понедељак, 24. октобар 2016.

Podari osmeh




Izbriši bore mrštilice,
dok se vodom umivaš u jutra rana
nabaci širok osmeh na lice,
nek sija, ko mesečeva osunčana strana.
Kao zahvalnost novom danu, čim otvoriš oči,
I buba mari što cvet ti čuva i pazi,
izvoru što vodu ti toči,
I pužu na stazi.
Drveću što hlad ti širi,
Košavi što čisti parkove i ulice,
Razvigoru što proleće raspiri,
kroz šume, polja i ravnice.
Prijatelju što u kuću ti kroči,
I zraku Sunca što dan ti donese
mesecu na nebu u tamnoj noći.
I lahoru što seme raznese.
I bolesnom što utehu ište
I žitu što zori da hleba bude,
I ubogom što ruku pruža,
za gladne širom sveta ljude.
I detetu što sigurnost traži
u mekoti ramena tvog.
I vojniku na noćnoj straži
podari sjaj osmeha svog.
I travi što zemlju pokriva
da tepih za odmor ti bude,
I zrikavcu što ispod vlati sniva
I onima koji ti sude.
I dugi što snove ti zlati
I most do mašte zida
I zori što tamu noći isprati
I hajdučici što rane vida.
Svima od srca osmeh pokloni,
veliki, najveći, od uva do uva.
Da ih obasja i od zla sakloni,
da ih od munje i groma sačuva.
Da im podari snagu za daleki put
kojim su u život krenuli.
Da im bude u hladnoći skut
da ne bi negde usput svenuli.
Ko nežni makov cvet
pre no što završe let.
Raširi osmeh ko ptica krilo
lice i oči nek ti se sjaje
razvej osmehom turobno sivilo,
nek trenutak sreće za sve potraje.






4 коментара:

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)