недеља, 06. септембар 2015.

Da pevam hoću



Nekad sam i ja pisala pesme
  po danu i po noći.
 Znala šta se može i šta se ne sme
i mislila da me neće proći
to nadhnuće.
Da pišem i pesme pevam,
u suton i svanuće,
i o srećnom životu snevam.

O princu na konju belom,
u zagrljaj da mi juri.
O miru u svetu celom,
dok pod nebom leti orao suri
vrebajuć plen.
Jedan što pesme ne voli,
nadvi svoju ružnu sen
da glad ružnu utoli.


Pesmu htede da mi uguši
 ali samo na tren.
Jer u srcu i mojoj duši,
mir caruje.
Čistom verom zadojen
koji pesmom razgoni tugu
 i ljubav beskrajnu daruje
i neznancu i drugu.

Onaj ko dušom peva.
dok mu igra i  treperi srce.
Onaj što dobro svima sneva
i deli s drugima  poslednje zrnce
suvoga hleba.
Taj ne zna i ne sluti
da je miljenik neba.
On samo peva i ćuti.

2 коментара:

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)