четвртак, 16. април 2015.

Pretpostavke i nedoumice





Mnogi kažu da je lični blog i lični dnevnik. Nikad nisam vodila dnevnik, ali evo me gde sam odlučila da kad je već tako, bar onda kad imam o čemu da razgovaram sa sobom samom, ili sa onima koji ovo žele da čitaju, ponešto i zabeležim od svakodnevnih dešavanja, kojih ima, još kako. Mislim da može da bude mnogo dobrog od tog i za mene, ali i za druge. Bude ljudima, čoveku, meni, lakše kad se izjada, otvori, nekom ako ima, a ja imam na svu sreću i ovo moje blogče da u njemu pišem i ono što mi je na duši, u krajnjem slučaju.

Moja jutra počinju na za mene lep način, prvo limunadom, a odmah za njom kafom, koju ja zovem budilnik kafa. Dok ispijam tu moju jutarnju kafu, sama u tišini, volim da čitam, između ostalog i  tekstove sa blogova, kako sa onih čiji sam pratilac, tako i sa drugih. Često ostavim i svoje komentare, moje pisane tragove, da sam bila, pročitala tekst,  posebno ako me se vrlo dojmilo to što sam pročitala, što je i danas bio slučaj. Naravno, volim da saznam i odgovor, reakciju na "komentar", tj. moje izneto razmišljanje, ukoliko ga ima. Čemu služe komentari na blogovima, ako ne upravo za to.
Ali..

Ponekad imam utisak da me ljudi ne razumeju na pravi način. Šta je to moj pravi način, upitaće se, možda,  neko?

Verovali ili ne, moj pravi način je upravo to što kažem, ili napišem u pravom, izvornom obliku. Znači, nema ničeg "između redova". Sve "između redova" je projekcija onog koji čita, viđenje mojih misli na njegov način, a koji da sam htela, ja bih rekla i sama.

Shvatam  da se mnogima ne dopadne istina. Dešava se i meni samoj. Ali, kad se tako nešto i desi, pokušavam da proniknem u sebe samu, zbog čega me je to, nešto, dotaklo na način na koji jeste? Zašto sam nešto doživela, razumela, na način kojim pisac nije hteo to da kaže?

Jasno je meni da, koliko je ljudi toliko je ćudi, te da svako ima pravo i da razume stvari onako kako on misli da jesu, no često to i nije baš tako.

Ponekad poželim da ljudima objasnim šta sam najiskrenije mislila kad sam nešto napisala, u vidu nekog komentara na nečijem blogu, ili nečijem statusu na društvenoj mreži FB, a onda, uhvatim sebe da bih, objašnjavajući moj poriv, moju iskrenost, izazvala kontra efekat, jer, kažu, ko se pravda sam sebe optužuje.

Kako onda da objasniš ljudima, onima do kojih ti je stalo, da puno puta nisu najjasnije razumeli tvoje reči, ili bar, nisu ih razumeli na pravi, tvoj način.

Neretko, iznenadim se kako to da im ne padne na pamet da sam možda htela da kažem baš to što i jesam, umesto onog što su sami zaključili?

Neko će reći, pa baš te briga!

Mene jeste briga, jer mi je stalo do toga da budem shvaćena na ispravan način, a ne da se moje reči izvlače iz konteksta, ili shvate drugačije no što su napisane ili izrečene.

Mišljenja sam da je jedini način da se dobro razumemo da razmenimo razmišljanja na temu, sa ciljem da se izbegnu nedoumice kao i stvaranje pretpostavki. Pretpostavke mogu da nas zavedu i odvedu u potpuno pogrešnom pravcu zaključivanja.
Zato, ako mi nešto nije jasno, pitam.

Ipak, mnogo puta mi se desilo da i kad pitam dobijem odgovor u stilu, da bi to trebalo da mi bude jasno. A kako da mi nešto vezano za nekog bude jasno, ako ja nisam on-a?
Ni rođena majka ne poznaje svoje sopstveno dete 100%. Kako ću ja da znam bilo kog drugog?

Onda, ako mi se i desi saznanje da moje reči nisu shvaćene onako kako sam mislila da treba, uglavnom, tražim u sebi razumevanje za tu osobu, posebno ako je reagovala gardom, što meni nikad nije cilj da izazovem.

Nisam iz priče da "spuštam" ljudima. Naprotiv. Često sam surovo iskrena, mnogo puta i na svoju štetu, ali, teško je odviknuti se od naučenog, a mene su učili da uvek, govorim samo istinu, svakako, uvek i na lep, kulturan način.
Koliko u tome uspevam, ne znam. Znam samo da se rastužim ako me ne razumeju na način na koji sam to želela da bude.

E sad, šta je tu je. Život ide dalje. Neko odluči da se naljuti i da mi uzvrati ignorancijom, neko pređe preko tog. 

Sama pak, produžim dalje sa novom, naučenom lekcijom, kao što je i ova danas bila. Ne treba baš uvek da ostavim trag da sam bila negde, videla, pročitala, jer, čak i kad to uradim, kao i uvek, iskreno, iz duše, može se desiti da se ne razume na taj način.

Moja baba Stanojka bi rekla mnogo strože ovo od mene; Ne treba da budem u svakoj čorbi mirođija, (čak i kad mi se čorba dopadne)!
 Ovo u zagradi sam sama dodala.

Na kraju, možda sam i sama pogrešno protumačila odgovor?
Odoh dalje jer život ne čeka. Ovo je bilo i već je prošlo.


15 коментара:

  1. Ne stižem da redovno čitam postove, ali kad imam vremena nastojim da nadoknadim propušteno, ili da bar pročitam tekstove onih autora čiji mi se stil dopada. Ponekad ostavim komentar, nekada ne, zavisi od trenutnih misli. Ne volim one koji komentarišu da bi nam solili pamet. Možda neko ume bolje, više se razume u nešto, ali ja pišem ono što mislim, osećam, doživim, i nije me briga šta negativci o tome misle, jer je to moj lični stav. Ljudi koji te cene nikada neće pogrešno shvatiti to što si prokomentarisala. Pa i da im se ne svidi poštovaće pravo na drugačije mišljenje. Pozz

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislim da si, na neki način, u pravu Sue St. Ponekad je i do mene same, jer možda, kako rekoh i ja pogrešno protumačim ;) Hvala za komentar.

      Избриши
  2. Neznam što bih ti na ovo rekla, ja sam osoba koja malo govori ali i ne misli baš o mnogočemu jer se ne zamaram previše o tome tko če što reči ili kome paše ono što sam rekla ili ne! Jednostavno sam kroz život naučila da se sa nekim ljudima ne valja hvatat u koštac jer su onakvi kakvi jesu i neče se promijeniti bez obzira što ja rekla,napisala i koju god istinu da kažem ne prihvaćaju ali da kažem laž kao da ih sunce obasja jer sam na njihovom nivou,a jednostavno nisam takva pa ih i ta istina boli i mrze me jer sam takva kakva jesam..
    Neznam se izražavat riječima glasno i to je istina ili jednostavno ne nalazim osobe slične sebi koje bi me razumjele..Okružena sam ljudima koji vode kolo na svoj mlin i ako nije tako loše mi se piše a onda radije šutim, pretrpim jer ne vrijedi se svađat, ne volim se svađat radi sitnica, život je i tako kratak i prekratak da ga gubim na nebitne stvari..Mislim da se jednostavno ne trebaš time opterečivat,a uostalom tko sam ja, -samo jedna u nizu, a svatko ima pravo na svoje mišljenje za sve! Ponekad ostavljam komentar, ponekad nemam vremena a nekad je i lijenost u pitanju, vrijeme i svašta ponešto a to nije znak da nešto ne čitam i ne prhvaćam. Nemožemo ni prihvatit sve, zar ne? Ipak smo svi različiti..
    Raspisah se ja, odoh radit nešto..Lijepi pozdrav i ne zamjeri na komentaru!
    Klaudiya

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš mi se dopalo da si se raspisala Klaudiya Ray ;) Ovo sam i napisala jer sam i sama u nedoumici, a i saglasna sam s tobom da smo svi različiti, te tako i različito mislimo za iste stvari.

      Избриши
  3. Ne kaže se džaba da je najteže s ljudima raditi. Gdje ima ljudi, ima i potencijalnih nesporazuma i konflikata. Nisam svađalački tip po prirodi (iako umijem jako žučno da se branim ukoliko sam napadnut), tako da se uglavnom sklanjam van domašaja ljudi koji mi ne pašu. Međutim, koliko god čovjek da se izmiče, teško se u potpunosti distancirati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Radila sam dugih 32 godine, veoma odgovoran posao baš sa ljudima, Svjetski putnik-če, i sve nekako mislim da imam dara za dobru komunikaciju u smislu, razumeće baš to što kažem, ali, dešava se, ponekad i obrnuto, a onda se nađem u čudu; Šta to bi? Hvala na komentaru :)

      Избриши
  4. Draga moja Olja zaista ne znam zašto se opterećuješ sa takvim stvarima. Ti napiš onako kako misliš, a kako će to neko shvatiti ne zavisi od tebe već od tih nekih. Ako te nisu toliko upoznali i ne umeju da razumeju da se ništa ne skriva iza tvojih reči onda ne zaslužuju da komentarišeš napisano, pa ma koliko da ti se nešto dopada...
    Svetu se ne može ugoditi, to znaš. I ne treba se ni truditi.To je rasipanje nergije...
    Veliki pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja Luna, pre svega, hvala što čitaš moja pisanija :) Bila bih neiskrena, kad bih rekla da me to baš, baš "ne opterećuje", jer mene, kad me ljudi ne shvate ispravno, to veoma rastuži iz razloga što znam da sam kod njih izazavala prodor adrenalina, možda čak i ljutnju, a meni, kako rekoh u postu, to nikad nije cilj, upravo zato što nemam zadnjih namera, a posebno jer uvek želim baš suprotno, dobro. Veliki pozdrav i tebi draga.

      Избриши
    2. Čitam kada god ugrabim vremena, a u poslednje vreme baš ga nemam puno ..problemi, problemi i problemi...ali zavirim povremeno u naš svet i čitam, retko pišem jer sam preumorna i dekoncentrisana...pomalo na FB ali na blogu baš retko...
      Razumem ja tebe bolje nego što misliš, samo ti dajem savet kakav i samoj sebi ponavljam vrlo često, ali ...ne pomaže mi baš uvek jer puknem od muke kada me ljudi pogrešno razumeju.
      Dugo sam na netu...i znam da pisana i izgovorena reč nisu isto...i da baš zbog toga često dolazi do tog nerazumevanja...kada sa nekim pričamo vidimo izraz lica, mimiku, pokrete, čujemo glas...kada pišemo sve se to ne vidi ...i onda se dogodi da nešto što je možda šala bude shvaćeno na potpuno pogrešan način...zbog toga sam ti napisala da ne smeš da se previše uzrujavaš zbog takvih stvari...

      Избриши
  5. Nije komentar mirođija, a i ako jeste, smatram ga poželjnim sastojkom. Šta bi bili blogovi bez komentara? I pozitivan i negativan, i lep i ružan, i onaj u kojem se slažu s tvojim mišljenjem i onaj u kojem se ne slažu- sve je to reakcija na ono što kažeš. Taj neko je svoje vreme posvetio baš tebi-meni-njemu, a to znači i da neko tako gleda na tvoje komentare. Hvala Bogu i blogu, na mnogo čemu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Potpuno si u pravu draga moja Neg. Meni svi komentari, na ono što pišem, ili radim, znače mnogo, kakvi god da su. Pozitivni kod mene izazivaju poriv da budem i dalje na nivou, ili još bolja, a oni drugi, manje "lepi" da se potrudim da uradim bolje, dam više od sebe. Volim da saznam uvek tvoje mišljenje i..hvala.

      Избриши
  6. Znam tačno o čemu pričaš. Koliko si ti osećajno biće, drago ime moje!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eto, sve ti je jasno i..drago mi je zbog tog, a i zato što čitaš ova moja pisanija ime NAŠE :D

      Избриши
  7. Olja nemoj da se zamaraš bespotrebnim stvarima. Znaš kako kažu "treba birati svoje bitke". Ti si rekla svoje, drugi ili nisu mogli shvatiti ili nisu željeli razumjeti. Neko napisao komentar koji je bio u potpunosti neumjesan? Nema veze. Ima pravo na svoje mišljenje, Neko pogrešno protumačio ono što si komentarisala? I to je individualna stvar. Idemo dalje. Ti si bar žena koja zna o čemu priča i šta time želi da kaže.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Farah na lepim rečima i podršci. U pravu si za sve ;)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)