понедељак, 29. август 2016.

Srpska čorba od zelenih dženarika



Volim u rano jutro da pijem prvu jutarnju kafu u svojoj bašti. Sednem ispod jabuke zelenike, kako ja zovem jabuku sorte Green Smith i lagano ispijam topli, razbuđujući napitak gledajući svoj vrt.
Tog jutra mi se pogled nešto duže zadržao na jednoj šljivi, koju zovem Grkinja, jer je košticu iste, donela moja ćerka iz Grčke, posle jednog letovanja. 
"Mama, donela sam ti par koštica ove šljive, da je poseješ kod nas, u Perlezu. Možda i nikne, a mnogo je dobra, slatka kao med. Okrugla je, oveća, medenožute boje".

Imam mesto gde sadim sve što želim da imam u bašti koje zovem školica.
Te sam jeseni posadila i te koštice od kojih se, za divno čudo, primila samo jedna. Našla sam joj lepo mesto da je presadim, kad je dostigla vreme za to i oblikovala je u veoma lepo drvo.
Iznenadila sam se kad sam videla da se radi o sorti koja je slična, rekla bih čak ista našim starim sortama šljiva koje se, u zavisnosti od kraja naše zemlje zovu još, dženarika, ringlovka, madžarka..

 Znam da se od tih šljiva prave dobri pekmezi i kompoti, još bolja rakija. Da ih ima crvenožute boje, ili samo zlatno žute, kakvu smo i mi imali svojevremeno u dvorištu u kojem smo nekada stanovali u Beogradu, a koju je u jednoj svojoj pesmi upravo ovekovečila moja kći.

Baš ta šljiva joj se "zahvalila" tako što je osvojila nagradu na jednoj majskoj pesničkoj štafeti, za istu tu pesmu o njoj.
Moja baka je u dvorištu imala nekoliko šljiva ringlovki, kako crvenih tako i žutih koje sam ja mnogo volela.
Gledajući tu moju šljivu Grkinju, setih se recepta, nećete verovati, za divnu čorbu koja se sprema baš od takvih šljiva, ali zelenih.

Baka mog supruga je iz Banata i mnogo davno me naučila da kuvam ovu čorbu koja je više nego jednostavna za pripremu, a iznad svega vrlo ukusna.
Čorba je okrepljujuća, posebno za one koji su npr. rekonvalescenti. Ili za one koji rade na velikim vrućinama. Može se spremiti i u kamperskim uslovima vrlo brzo, ne iziskuje veliko kuvarsko umeće.
Omogućuje, posle dugog niza kuvanja iste, odgovorno izvlačim zaključak, mogućnost raznih varijanti.

U izvornom obliku sprema se na sledeći način:
  • Skuvati oko 1/2kg opranih zelenih ( nesazrelih) šljiva ringlovki (dženarika, madžarka itd.) u 1/2 L vode
  • Ispasirati ih kroz cediljku (metalnu) za čaj i sa vodom u kojoj su se kuvale ostaviti pasirani gusti sok sa strane.
  • U posebnu šerpu, oko 2l zapremine, staviti dobru kašiku masti i napraviti "tanju" belu zapršku od brašna, vodeći računa da brašno ne zagori. Naliti vodom do pola i pustiti da provri. Posoliti po ukusu pa u to dodati lagano sok, po ukusu, znači probati obavezno, od ispasiranih šljiva, promešati, kuvati oko 1 minut i skloniti sa vatre.
  • U čorbu, preko viljuške, neprestano mešajući, sipati dva umućena jajeta, da se dobiju sitni "dronjci".
  • Posuti sitno seckanim prešunom i služiti!
Ovu čorbu ja više ne kuvam u izvornom obliku jer sam odavno iz spremanja jela na starinski način izbacila zapršku. Takođe, ne koristim belo brašno.

Kuvam je tako što skuvam u pola litre vode dve kašike opranog pirinča i kad se ovaj skuva, da svako zrne pukne, sve ostalo uradim kao i kod originala.
Nekad dodam kašiku masti, supenu, nekad dodam kašiku putera, u čorbu da bih je "zamastila", nekad po kašiku maslinovog ulja, što zavisi od raspoloženja i želje za drugačijim ukusom.
Sve ostalo je isto, a to znači, jaje ide obavezno.

U zavisnosti od količine koju želite da kuvate, koristite i količinu šljiva.
Najbolje je uvek skuvati i ispasirati više šljiva pa dodavati do željenog kiselkastog ukusa. Ostatak ionako nećete baciti već ćete iskoristiti za zdrav sok, razblažen vodom, koji itekako prija u ovim letnjim vrućinama.

Zašto se čorba nakon sipanja soka od zelenih šljiva ne kuva više na vatri već se samo sjedini sa sokom od šljiva?
Zato da bi se sačuvao vitamin C koji ove šljive sadrže u sebi, a koji se gubi prilikom dugotrajnog kuvanja.

Zašto kuvati ovu čorbu sa šljivama, ako imamo limun da zakiselimo čorbe, a koji samo iscedimo, znači, ne gubimo vreme oko kuvanja itd. its.?

Setite se. Naši stari, posebno ljudi iz ruralnih sredina, nekad nisu ni znali za limun, ali su svojom visprenošću i obiljem koje im je priroda dala, iznedrili ovako dobru i zdravu čorbu kojom su sasvim sigurno obogatili našu autohtonu kuhinju.

Šta mislite, može li se kao kiseli dresing koristiti sok od pasiranih zelenih šljiva?

Upravo zato ja i danas skuvam ponekad, u vreme kad ih ima i kad moja šljiva Grkinja rodi, ovu čorbu u kojoj sa slašću uživamo, jer krepi i osvežava.

Ukoliko se i vi odlučite za ovu čorbu, prijatno vam bilo!




PS: Ova pričica, sa receptom, je prvi put objavljena i pisana je za sajt "Cake dobrog kuvanja"

4 коментара:

  1. Hvala na ovom lepom receptu. Čim se stvore uslovi, probam!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Verujem da će ti se veoma dopasti iz više razloga. Hvala!!

      Избриши
  2. Iskreno, za ovo prvi put čujem! Zvuči gotovo egzotično!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E baš si lepo i rekla, egzotično, ali em naše em domaće, em skoro besplatno, em zdravo, em fino, em ukusno. Hvala ti Blažo za lepu dopunu teksta :)

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)