среда, 27. мај 2015.

Reponjin bes




Aman više prestani da kukaš i da jadikuješ. Dosadila si i onom gore i ljudima. Sve ove godine te slušam i istrošila si mi sve živce i sve strpljenje svojim jadikovkama.
A sve kao, ti se ne žališ, a ovamo, svaki drugi dan nađeš žrtvu kojoj ćeš da lamentiraš nad prošlošću, a i nad sadašnjošću. Malo malo, pa citiraš onu babu. Kamo lepe sreće da si pola kao ona, ma zrnce jedno.
Šta sam tek njoj radio. Ali ti, e ti me izluđuješ.

Počev od teškog detinjstva, pa gladovanja, pa kao, eto, i školu nisi mogla sama da izabereš, pa kao služiš celi život svima, što familiji, što bliskim i daljim rođacima, što deci, što mužu, što..
Jel sedneš ti nekad i slušaš samu sebe? Kad bi te neko sa strane, kao ja, slušao, rekao bi e ova je načisto prolupala. Kukaš bre ko sinja kukavica. Ko da je tebi najteže.
A nije, veruj mi na reč, jer kad ja upredem, zamrsim, zakukuljim, zamotam, taj teško ume to da razmrsi i odmota, osim ako mu onaj krilati ne pritekne u pomoć, a tebi je on ohoho itekako pomagao.
Samo, tebi nikad dosta. Pomoći mislim. Sve se nešto nadaš i htela bi još, pa još, ne umeš bre da se zaustaviš.

A i on, taj krilati, što mi tek on ide na živce. Svako malo eto ga.
Kad si bolesna on je tu, jer, kao nema ko da te gleda, čašu vode da ti doda. E onda je on tu, pa ti pomogne da ustaneš sama, da se snađeš sama, da uradiš to sama.
To ti misliš da sve to radiš sama, a ovamo, njegova ti je ruka držala sve te čaše sa vodom, sve te šerpe u kojima si kuvala za svoje kad si bila bolesna, bol ti smanjivala dok si ti mislila da ti je bolje od Cafetina. Baš bi ti od Cafetina prestao bol u bubregu.

Kako mi je bilo milo kad vam prospem tu čašu s vodom. Smejem se i rastem ko kvasac dok me onaj krilati “strelja” pogledom i onako, nežno, kako on samo i ume, slabić jedan, opet ti pomaže da tu istu čašu, nanovo napuniš vodom i tako. Kao, sve je u redu, ništa strašno. Idemo dalje.

Znaš, mnogo si ti naivna za svoje godine, a skupila si ih u guzicu da preteknu. Još kad bih se ja i za to pitao, odavno bi ti, koliko kukaš slušala kako trava raste.
Kad već obožavaš travu i trave, pa , da je do mene, da im se i pridružiš. Pa uživaj do mile volje, a ja da lepo nađem nekog drugog da ga zezam i rasturim ko bugarsku skupštinu, jer, okreni, obrni, tebe nisam uspeo za sve ove godine.

Nije da se nisam trudio. O o, jesam, iz sve snage. Podmetao ti nogu gde sam stigao. Sećaš se. Letela si na stazi na pijaci, u sred jula po suncu, kad mu vreme nije, kao fudbalska lopta iz slobodnog udarca.
I taman sam mislio, e sad sam je sredio, ima da se razbije, ma pinceta neće da je sastavi, bar, kad ono..

Onaj krilati, taj kao da nikad ne spava, a za mene kažu da nikad ne spavam. On mi je opet smrsio konce. Dočekao te na svoju jednu ruku. Jesi pala, al se nisi ubila.
Sve si mislila da je od vrućine, pao ti pritisak i tako to.

Ma ja sam te bre bio spopleo iz sve snage, da tresneš, da te nema. Sve ove godine ti podmećem zamke, pravim ti smicalice, probleme, ti kukaš, žališ se, kad imaš kome i ako stigneš, jer, ponekad te ja baš onako, svojski pojurim da ne možeš da se opepeliš šta ti se dešava.
Džaba ti je to što ti onaj krilati uvek amortizuje nevolje, kad te ja onako, baš dobro ugruvam.

A i gruvao sam te iz svih raspoloživih sredstava. Ti bre, ko da imaš mali milion oklopa. Kukaš, kukaš, sama, ili nekom, al, otreseš prašinu i ideš dalje.

E zato si mi se smučila više. I ti i tvoje žalopojke koje često nemaš kome ni da kažeš nego, kako ti to umeš da uviješ pa kažeš; pričam sa jednom pametnom ženom.
Samo, ja znam da pričaš sa sobom samom, jer, nemaš s kim da podeliš svoje muke.

I to sam ja udesio, da nemaš pomoć, kad ti treba.
Ustvari, pričaš najviše sama sa sobom, naglas, psuješ, bogoradiš, besniš, nekad i tresneš ponešto i.. ništa. Ja sedim u jednom prikrajku, sučem brke i oblizujem se, lepo mi je.
Sve dok onaj krilati opet ne umeša svoje prste. Doduše, poznat je on kao mirođija u svakoj čorbi pa i u tvojoj čorbi života.

Ja se bre oznojih celi tvoj život da te sredim zanavek, al on ne da, pa ne da. Tu je i kad treba i kad ne treba. Ma stalno je tu.
Sve se nešto pitam spava li on uopšte?

Ja ne spavam. Ne mogu. Nemam mira. Meni je životna hrana da vas sve zezam. I tebe između ostalih.
Ali taj, taj, ma ne volim ni ime da mu izgovorim. Kao i ti što moje ime ne izgovaraš.

Učila te ona tvoja baba da ja nikad ne spavam i da me nikad imenom ne zoveš pa se ti snašla.
Uvek kažeš; onaj repati i rogati nikad ne spava i zato neću ni da ga spomenem.

I znaš, mnogo si me uvredila time. Svi imaju ime i sve imenom zoveš, mene ne.
I šta tebi smeta moj rep i moji rogovi? Ja sam lep ko upisan samo ti to ne vidiš il nećeš da vidiš.

E zato si mi mnogo “draga”. Zato sam ti seo za vrat pa te kecam gde stignem i kad god stignem. Koprcaš se ti, ali ja ne popuštam.

Krilati te pazi, što jes, jes. Neću da lažem, a umem to maestralno da radim, al, opet, svako malo, on te sačuva.
Samo, može on da te čuva, kažu da i treba, ali ja ću sve jedno da te vrebam iz prikrajka, tek koliko da znaš.

Eto, nisam mogao da ti ne kažem, da i ja budem malo fer, a nisam. Nije mi to u opisu ni radnog mesta niti u ličnom opisu.

Odoh malo čisto da predahneš, koji trenutak, jer, eno ga onaj krilati, kao stoji, gleda u nebo, a veruj, mada znam da mi ne veruješ ništa, on ima oči bolje od sove.
Taj vidi sve. I on ne spava, ni milisekundu.

Jer da nema njega, i onog kojeg ti nazivaš Bogom, odavno bih se ja razračunao i s tobom i s mnogima, pa bi bilo moje carstvo. Tek koliko da znaš.
I preselo bi ti svako jutro, svaki dan još i više no što je već.

Fuj bre, opet si se prekrstila. A svaki put kad se prekrstiš, ubodeš me ko strelom da si me gađala.
No samo da znaš.
Ćeraćemo se mi još, pa kom obojci kom opanci, kako vi smrtnici to kažete.

16 коментара:

  1. Draga Olja, trebala su mi dva čitanja i to iz nekoliko nastavaka (nemam miša, povlačim prstom, pa me rastura rođeni mi komp)da pokapiram ko je glavni akter ovog posta. Ali, kao da mi neko podiže roletnu i ja skontah.....da, to je taj.
    Prepoznah u tekstu mnogo svojih razdumavanja i prebacivanja, naravno, sebi samoj. I više ne razbijam glavu zbog čega mi ne odgovaraju neki ljudi, a nismo više od "dobar dan" ili "zdravo" progovorili, niti se pitam zašto verujem u srećne i zle prostore. Postoji nešto, što više damarima osećamo, no što nam um spoznaje. Da, baš tako, "ćeraćemo se mi još", kako ti napisa na kraju. Napisala si nešto, čemu samo neko ljubomoran i zavidan, neće dati ocenu odličan. Sjajno!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Vera, drago mi je, nemam reči koliko da ti se tekst dopao. I drago mi je, da delimo iste "damare" na ovu temu ;)

      Избриши
  2. Opet ti i ja o sličnome! :-) Na isti dan!? Bravo za priču!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vidi Sneška, još ne videh tvoj tekst, odoh odmah da se popravim, ali eto dokaza da nas dve imamo, na neki način, slične "talase". Hvala ti za komentar :*

      Избриши
  3. Drz se gledi nas reponja, no dzaba mu :-) Imamo mi nase vrtove i inat!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E baš tako Oljice. Džaba mu je da se upinje: Ustaj, otresi se i teraj dalje ;) Ja to tako :)

      Избриши
  4. Vidim i sebe u tvom tekstu, ovaj repati i meni često podmeće nogu, što bi kazala
    moja pok. majka *pod levo ga koleno*
    Ali uvek se prekrstim i kažem, pomozi Bože i hvala mu, do neba

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako je moja Denka, stalno nas keca i spopliće, ali, ne damo se ;) Hvala na komentaru :)

      Избриши
  5. Evo i malo belog lukca, za svaki slučaj :)

    Boga mi, Olja, izvini na rimi, opet si sve bolja.

    Ma, reče lepo Vera, odlična!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vidi, belog luka se nisam ni setila ;) Uvek me obraduješ nekim dodatkom. Hvala Neg na lepom komentaru :*

      Избриши
  6. Odlično. Baš sam uživala. Veoma interesantan osvrt na "Krilatog" i "repatog". Svaka čast.

    ОдговориИзбриши
  7. Odlično.
    Krilati je uvek jači, kao što je vera i ljubav jača od njihovih suprotnosti.
    Svako od nas ima svog anđela, čak i više njih, pa čak i kad nam se dešavaju loće stvari, anđeli nas spašavaju od gorih.
    Savršeno, draga Olja!

    ОдговориИзбриши
  8. Onaj krilati, taj kao da nikad ne spava, a za mene kažu da nikad ne spavam. On mi je opet smrsio konce. Dočekao te na svoju jednu ruku. Jesi pala, al se nisi ubila.
    Sve si mislila da je od vrućine, pao ti pritisak i tako to.

    Olja, hvala na podsećanju na ovaj tekst!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meri, zadovoljstvo je i moje. Posebno minje drago kad ti dođeš u ovaj moj "komision"

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)