уторак, 21. март 2017.

Snežne grudve




Pogleda usmerenog u pravcu dečaka koji se sa osmehom na licu okrenuo prema psu koji je ležao nedaleko od klupe u obližnjem parku, srknula je hladnu radlu sa uživanjem razmišljajući koliko je malo potrebno za sreću, ili zadovoljstvo. Nastavila je da čita otvorenu knjigu ispred sebe, pomno, kao da je to najvažnija stvar u tom trenutku. Laganim pokretom je ispružila drugu nogu ispod stola i diskretno je protegla. A onda je čula krckanje. Njoj dobro poznati zvuk. Podigla je iznova pogled s knjige prinoseći čašu sa omiljenim napitkom svojim ustima i usmerila pogled u pravcu dolazećeg zvuka.

Tačno preko puta staze, naspram stolova bašte kafea u kojem je sedela kao i svih dana pre ovog i ispijala svoje omiljeno, letnje osvežavajuće piće, stajao je visok čovek žurnim pokretima nameštajući pokretnu “radnju” za pravljenje kokica.
Kokice su pucketale i ispadale u slapovima iz posude svud okolo ograđenog prostora od pleksiglasa koji je služio i kao spremište za gotove kokice i kao izlog. Čovek je žurnim pokretima kačio papirne kese sa amblemom njegove manufakture sa ispisanim cenama na svakoj; mala kesa 50 dinara, srednja kesa 100 dinara, velika kesa 150 dinara i ekstra velika kesa 200 dinara. Zatim je uključio stari stereo portabl radio sa koje se začula poznata Sinatrina melodija “My way”.
Moja baka je uvek pravila kokice za badnji dan, sinulo joj je u trenutku, u mislima.
.....

Ušla je žurnog koraka u toplu kuhinju duvajući u promrzle prste jedne ruke dok je u drugoj držala staru, oveću, crnu tučanu šerpu koju je brzo spustila na sto, trljajući brzo tu ruku, drugom zagrejanim rukom.
  • Ala je stegao mraz, a sneg i dalje pada - rekla je umornim glasom.
Izvadila je iz velikog džepa kecelje nekoliko malih klipova kukuruza kokičara, tamne višnjeve boje i počela da ih kruni na poslužavnik koji je stajao na stolu.
Ona je sedela na svojoj šamlici pored šporeta i pratila svaki njen pokret. Stolu se primakla starija tetka i uzela jedan klip kukuruza kruneći ga neveštim pokretima.
Stariji ujak je leškario na krevetu posle ručka, dok je mlađi sedeo za stolom i čitao “Borbu”, povremeno naglas čitajući neki naslov.
  • Ajde Milane da iskokaš kokice, obratila se sinu koji je dremao. Ti si glava kuće, a i najjači si, brzo je izgovarala istresajući svoju kecelju.
  • Ti Lale podjari dobro vatru, obratila se mlađem sinu, a ti Rajna zovni Caru i polako počnite da pripremate večeru - rekla je gledajući u devojčicu na šamlici. Aj' ti rano zovni brata da jedemo kokice. Eno njega u sobi, čita knjigu.
Ona se poslušno digla da uradi ono što joj je baka rekla. Hitro je zatvorila vrata od sobe u kojoj se nije grejalo i još brže je pomerila zavesu sa stakla na vratima da vidi dalja dešavanja u kuhinji.
Svi su mirno i poslušno radili zadate poslove. Osetio se miris pečenih kokica i ona i njen brat Momčilo su zauzeli svoja mesta za kuhinjskim stolom u iščekujućoj pozi.
Ujka Milan je snažnim pokretima drmusao tučanu šerpu u kojoj su pucketale gotove kokice.
  • E baš da vidim hoće li ove godine biti manje “puvanjaka”, hoću li te najzad oženiti - čuo se bakin glas dok je gledala u pravcu svog starijeg sina koji je pekao kokice. Ovaj se samo osmehnuo na njenu opasku.
Ubrzo se na stolu našla puna šerpa mirisnih, belih, svežih kokica. Ona ih je gledala kao omađijana dok joj je ispred očiju igrala jedna druga slika, slika snežnih grudvi koje je prodavao čika Bedrija.

Čika Bedrija je bio Goranac koji je njima donosio seckana drva za zimu u jesen, ali i zimi, ako bi im zafalilo.
Od ranog proleća do kasne jeseni čika Bedrija je prodavao kokice, divne kokice oblika snežnih grudvi koje su bile slatke i mirisale su na sirup od malina, koji je njena baka pravila njima, deci, da imaju zimi.
Uvek se čudila kako je on to od kokica pravio grudve, slatke i ukusne koje su volela sva deca iz kraja. Svaka grudva od kokica, koštala je po 5 dinara. Za nju je to bio ogroman novac tim pre što onda deca nikad nisu dobijala novac, osim ako nisu dobijali zadatak da kupe nešto u prodavnici kod čika Arse.
Pamti kad joj je jednom njen ujka Lale kupio grudvu od kokica od čika Bedrije.

Sedela je na betonskom stepeniku ispred njihove dvorišne kapije i gledala šta se dešava na ulici. Bilo joj je dosadno. Odjednom je videla njenog ujaka kako dolazi ka kući i potrčala mu je u susret i skoro se sudarila sa čika Bedrijom i njegovom kutijom. On je zastao da je pomiluje po kosi. Utom je i njen ujak stigao do njih i pozdravio se sa njim kao sa starim znancem.
  • Šta imaš - pitao ga je?
  • Kokice, grudve - odgovorio mu je čika Bedrija.
  • Daj mojoj malenoj jednu! I čuj, kad prođeš našom ulicom, daj joj svaki put, ja ću da ti platim. Ti pamti. Je l' može?
  • Može. Platićeš kad donesem drva, rekao je čika Bedrija.
Od tog dana moglo bi reći da se zaljubila u njihov ukus, jednostavno ih je obožavala. Postale su njen omiljeni “slatkiš”.
Čika Bedrija je grudve od kokica prodavao svakog dana po ulicama u njenom kraju. Nosio ih je u ovećoj, dubokoj kutiji zavezanoj popreko debljim kanapom, koji mu je ujedno služio da ga namakne preko jedne, najčešće desne ruke. Grudve je hitrim pokretima vadio iz kutije levom rukom i pružao ih kupcu na jednom četvrtastom, belom pak papiru, oblika omanje kuhinjske salvete. Pamti da je bila začuđena kako on to spretno radi, sve jednom rukom, jer je drugom držao kutiju sa grudvama od kokica.
Ona ga je željno iščekivala ispred svoje kapije. 
Nekad ne bi došao. Sutradan bi joj rekao da je, dok je došao do njihove ulice sve kokice prodao, ali je zato danas došao prvo kod njih, u njihovu ulicu.
Seća se, kad je jednom čekajući ga da dođe, kao i uvek, iz pravca Kruševačke ulice, on došao iz pravca Strumičke. I pamti kako je Pera, koga su zvali seronja, izleteo kao tajfun iz svog dvorištai kupio, njoj se učinilo naramak grudvi.
A onda je iz svog dvorišta izjurio i debeli Aca i videla je gde i on nosi pun naramak od kojih mu je jedna grudva ispala, pa je jurio za njom pokušavajući da je dohvati sa svim onim u naručju.
Pa je onda, gle čuda, iz vile izašla i Lola i kupila dve. Jednu za nju, drugu sigurno za njenu sestru Lenu.
Sad je već bila ustreptala od straha da dok stigne do nje, za nju neće biti grudve od kokica.
Znala je da mora da čeka na kapiji, takav je bio dogovor. Nije smela da ide nikud sama dalje od kapije njenog dvorišta bez pitanja. Nije mogla da pita baku za dozvolu jer bi možda čika Bedrija u međuvremenu, dok ona ode do kuće i vrati se, otišao. Zato je stajala premeštajući se s noge na nogu i nestrpljivo iščekujući čika Bedrijin dolazak. Ma pamtiće taj dan za ceo život, jer njenoj muci nije bilo kraja.
Iz vile “Katarina” je izašao njen školski drug, Veroljub i kupio i on pregršt grudvi. Onda je, čak i stari profesor Palamarević, strah i trepet sve dece iz ulice, izašao kroz svoju kapiju, prešao preko ulice gegajući se na onoj svojoj kraćoj nozi do Bedrije i kupio je ni manje ni više 4 grudve.
Uglom oka je videla i kuma Dragana iz dvorišta do njenog kako trčeći stiže do svoje kapije i kupuje dve grudve.
E sad su joj suze krenule same, od straha da za nju neće biti snežnih grudvi, njenih omiljenih kokica koje je pravio i prodavao čika Bedrija. U tom trenu i njegova visoka prilika se obrela ispred nje. Zastao je i seo nekako umorno na betonski stepenik pored nje i nežno je pomilovao po glavi. Onda je zavukao duboko ruku u kutiju dok je njoj srce drhtalo kao list i iz nje izvadio dve grudve kokica i uz širok osmeh joj pružio.
  • Uzmi! Obe su za tebe. Pokrio sam ih papirom i sakrio da se ne vide jer sam znao da sediš ovde i da me čekaš.
  • Jedi rano i ti kokice. Poješće ti ovi alamani sve, ako ne požuriš, uz smeh joj se obratila baka i trgla je iz misli.
Ispružila je svoju malu ruku i zagrabila punu šaku mirisnih toplih kokica iz stare tučane šerpe trpajući ih u usta i misleći na čika Bedrijine kokice kao snežne grudve.
  • Lale, ako vidiš Bedriju, reci mu da nam donese još dva džaka drva, omalilo je - reče baka mlađem sinu.
  • Ujko, reci mu da donese i kokice, grudve, ako ima - oglasila se mala devojčica. 


Nikada više nije jela kokice oblika snežnih grudvi i ne zna da li ih neko još negde pravi, prošlo joj je kroz glavu dok je ustajala od stola i prelazila preko puta da kupi sebi ekstra veliku kesu vrućih, snežno belih kokica.

PS: Slike su kao i uvek sa Google

1 коментар:

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)