субота, 17. новембар 2018.

Umalo svađa zbog dođoša






Jesen je uveliko carovala Čudesnim vrtom. Jutarnji mraz se rasprostro preko travnjaka na kojem se belasala bela skrama slane. Vetar je duvao sa, povremenim naletima, kroz ogolele krošnje stabala. Skoro svi stanovnici vrta su spavali, ili se tako činilo. Tu i tamo, trsio se još poneki cvet rascvetalih ruža tog novembarskog dana već pozne jeseni.
Darka ćilibarka je laganim hodom šetala preko travnjaka zagledajući pažljivo delove oko povezanih trava. Tu je znao  da se od nje sakrije poneki miš, iz one mišje jazbine pored stuba na ogradi, bežeći pred njom. Trave su, na svaki nalet vetra, šuštale razbijajući mir u vrtu.
  • Heeej, Darka - začuo se tihi šapat!
Ova je zastala na tren, osvrnuvši se,  gledajući iza sebe. Tamo nije bilo nikog. Lenjo, kako to mačke umeju, produžila je dalje.
  • Heeej Darka, ovde sam, gore, iznad tebe, u Vaskinoj krošnji - ponovo se začuo šapat.
Darka je pogledala na gore. Na najdonjoj grani je ugledala Živka, zaštićenog vrapca u vrtu. Sedeo je u smešnoj pozi, kao da je čučao, gledajući u nju odozgo.
  • Šta šapućeš ti, ti... izabrani - obratila se jetko Darka vrapcu. Da mi je da te se jednom dokopam. Neće od tebe ostati ni perce za uspomenu. Otkad si ti ovde, ne smem više da lovim vrapce. Blaga me strogo upozorila da vas ne diram. Ali ti, tako debeo, baš mi teraš zazubice. Šta hoćeš?
  • Ne viči - obrati joj se Živko. Uplašićeš ga.
  • Koga? Šta? Gde je,  vrteći se radoznalo u krug i zagledajući sad već pažljivije travu zebrinu pored koje je već prošla, upita ona Živka? Koga ću to da uplašim? Ajde, brzo sa istinom na čistac! Ili ću da se oglušim o Blagino upozorenje i eto mene gore kod tebe, gledajući lukavo u Živka svojim ćilibarskim očima obrati mu se Darka.
  • Ma nisi ti tako opasna kao što hoćeš da izgledaš svima nama.
  • Kojim svima vama? Samo ti si domaća ptica u ovom Blaginom vrtu. Svi ostali su dođoši i kao takvi bi trebalo da obrate pažnju na mene. Umem ja da budem vrlo neprijatna. Posebno ako sam gladna.
  • Ha, ha, ha, ha - nasmeja se Živko. Ti gladna, kako si ti to gladna kad znam da te Blaga hrani ko kraljicu. Tebi je lov miševa i ptica, kako kažeš dođoša, zabava. Svidelo ti se da te Blaga nagradi za svakog ulovljenog miša. Samo, jesi li ti primetila da nikad ne dobiješ nagradu kad uloviš pticu? Doduše i ti si lukava. Skloniš se u guštak ispod breze Larise. Da te niko ne vidi, dok ne slistiš svoj plen, neku malu neopreznu ptičicu. Nekog mog malog drugara vrapca, ili čvorka. Tamo raste ona šarenolisna lozica da čak i Blaga retko vidi ostatke perja koje ostaviš posle svoje gozbe. Na svu sreću da nisi baš vešta u lovu na ptice pa to ne bude tako često. Takođe je tvoja sreća da te ni ja ni Larisa nikad do sad nismo tužili Blagi inače bi se ti odavno odvikla od  bavljenja lovom na ptice dođoše.
  • Sram te bilo Živko, ciknu Darka u pravcu vrapca na grani iznad sebe. Ti si malo zaboravio s kim razgovaraš. Zaneo si se malo Blaginom zaštitom pa mi se obraćaš sa nepoštovanjem. Još mi, ako me uši ne varaju, pretiš tamo nekom tužbom, skoro šišteći od ljutine govorila je mačka.
  • Šššš, ne sikći. Trgo se od tebe jadničak, ljutito je opomenu Živko.
  • Ma ko se trg'o? O kome ti sve vreme govoriš- nestrpljivo mu se obrati mačka?
  • O jednom čvorku, dođošu, kako ti zoveš ptice koje posećuju naš vrt.
  • Gde je, gde je, brzo, kaži mi, uznemireno se okrečući oko sebe upita Živka Dara?
  • Ha! Zini da ti kažem!
  • Pa što si mi se onda obratio, sad već zagrme mačka? Što me ometaš u mom jutarnjem obilasku vrta? Imam posla. Juče sam izgubila jednog miša i moram da ga pronađem. Nemam vremena da sa tobom vodim prazne razgovore. To rekavši okrete se da krene dalje..
  • Čekaj! Stoooj! Ne mrdaj odavde, nešto jačim glasom joj reče vrabac Živko!
  • Ma šta je tebi od jutros Živko? Prvo mi se danima ne javljaš ni za pozdrav, a sad se usuđuješ da mi zabranjuješ da idem kud ja hoću i želim. Gubim strpljenje. Odmah da si rekao šta je posredi!
  • Ne smeš da ideš u pravcu kojim si krenula jer je tamo jedan ranjeni čvorak.
  • Ooo, pa to je divno. Ranjeni čvorak je za mene tek lak plen, sva zajapurena od radosti veselim glasom se javi Darka.
  • To nikako - začu se odsečan Živkov glas. Znam, znam, da ne bih smeo da stajem na put tebi i tvojim lovačkim nagonima, ali ovog puta moram. Ne smeš nikako da uloviš ovog čvorka jer ima samo jednu nogu. Bio bi za tebe veoma lak plen. Video sam ja tebe koliko si brza i ovog puta snage nisu ravnomerne, nimalo.
  • Kako? Čvorak sa jednom nogom? Otkud, sad već zbunjeno  gledajući u Živka progovori Darka?
  • Ne znam. Ne poznajem ga, ali vidim da ima samo desnu nogu. Jedva se služi tom nogom. Kad stoji podupire se krilom da uspostavi ravnotežu dok kljuca semenčice kojih sad ima dosta.
  • Taman ću da ga oslobodim muka da se dalje ne zlopati samo sa jednom nogom - reče podsmešljivo mačka.
  • Ti izgleda mene nisi baš najbolje shvatila. E sad ću jasno da ti kažem. Ovaj čvorak, a neću ti reći gde je, nije i ne sme biti tvoj plen! Jer, ako ga budeš ulovila onda ću da te kažem Blagi, ali stvarno. I nećeš više imati ovakav kraljevski tretman i divne zalogaje kao do sad. Nećeš biti najrazmaženija mačka u ulici, a i šire. Izgubićeš tu svoju ogrlicu i sve privilegije koje sad uživaš. A jel znaš zašto? Jer si sebična. Pa zar ti nisi videla sve te kućice i hranilice po našem vrtu koje Blaga svako malo dodaje, kupuje, pravi? Zar ti nisi do sad shvatila da ona voli ptice? Sve ptice. Ne samo mene, već i dođoše. Njih posebno. Zar ti nisi shvatila da se ona brine i za njih kao i za tebe? Naročito kad dolazi zima. Evo, idi pitaj Šir Kana i Kirila čemu služe njihove lepe crvene, šišaraste cvasti, ti sebična, žutooka mačko, oštrim glasom završi Živko, zagrcnuvši se od ljutine. Nikako ne smeš da ideš dalje u pravcu trave kod višnje Danice gde on sad trenutno baš lepo jede suve semenčice. Jel ti sad jasno?
  • Sad si podigao ton na mene Živko i nikad više - uvređeno mu se obrati Darka. Imam i ja kojeg aduta protiv tebe da kažem Blagi. Možda će ona posle tog da ukine tebi zaštitu i...
  • Hej, hej vas dvoje, začu se glas kajsije Vasilije, zvane Vaska, na čijoj je grani stajao Živko, a ispod koje je pogleda uprtog gore, u njega, sedela mačka Dara. Kako ste počeli još ćete se i posvađati. Htela ne htela, moram da vas čujem jer ste izabrali da budete tu, kod mene. Oboje znate da nema svađe u Čudesnom vrtu. Oboje znate da su svi dobrodošli u naš vrt i da pravila u vezi njega postavlja naša Blaga. Tako da, Darka ti si dovoljno pametna da znaš šta ti je činiti, a ti si Živko uradio svoj deo posla. Skenuo si joj pažnju da nam je u goste došao jedan ranjeni čvorak. Verujem da bi naša Blaga bila ponosna na oboje jer svojim ponašanjem čuvate naš vrt. Isto tako verujem da će čvorak nastaviti da kljuca suve semenčice bezbrižno i dalje, jer si ti, ako sam dobro čula Daro, pošla u potragu za izgubljernim mišem- upitnim glasom se obrati kajsija Vaska Darki ćilibarki.
  • O da, jesam. Skoro sam i zaboravila gde sam pošla od ovog, ovog... zaštićenog frknu mačka, okrete se i ode u pravcu stuba na ogradi gde je znala da se nalazi skrovište poljskih miševa u Čudesnom vrtu.
  • Hvala Vaska na pomoći - obrati se vrabac Živko kajsiji. Izgubio sam već svaku nadu da ću uspeti da je odgovorim od nameravanog smera kretanja, a onda bi bilo...
  • Nema na čemu- prekide ga kajsija Vaska nestrpljivo, jer su je je svojom prepirkom, vrabac Živko i mačka Dara, trgli iz dremeža. Znaš, daću ti jedan savet Živko. Uvek kad želiš da nekog uveriš u nešto dobro, koristi lepe reči. Ne poteži tužakanje. Znaš i sam koliko je to ružno, a ume da se vrati, kao bumerang.

Нема коментара:

Постави коментар

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)