петак, 23. новембар 2018.

Ne volim novembar






Ne volim snegove i vetar krajem novembra.
Donesu sobom opori miris gubitka
i sećanje na jedan zauvek zatvoreni prozor jedne male sobe
i na jedne oči koje su me pratile gledajući kroz njega.

Ne volim više ni žute hrizanteme
jer neće da rastu tamo gde si sad.
A ja ih uporno sadim jer si ih volela
sve mislim, znaćeš da ih imaš još uvek.

Ne volim što kad se odnekud vratim
ne čujem poznato pitanje; Kako je bilo?
Dok sediš zavaljeno u svojoj stolici
i rešavaš male ukrštene reči.

Ne, nikako ne volim čak ni čvarke
za koje znam da nisu kupljeni za tebe.
Ni sladoled, je se niko ne smeje kao ti
kad mi iscuri na bradu ko da sam malo dete.

Ne volim kraj novembra jer mi donese sećanje
na gubitak tvog najudobnijeg ramena na svetu
na kojem sam tražila utočište i utehu
od svojih krajeva i početaka, pobeda i poraza.


Ne volim kraj novembra jer mi donese tugu
i sećanje na ona zvona sa naše seoske crkve
koja su zvonila da objave tvoj kraj.
Ne volim što te više nemam majko.





PS: Slike su sa Google.

Нема коментара:

Постави коментар

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)