петак, 26. октобар 2018.

Šne nokle




 



Kad imaš samo petnaest leta
i otkriješ knjigu “Veliki kuvar sveta”
u glavi ideje kreću da se množe
a ti sam misliš; Ma sve se može.
Upustiš se u avanturu
ko da si kulinarski guru.
I nećeš da praviš tamo neke frcokle
već ništa manje, no šne nokle.
Pa onda, k'o da si neki ždera
odlučiš da to bude dupla mera.
Kad je bal, nek je karambol.
Neće im biti ravan ni Stambol
s baklavama i lokumom.
I već si svojim brzim umom
zamislio radost svog brata
kad kući dođe i ugleda s vrata
na stolu punu činiju najveću,
raširen osmeh, njegovu sreću
što posle ručka ima nešto slatko,
i njegovo hvala, brzo i kratko.
Jer, ide dalje da igra šah,
dok tebi zastaje dah
žuriš, spremaš u isti mah
i sve ostalo što je za ručak,
a tek je prošao doručak.
Nedeljom se duže spava
i ume od tog da zaboli glava,
misliš se dok ređaš tanjire po stolu
pun bokal hladnu, od limuna bolu.
Za desert, šne nokle, šerpu celu
ko dukat žutu supu vrelu.
Pa sve tako redom i kako treba
za slučaj svaki i malo hleba.
I teče ručak, nestade sve.
Vreme za desert, kad pre!
Stavljaš staklene činije male
šne nokle u njih da bi stale.
Otvoriš šerpu kad ono, šok!
Brzinom munje ko kobrin skok
slete na lice. Šne nokle gde su?
Brat se nasmeja pa kaže; Tu su.
Svoj stomak nežno gladi i češka
dok se široko i šeretski smeška.
I još je dve reči dodo:
Brat probo.







Нема коментара:

Постави коментар

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)