недеља, 10. јануар 2016.

Suočavanje sa odrazom u ogledalu istine




  • Au, šta ti se desilo. Izgledaš kao da te je poplava izbacila.
  • Samo si mi ti falila i tvoje surovo i prizemno poređenje.
  • Što si besna. Konstatovala sam istinu. Imaš grozne podočnjake, kosa ti je kao metla..
  • Dosta. Nemoj da detaljišeš.
  • Vidiš da si besna, a to nije zdravo za tebe.
  • Nisam besna.
  • Kako nisi? Otkud ti onda ta zlokobna bora na čelu? Samo ti je ona nedostajala. Malo ti je što ti je život ispisao lepu mrežicu finih bora na licu. Čak ga i ukrasio onim sitnim borama, smejalicama ispod očiju koje daju mekoću tvom pogledu. Otkud sad ova uspravna brazda između tvojih obrva koja je ništa drugo do bora besnulja, nemilosrdnica. Koja se javlja kad ključaš, kad ti fali samo kap da pukneš i izliješ sav nataložen otrov iz sebe, a onda.. Zaboravila si šta se dešava onda?
    Zaboravila si šta donosi bes?
Ono, jeste da je bes emocija, ponekad čak i poželjna, jer može da pomogne pri otklanjanju straha, tuge, očaja, bespomoćnosti, nesigurnosti, mržnje, ljubomore, depresije čak, ali je i surov gospodar ukoliko ga ne usmeriš u dobrom pravcu.
Tu pre svega mislim da treba da preskočiš želju za osvetom, da zaobiđeš ljutnju, pobediš obeshrabrenost, da ne projektuješ krivicu, da prestaneš da brineš, ili sumnjaš da dolazi bolje..
  • Čuješ li ti sebe? Opet, po ko zna koji put popuješ, držiš slovo, nemoj ovo, nemoj ono.. Lepo ti rekoh, nisam besna. Ljuta sam.
  • Uh, nije šija nego vrat. Nije vrat nego guša. Nije jarost nego gnev. A razlika, gde je tu ona tanana razlika između to dvoje? Toliko je mala da se i ne primećuje. Nijansa tek, kao zeleno žuta, ili oranž žuta u duginom luku.
  • Jarost, ili bes je stariji brat ljutnje ili ti gneva, znaš li to?
  • Dobro, dobro, shvatila sam, ali eto, pokleknula sam, ponovo.
  • Čekaj, zašto si ljuta? Šta ti fali? Jesi li zdrava?
  • Jesam.
  • Neko te uvredio možda?
  • Nije.
  • Ništa ne razumem. U čemu je problem?
  • Ima ih, podosta. Tužna sam, razočarana, nesrećna, gubim optimizam, nemam više nadu, nezadovoljna sam, lagano postajem pesimista, sve je izgubilo smisao, postalo dosadno, a to me frustrira, razdražuje. Počinjem da sumnjam u sebe, svoje mogućnosti, brinem se. Što je najgore, počinjem da tražim krivca za sve to, što si lepo primetila, postajem obeshrabrena..
  • Čekaj malo, izređala si sve stepene laganog padanja i posustajanja u rvanju sa životnim situacijama. Pri tom, kako gledam na sve to, a i kako si sama rekla, pokleknula si, znači, nije sve propalo. Nisu sve zvezde prestale da sijaju, zar ne? Ustani, otresi prašinu, namesti rubove i kreni dalje. Nije ti prvi put, a neće biti ni poslednji.
  • Umorna sam. Nije lako.
  • I nije. Nikad nije ni bilo. Sećač se, znala si da kažeš; Da malo dete nije ustajalo posle svakog svog pada dok je učilo da hoda, zar bi se stabilno osovilo na svoje noge? Pa si znala da kažeš; Kažu mudri, stari Kinezi da nad prosutim mlekom ne treba plakati. Zar ti nije omiljena ona Lao Ceova; Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom?
  • Ti kao da si zaboravila koliko sam ja do sad napravila koraka! Lepo ti kažem, umorna sam od početaka. I dokle? Zašto? Šta ako opet naiđem na prepreku koju ne mogu ni da preskočim, ni da zaobiđem, ni da je savladam? Šta tad da radim?
  • Odgovor znaš i sama. Vrati se na početak puta.
  • I koliko puta da se vraćam? Koliko je puta dovoljno vraćati se?
  • Što se praviš da ne znaš? Dovoljno je onoliko koliko će te odvesti na cilj koji si sebi postavila. Čemu ta ljutnja, bes, šta god. Ne mogu da te ne podsetim na ono šta dolazi posle svakog besa, posle svake ljutnje. Sećaš se?
  • Znam, hoćeš da me podsetiš da ostaje bol.
  • Tako je. A kome on najviše smeta? Koga najviše ugrožava? Ko jedini zna za njega? Ti sama.
  • Znaš i ti, prepoznaš sve, kad god me vidiš ovakvu.
  • Ja sam ona pametna žena sa kojom često razgovaraš kad si sama. Bar tako uvek govoriš kad te neko, slučajno uhvati u razgovoru same sa sobom. Ja nisam tvoja savest. Ja sam ona tvoja druga, jača strana koja prepozna taj bol koji nadolazi i koja samo želi da te trgne, podseti da posle kiše dolazi sunce, da posle i najtamnije noći sviće dan. Sećaš se, tvoja prva latinska sentenca naučena davno bila je; Panta rei. Ona ti je bila snaga i vodič kroz sve ovo vreme do sad. Zato, nemoj da lamentiraš više. Umij se, zagladi tu svoju životom prošaranu glavu i teraj dalje u ovaj novi dan.
  • Ko zna po koji put pravo govoriš. Poslušaću te.
Laganim, ujednačenim pokretima umila je lice i sa oklevanjem je bacila pogled u ogledalo. Odatle joj se njen odraz osmehnuo jednim uglom usana i skrivenom iskricom iz očiju.





10 коментара:

  1. Jesi li ti ovo i o meni pisala? :-) Potpuno potpisujem svaki tvoj redak

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Oo ime moje. Nisam znala da sam "vidovita" :) Hvala na podršci ;)

      Избриши
  2. Vidiš, ja ne umem da razgovaram sa sobom. Ko zna šta bih MI rekla, da mogu... pa je bolje da ćutim.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo puta ćutanje ume da kaže više od reči Neg ;)Tako da... dođe na isto :)

      Избриши
  3. Lijepo si to napisala :) I tako mi poznato. Znaju biti i bolna ta suočavanja, ali pomognu, i te kako.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Najteže je razgovarati surovo iskreno sa sobom samim. Hvala Mirna za komentar. Sigurna sam da se mnogi prepoznaju i to je dobro, jer je to život :)

      Избриши
  4. I ja to umem. I ispostavi se da mnogo pametnije odluke donosim kad "porazgovaram". Sjajan tekst

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Često to radim. Čini mi se ceo život. Kad rasteš oslonjen samo na sebe to je neophodno. Istresem sebe "iz gaća", prevrnem, surovo ispreskačem i na kraju "pomilujem". Nema druge Meri.

      Избриши
  5. Zaboravljamo da razgovaramo sami sa sobom, tiho, u sebi, ili glasno pred ogledalom...A kada to učinimo brže i lakše dolazimo do rešenja za probleme koji nas tište. Znam da je kap prelila čašu kad zaridam dok perem sudove, čini mi se da sa prljavom vodom odu i loše misli...
    "Osoba čije mišljenje najviše znači u tvom životu je ona koja te gleda u ogledalu."-Dejl Vimbrou

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. hvala ti Sue St što si svojim komentarem oplemenila i produbila ovu priču :)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)