понедељак, 08. јануар 2018.

Ukrštene reči






Otvorila je te male fijoke tek posle godinu dana. Možda je prošlo i više. Bile su njene. U njima je ona, njena majka, držala svoje sitnice, poneku uspomenu i njoj drage stvari. Nije joj se dalo da ih ranije pregleda i sredi. Nije mogla. Podsećale su je na nju.
Tog dana je skupila snagu i otvorila nasumično, donju fijoku. Odmah do ivice stajala je njoj znana, lepa kutija u kojoj je stajao njen najmiliji sat. Odmah iza, ugledala je ukrštenicu. Izvadila je iz fijoke jednu, ali ispod je bila još jedna, pa još jedna... Pet malih svezaka sa skandinavskim ukršenicama, štampanih latiničnim pismom. Njoj, njenoj majci, to nije smetalo.
Otvaranjem te male fijoke otvorila su se sećanja...
.....
  • Postala sam zaboravna i rasejana u poslednje vreme. Dok se okrenem, ne znam šta sam naumila - rekla joj je jednog dana, sa nekom zabrinutošću u glasu.
  • To je i za očekivanje, s' obzirom na godine koje imaš - rekla joj je da je uteši.
  • Imam tek osamdeset - reče ona i naumila sam da živim bar još pet godina.
  • E onda počni da rešavaš ukrštene reči svakodnevno, a ne samo kad se setiš ili kad ti je dosadno. One su dobre za očuvanje koncentracije, ali i za "vijuge"- kroz smeh se nadovezala.
  • Da znaš i da hoću. Kupi mi neke, ali više komada, da mi ne nestane u nezgodan čas - nasmejano joj je uzvratila!
Kupila joj je ukršetene reči, desetak malih svesaka, skandinavke, sa krupnijim slovima, da joj bude lakše da ih čita.
Od tog dana uporno je svakodnevno rešavala bar po jednu ukrštenicu. Radila je to vrlo ozbiljno, sa voljom.
Sedala bi za tepezarijski sto, uzimala vrlo pažljivo hemijsku olovku koja je pisala vrlo čitko i obavezno tanko, stavljala ispred sebe šolju sa svojom belom kafom i počinjala bi svoj ritual.
Prvo bi pomno pregledala one stare, rešene. Gledala bi fali li možda negde u nekoj neki nerešeni pojam ili neko slovo. Ukoliko joj ne bi pošlo za rukom da reši sva polja, ostavljala bi ih za kasnije. To kasnije bi bilo uvek sutradan, kad bi pregledala pažljivo sve rešene ukrštenice.
Bilo je interesantno da se naknadno, uvek setila pojma koji nije znala u momentu rešavanja neke od ukršenica.
Setila se kako je svakodnevno, od proleća do kasne jeseni, uvek, rano ujutro i u kasno posle podne sedela ispod dunje u dvorištu i pažljivo rešavala ukrštene reči. Ne samo jedne, već više njih, dok joj ne dosadi. Ona bi je uvek gledala sa zadovoljstvom i po ko zna koji put shvatala da je njena majka bila vrlo uporna i dosledna osoba.
Često bi joj se i sama pridružila u sedenju i predahu ispod stare dunje i čitala neku od svojih knjiga. Onda bi ona, kao da joj je laknulo znala da je zapitkuje ili komentariše.
  • Koji je drugi pojam za neočekivano - naglo bi je upitala trgnuvši je. Nikako ne mogu da se setim.
  • Slučajno bi moglo da bude. Koliko slova treba.
  • Taman to što si rekla - odgovorila bi joj majka i nastavljala dalje da rešava ukrštenicu.
  • Uh, što znaju da budu dosadni. Samo pitaju ko je Grčki junak iz Trojanskog rata? Ili je Ahil ili Hektor. Kako kad. Nikad da, recimo, pitaju ko je junak iz Čegarske bitke? Ili iz Kolubarske bitke? Nešto iz domaće istorije. Pod stare dane moram da učim Grčku mitologiju jer malo malo, te ko je ova Muza, te ko je ona Mojra? Te ko je Zevsova žena? Šta me briga ko je ko iz vremena koje je bilo pa prošlo. Što je prošlo to manje više znam, a šta će da bude, bolje da ne znam - znala je onako, starački da gunđa.
  • Evo opet, mesto u Srbiji sa tri slova. Ja znam samo za Ljig, ali nije.
  • Bač - rekla bi joj, da joj pomogne.
  • Bač!! Čuj ti nju kako se setila, a ja nisam. A prošla sam sto puta kolima, mini busom, autobusom. Ma nikad mi na pamet ne bi palo. Uostalom to je mesto u Vojvodini. Što lepo nisu napisali.
  • Pa Srbija je mama u Vojvodini - rekla bi joj.
  • Dobro, jeste, ali ne mora baš toliko da pitaju uopšteno.
  • Čekaj, nisi rekla da li jeste? Možda nije ni Bač, možda je Mol?
  • Bač je. Poslednje slovo je č, od one reči slučajnost. Fino se uklopilo - rekla bi i nastavila da tiho, naglas čita pitanja, kao za sebe.
Onda bi se veoma koncentrisano udubila u dalje rešavanje ukrštenice kao da je to neki veoma ozbiljan posao.
  • E pa dosta je za danas - rekla bi iznebuha i ustala sa stolice. Rešila sam četiri za redom. Ajde da prošetamo jedan krug - obratila bi joj se. Dosta si buljila u tu knjigu. Nikad ti nije dosta. Da znaš da ti pomalo zavidim što čitaš. Mene ne drži koncentracija, a i slova znaju da mi igraju pred očima kad pročitam više od tri strane. Moram nekad da se vratim da čitam sve ponovo, jer se ne sećam šta sam pročitala. Čak i ako pročitam neki ljubić, isto se dešava- znala je da kaže.
Ona bi ostavljala knjigu spremna da ide sa majkom u kratku šetnju. Znala je da njoj to prija i nije joj bilo teško da joj u šetnji bude oslonac.
Ukrštenice i knjiga bi ostale na malom stolu dok bi njih dve polazile u šetnju oko kvarta, koliko je njena majka mogla da izdrži da hoda. Bio je to, shvatala je, njihov mali svakodnevni ritual.
.....
Posmatrala je rešene skandi ukršenice ispisane rukopisom njene majke u svojoj ruci.
  • Šta da radim sa njima? Da ih sačuvam ili bacim - razmišljala je? Neke su još uvek prazne.
Onda je lagano, sporim pokretom vratila sve u fijoku i zatvorila istu, gledajući tupo u dršku od fijoke sa spoznajom da joj i dalje majka nedostaje istim intenzitetom.

  • Da je bar dočekala tih svojih osamdeset i pet - prošlo joj je kroz glavu. Sve do jedne bi rešila. Ona ne ostavlja nezavršen posao. Osmehnula se na tu pomisao, kao i uvek kad bi se setila svoje majke.
PS: Slike su sa Google pretraživača

10 коментара:

  1. Kako divna priča. Moj tata i svekrva upravo tako vežbaju i šetaju. Mama nikad nije imala strpljenja za ukrštenice, ali ona je neko ko je na internetu, malo na FB, pretražuje. Ona je tehničko lice. :) Hvala za ovu divnu priču, Oljice...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi Meri na ovako lepom komentaru. Znači mi :)

      Избриши
  2. Za sve nase mame, koje resavaju ukrstene reci, da reci ne zaboravljaju..
    Neznim nitima ispletena prica, majstorski.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti od srca na ovako poletnom komentaru.Daje mi vetar u leđa ;)

      Избриши
  3. Одговори
    1. Stvarno? Raduje me ime moje! Hvala na čitanju i komentaru.

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)