среда, 13. јул 2016.

"Takmičenje" u brzom kuvanju





Ma kakav Džejmi Oliver, ja sam za njega car kuhinje.

Prvo, duže kuvam od njega, a samim tim, više pamtim.

Drugo, on nema pojma da kuva kao ja, ali, ni ja ne znam da kuvam kao on.

Treće, on ima sijaset donesi, prinesi, očisti, operi, iseckaj, samelji, pomagača, a ja sam sama, multitasking kuvarica, a nemam ni sve one aparate, dodatke, začine i svašta nešto što on mulja, muti, secka i dodaje u svoje kuvarske varijacije na temu.

A što bih volela da mi stane na crtu, posebno za ona , kako ih ja zovem brzopotezna jela, a on ih krstio kao obrok za 30 ili petnaest minuta.
Pri tom, on u jednoj od vodećih svetskih prestonica, Londonu, ali i u njegovom, Džejmijevom, countryside , ima od ptice mleko, ili mu donesu sve na tacnu, ako zafali, a ja ovde, u mome selu Perlezu imam samo šta se nađe i zavisi od sezone.

Onda, on koristi, ponekad, za ta svoja jela od pola sata spremanja, polugotove proizvode, što naravno  ubrzava proces spremanja, ali, često i nije baš sasvim zdrava varijanta.

Šta, ne verujete da ja vodim računa da koristim najzdravije što se može?

Kao prvo, vegetu i slične “gluposti na temu” sam izbacila iz upotrebe ima tome više od decenije. Samim tim nikakve kocke vegi ili mesne nisu u opticaju.

Kao drugo, soja sos takođe ne koristim.

Đumbir u jelima ne koristim, bez obzira čak i ako je u nekoj minimalnoj količini, jer podiže krvni pritisak, a ja neću da rizikujem.
I zašto bih. Setim se uvek Mičio Kušija koji je za jedan od svojih važnih postulata zdrave ishrane postavio namirnice koje rastu u podneblju u kojem živimo.

Zadrta sam, možda?
Ni slučajno, a ni namerno.

Ima kod nas mnogo tog što može sasvim lepo da zameni sve te travke i začine koje dolaze iz egzotičnih i drugih zemalja. Jednom ću i o tome.

No da se vratim ja na temu, a tema je spremanje zdravog i brzog obroka za manje od 30 minuta, posebno kad je ovako velika vrućina, kao što je ovih dana.

Osim tog, od kad mi je dosadilo K od kuvanja, a kome ne bi, kad za taj posao nikad nisam bila nagrađivana, a ni plaćena, a evo ima tome, skoro 60 godina da kuvam, precizno, fali još tri godine dotle, ali proleteće dok kažeš keks, pa sam ja to već zaokružila, volim kad spremim nešto zdravo i na brzinu, a ukusno.
Još više volim kad to podelim sa nekim. Eto, zato ovaj tekst sad na blogu.
I naravno, neće biti ni poslednji, jer, varjača će još dugo da me prati u životu. Bar ja to želim iz sve snage.

Ovaj recept spada, pod ono, već viđeno, isto samo malo drugačije, možda čak i kao “topla voda”, za prave znalce. Na svu sreću, ima i onih koji to nisu, a red je da se ti ljudi oslobode “straha” od kuvanja i krenu sami u akciju.

Sladak kupus sa lanom/ susamom

Materijal:

  • Jedna glavica slatkog kupusa
  • dve supene kašike masti
  • dve supene kašike semena lana/susama
  • soli po ukusu
  • dva manja sveža parajaza
Iseći tu glavicu slatkog kupusa, veličine lopte za rukomet, znači imala bi otprilike oko ¾ kg, na rezance širine 1cm, ubaciti ih u otopljenu, vruću mast u za to već pripremljenu, pliću šerpu od 3L, pržiti mešajući sve vreme na jačoj vatri, ali voditi računa da kupus ostane “al dente”, dodati lan/susam, propržiti minut dva i minut pre kraja dodati dva sitno isečena paradajza.
Poslužiti kao prilog od povrća uz neku šniclu po želji.

Ja sam šnicle spremila od pilećih grudi, tj. od belog mesa, ali sa kožicom.
Precizno, isekla sam pileće belo meso popreko, da bih dobila 4 manje šnicle, pososlila ih i ispržila na masti, prvo stranu sa kožicom, podrazumeva se, a onda onu drugu, na istoj toj masti pre no što sam ispržila kupus.
Priprema povrća i mesa, seckanje i ostalo, kao i samog jela, je ukupno trajala oko 25 minuta, najviše, po ovoj letnjoj vrućini.

Ovaj kupus često pravim kao dodatak uz meso. Energetski je niskokaloričan, ali daje osećaj sitosti jer, sećate se, kupus ima dosta celuloze (kabastih materija) u sebi.
Obožavam da mu dodam semenke, lan ili susam, kako kad jer time obogaćujem ukus jela, ali i dodajem “zdravlje” u tanjir.
Zašto je dobro koristiti susam i lan u ishrani možete saznati veoma lako.
Čika” Google ima mnogo odgovora na tu temu i ne bih da vas ja sad umaram time.

Meni je bila želja da sa vama podelim jednu ideju za zdrav ručak u ove letnje sparne dane  i da vas malo razgalim ;)

Mora ipak da se malo ogradim od ovog termina “zdrava” hrana, zdrav obrok jer ko ne zna  koliko nam je povrće zdravo u ovoj sveopštoj zagađenosti? I naravno da nisam kupila piletinu od samostalnog uzgajivača koji gaji, kod nas poznate kao čeprkani, koke, tj. koke koje kljucaju hranu koju same nađu uz dodatak, nadam se, neprskanog zrnevlja.
Ipak, da se jede mora se.
Zato je onaj gore, pomenuti Džejmi, u boljoj poziciji od mene. On sve to ima, ali su i moja jela isto tako dobra kao i njegova.
Čuj dobra, odlična. Eto.

 Eh da, ne bi bilo fer da nešto ne dodam, a to je, da veoma dugo i pomno pratim kulinarski opus Džejmija Olivera i da mi je vrlo drag, kao osoba, kao neko ko uživa u svom radu svim srcem, kao neko ko se bori za povratak zdravlja na tanjir i kao neko ko nosi moje ime kao prezime. 

PS. Džejmijeve slike su sa Google pretraživača. 
Znam da znate, al ipak da naglasim ;)