недеља, 19. новембар 2017.

Čarna, čarobni cvet




Rano je jutro i stanovnici Čudesnog vrta su još uvek svi spavali dubokim snom. Sunce je uveliko sijalo i obećavalo da će dan biti lep i topao za doba poznog leta. Blaga je izašla iz kuće i po već ustaljenom običaju krenula da obilazi jednog po jednog stanovnika Čudesnog vrta, gledajući smeta li mu što god, ili mu možda nešto treba. Zatim se, kad je obišla sve svoje drage sustanare, približila česmi i pogledala na dole, pored, gde je iz jedne omanje saksije virila kržljava biljčica iz skoro skamenjene zemlje.
Čučnula je i obratila se biljčici tihim glasom;
  • O kako si mi ti tužna. Neko te očigledno nije voleo kad te je tek tako, ne hajeći izbacio na ulicu. Na sreću da su te pronašle moje malene, moja Vila i Princeza, dok su se šetale sa mamom i tatom i donele te meni u Čudesni vrt. Sad se ne brini. Bićeš moja i ja ću ti naći divno mesto ovde, u Čudesnom vrtu. Nemaš razloga za strah, svi će te zavoleti. Ovde su svi veoma dobri i međusobno su dobri drugari. Ovako, kad te gledam deluješ mi da si ruža, ali, kako su ti listići mali i suvonjavi, a i sama si pognula dole svoju glavu, ne mogu  sigurno da procenim. Međutim, verujem da ćeš lepo porasti i biti lep cvet, šta god bila - tihim glasom je Blaga razgovarala sa malom, slabašnom biljčicom.
Videlo se da ova već dugo nije osetila brigu i negu jer je sasvim klonula i naoko je delovala da će skroz uvenuti.
Nedugo posle tog mala, žgoljava biljčica je dobila svoje mesto blizu metalnog stuba od vinjage gde je u neposrednoj blizini rasla jedna oveća ruža penjačica. Bila je lepo poduprta malim štapom, lagano podvezana da ima dobar oslonac, dobro zalivena vodom i nahranjena prirodnim đubrivom.

Jutro je zamenio divan sunčan dan. Žamor se širio Čudesnim vrtom. Prvi se začuo badem, Cvijan.
  • Heej, Grozdana, imaš novog suseda, baš blizu tebe - obratio se ruži penjačici koja se dremljivo protegla i pogledala u njega ne shvatajući šta joj on to priča.
  • Zar je ne vidiš? Pa eto je, ona malecka slabašna biljčica. Ja odavde ne mogu da razaznam šta je, a ona ćuti, glavu ne diže. Sigurno je mnogo uplašena. Hajde, budi dobra drugarica i razgovaraj malo sa njom! Osokoli je! Pa znaš i sama da Blaga ne bi tek tako nekog dovela ovde, među sve nas, u svoj Čudesni vrt.
  • Oh Cvijane, daj mi malo vremena da se rasanim i dovedem u red. Nećeš valjda da to majušno stvorenje uplašim ovako raštrkana - odgovori mu ruža Grozdana i nekako se uspravi, prethodno se malo zanjihavši, zauze svoju poziciju uz podlogu na koju je bila oslonjena. Zatim baci pogled dole, skoro blizu njenih “nogu” gde ugleda malu biljćicu još uvek pognute glave.
  • Zdravo malena! Ko si ti? Ja sam Gozdana, ruža penjačica. Živim ovde u Blaginom Čudesnom vrtu par godina. Stavila me ovde, da rastem uz vinjagu, gde raste i njeno grožđe i zato se zovem Grozdana. Evo, sa moje desne strane raste baš lep, mladi čokot Plovdine, Lisičine,  ili ako hoćeš i Slankamenke, kako sve zovu ovo grožđe. Nju je Blaga sama uzgojila iz jedne grančice, a vidi je sad kolika je.  Slankamenka, kao da je znala da ova, Grozdana nju pominje, malo se rastrese i pokaza jedan svoj grozd koji je tek počeo da rudi. Tamo, preko puta nas, su sve čokoti isto posađeni iz grančica, a vidi ih sad koliki su i koliko samo imaju grozdova. Šta si se snuždila? I tebi će ovde biti lepo. I ti ćeš da porasteš velika i da obraduješ i Blagu i sve nas svojim cvetićima. Nego, šta si ti? Koji si ti cvet? Ne ličiš mi na neku drugu biljku, mada, iskreno, ja kao ruža prepoznajem samo ruže, ali, nisam sigurna da li si ti ruža. Lišće ti je dosta sparušeno. No, neka te ni to ne brine. Biće sve u redu, iako je već uveliko kraj leta. Eh da, dobro došla u Čudesni vrt malena! Zvaćemo te tako dok ne dobiješ ime od Blage. Znaš, ona svima nama daje imena. Ona to voli, a i nama je to mnogo i lepo i interesantno, da imamo svoja vlastita imena.
Prošlo je par dana od tad i mali cvetak je stidljivo, ali smelo uspravio svoju glavu put gore. Žgoljavo stabaoce je poprimilo lep, uspravan položaj, a sa stane su se pojavile nove, malene grančice sa sitnim, zupčastim listićima. Blaga je svakodnevno dolazila do malenog cveta i nešto mu šaputala. Cvijan je uporno čuljio uši da sazna šta mu ona to priča, ali onako visokom to mu nije polazilo za rukom i često je pitao ružu Grozdanu šta to Blaga svakodnevno šapuće malenoj. Ova nije znala da mu odgovori na pitanje, jer je dremala skoro svaki put kad bi Blaga u rano jutro dolazila, ili bi mu rekla da čak i da zna ne bi mu rekla jer ona ne prenosi tračeve tj. ne širi priču dalje jer je ona otmena ruža. Da nije tako ne bi bila stanovnik Čudesnog vrta.

Opet je bilo divno, jutro poznog avgusta, kada je Blaga došla do malog cveta i prilično začuđenim pogledom gledala u njega. Kao da nije verovala da je to ona ista pokunjena biljčica koju je samo pre nešto više od mesec dana donela u svoj Čudesni vrt. Pred njom se trsila mala, prkosna ružica sitnih, gustih, zelenih zupčastih listića sa jednim divnim rascvetalim cvetićem prepunim malih latica, nežne ciklama boje  i jednim divnim malim pupoljkom koji se isprsio kao da će od miline i lepote da se raspukne sad, baš tu, pred njenim očima.
Pljesnula je rukama razdragano. Taj njen pljesak je razbudio Grozdanu i Cvijana. Čak je i šljiva, čačanska rana, Ljubinka, koja je rasla par koraka od mesta na kojem je stajala Blaga, žustro protresla grane razbudivši se u trenu i radoznalo posmatrajući šta se dešava.
  • Ti si jedna prelepa mala čarobnica, čučnuvši pričala je Blaga maloj ružici. Eto, nekako sam znala da si ruža, a ti si čak mala patuljasta ružica. Zvaću te čarobna ruža, ili Čarna. Baš si me prijatno iznenadila i mnogo obradovala. Hvala ti na ovom divnom cvetu - reče joj Blaga i lagano je nežnim pokretom pomilova po stabljici i upravo rascvetalom cvetiću.
Cvijan se zadovoljno njihao, Grozdana je sa mnogo ljubavi gledala u malu ružicu koja se dičila svojim prvim cvetom, a šljiva Ljubinka je nekako zaneseno stresla svoje grane.
To je bio znak da su svi oni bili srećni jer je još jedan stanovnik Čudesnog vrta koji je dobio svoje mesto u njemu, na ljubav odgovorio ljubavlju, poklonivši svima divan cvetić boje ciklame.
  • Eto, rekla sam ti da ćeš dobiti lepo ime, obratila se ruža penjačica Grozdana malenoj ružici. Čarna, čarobna ruža, mrmljala je ona i dalje zadivljeno gledajući u malu, minijaturnu ružicu nedaleko od nje.
Čarna, pozni novembar 2017.

4 коментара:

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)