlji Srbiji.

On nije znao da sam se razbolela. Nismo hteli, niko, da ga opterećujemo više no što je već bio opterećen pronalaženjem sebe u potpuno novoj sredini. U svemu novoj, daleko, preko pola sveta od svih nas, kulturološki različitoj, ogromnoj zemlji.
 Dobro, jezik je znao, ali sve ostalo se dijametralno razlikovalo od sredine iz koje je otišao. Trebalo je iščupati korenje i presaditi se ponovo negde, ponovo početi život iz početka, započeti sve.

Onda smo se dogovrili, moj suprug i ja, da pozajmimo novac za moju avionsku kartu i nešto malo novca da imam uz sebe, da ne budem baš sto posto na teretu našem sinu i uspeli smo da se organizujemo.

 Dobila sam bez problema kanadsku vizu i prvu put, odletela preko atlantika, na drugi kontinent u meni potpuno strani deo sveta. Iako sam se plašila tog 13 sati dugog leta preko okeana, želja koju sam imala u sebi i koja me gonila da odem na to putovanje, da vidim svog sina posle tri godine, bila je jača.
 E to slonče, Lucky Penny, je samo moj suvenir iz Kanade, koji sam zadržala za sebe.

Kupili smo ga sasvim slučajno, premda ja uopšte ne verujem u slučajnosti. Mislim da je on čekao na mene, da bude baš moj.

Šetali smo jednog dana centrom Otave. Obilazili smo kompleks gde se nalazio kanadski parlament i uži centar grada. Otava je veliki, razuđen grad i nimalo ne liči na evropske gradove, osim, samog centra grada kome pripada i ulica Sparks, pešačka gradska zona u kojoj se nalazila i ta radnja, prodavnica suvenira i razglednica. Setila sam se da bi bilo lepo, da pošaljem par razglednica prijateljima i rođacima u Srbiji. Verovala sam da bi se obradovali tome, tim pre, što je običaj pisanja razglednica sa putovanja, lagano bledeo u našoj sredini.

Prodavnica je bila, moglo bi se reči pretrpana razglednicama, raznoraznim suvenirima vezanim za Kanadu i kanadsku kulturu. Bilo je tu za svakog po nešto; slika sa omiljenim lunijem, luni je njihova omiljena ptica, močvarica, lunja, koju su čak ovekovečili i na jednoj od svojih novčanica, slike sa medvedima grizlijima, slike dabrova iz kanadskih jezera, slike svih kanadskih pokrajina, njihovih rendžera obučenih u crveno ili  kao figura svega tog.
Samo možete da zamislite koliko je teško da se bilo šta od tog odabere, iako, ruku na srce, svega je bilo i za svaki džep, ali ne i za moj, jer, ništa od tog nije koštalo manje od 10 do 20 kanadskih dolara.
 Osim tog, razmišljala sam, šta će mi bilo šta od svih tih slika, ili predmeta. Sve to skuplja prašinu, a meni je nje bilo dosta. Uostalom, kako sam odlučila da promenim svoj život, na bolje, nadala sam se, jedan od planova da to i ostvarim je bio i držanje krpe za pranje bilo čega u ruci, daleko manje no što sam ja to upražnjavala.

 Tako su sve te primamljive sitnice meni bile nepotrebne. Kupila sam desetak razglednica i došla sam na kasu da ih platim. E tu sam ugledala ovo slonče.
Stajalo je samo, u jednoj maloj kutiji tik uz kasu.

  •  Pogledajte gospodine inspektore, kako je interesantno! Slonče je zlatne boje, a Lucky Penny je bronzane boje. Na jednoj strani ima lik engleske kraljice Elizabete, a na drugoj strani su kanadski listovi javora, najvećeg nacionalnog simbola Kanade. Pa zna se, oni i na svojoj državnoj zastavi imaju list javora. Vidite, da se to moje slonče dobrano izlizalo, od nošenja u novčaniku, čak mu je surla malo manja, slomljena, ali meni to ne smeta.
Od kad imam to slonče sa sobom, u svom novčaniku, imam uvek sa sobom para. Ne, nemam mnogo para, da se razumemo, ali moj novčanik nije nikad prazan.

 A dešavalo se, još kako se dešavalo, da nemam ni dinar u njemu, pre no što sam stavila ovo malo slonče sa Lucky penijem.
Znam, reći ćete da sam sujeverna, ali ovo nema ama baš niakve veze sa sujeverjem, jer, ovo slonče je, kako sam vam već rekla, simbol blagostanja po Feng Shui filozofiji.

Ja volim Feng Shui gospodine inspektore i izučavam ga u granicama svojih mogućnosti više od 20 godina. Meni čini dobro. Ne znam, da li je to zato, jer verujem u tu filozofiju, a i ne zanima me.

Znate, stari Latini su govorili; Primum non nocere! Prvo, da ne škodi!
E kako meni upražnjavanje Feng Shui filozofije ne škodi ni malo gospodine inspektore, tako je ja i shodno tome upražnjavam, najviše što mogu u svom životu i evo, ima odjeka. Uvek.

Dokaz je i to malo slonče koje držite u svojoj ruci gospodine inspektore, a koje bih htela da zadržim uz sebe, ukoliko nemate ništa protiv, jer me seća na moje, za sad jedino putovanje u drugi kraj sveta, u Kanadu, odakle nosim divne uspomene, a jedna od njih je i to malo slonče, moj Lucky Penny.  

5 коментара:

  1. Divna priča. Pokazuje nam da dobrom srcu koje veruje, mogu da se ostvare snovi.
    Skromnost je još uvek vrlina, ma kako da se danas više ceni arogancija i velike ambicije.
    Ja u novčaniku nosim komadić poludragog kamena citrina, kažu da privlači novac. Nemam ga dovoljno, ali verujem, verujem da će biti. Dugo traju sve te brige, ali verujem da postoji razlog i da će proći. Važno je da ima ljubavi i sloge.
    Hvala Olja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja Neno drago mi je da ti se priča dopala. Sve dođe i prođe. Nevolja je u tome što bismo mi želeli da ono što je lepo stalno traje i ono što nam je teško prođe odmah, ali, nije sve uvek kako bismo voleli i želeli.

      Избриши
    2. Eh, Olja, kad će već jednom da prođe? Predugo traje, evo zdravlje mi puklo.
      Pomoći sam se ranije nadala, sada se više ne nadam, pa mi lakše, bar nema razočarenja u tom pogledu.
      Juče ne, eto, iskritikova sestra od tetke, znam da su joj namere dobre, što nisam bila jača i što sam dozvolila da se razbolim.

      Избриши
  2. Čovek mora da veruje u nešto.To je jako bitno i ako je to crveni novčanik(on privlači novac) i malo slonče onda je to super!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Milice, potpuno se slažem sa tobom :) Hvala ti na komentaru ;)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)