Praziluk, nepravedno zapostavljena zdrava namirnica

          Praziluk, povrće koje često koristimo u pežorativne svrhe, naročito kad hoćemo da podvučemo da je neko stigao u veliki grad i ostao onakav kakav je bio u izvornom izdanju, a na žalost, mnogo manje ga koristimo u npr. svakodnevnoj ishrani.

Oni, koji imaju priliku da žive u predelima naše zemlje gde je kultura korišćenja ove biljke uobičajena, znaju koliko ima blatgotvorno dejstvo na zdravlje u celini.

Jer, praziluk je biljka bogata antioksidansima, zadovoljavajućom količinom vitamina A, C, B, i E kao i folnom kiselinom. 
Ako se zna, čemu ovi vitamini pripomažu, zna se i koliko je zdravo koristiti ga u ishrani.

Osim vitamina, praziluk sadrži u sebi oligoelemente; 

• Fe ( gvožđe),
• K( kalijum), 
• Ca (kalcijum) 
•  P (fosfor). 

Kao takav ima uticaja:

•  na dobru krvnu sliku, znači, spada u sredstvo za prirodno suzbijanje anemije
•  dobar je diuretik, čime poboljšava funkciju bubrega jer sadrži kalijum
•  smatra se dobrom namirnicom za profilaksu osteoporoze zbog sadržaja calcijuma u sebi, kao i za zdravlje potpornog aparata (kosti i zglobovi).
• kako ima u sebi i dosta tzv.“kabastih“ materija smatra se pogodnom namirnicom za dobro zdravlje digestivnog trakta.
• mala količina šećera u praziluku, ali isto tako i mala količina soli, čine ga dobrom osnovom za redukcione dijete, a posebno i zato što ima 86 % vode.

Praziluk se, na svu sreću, lagano izvlači iz kulinarskih fijoka i od njega se sve više pripremaju raznorazna, ukusna i zdrava jela; čorbe, složenci (musake), a postaje i nezaobilazna zamena za crni luk jer se lakše vari.

Praziluk i sva jela od praziluka veoma volim, a naročito, pitu od praziluka spremljenu baš na južnjački način. Posebno volim posnu pitu od praziluka jer mi je ona mnogo zdravija varijanta od one sa jajima, a i pogodna je za vreme kada se posti.

                                                       Posna pita od praziluka

Potreban materijal za pravljenje pite:

3 komada većih praziluka, celih

400g kora za gibanicu

1 kafena kašičica aleve paprike

1/2 kafene kašičice mlevenog bibera

3 supene kašike ulja

2 supene kašike griza

1/2 kafene kašičice soli

Za preliv:

2 dl vode

1/2 kafene kašičice praška za pecivo ( ako imate kiselu vodu onda vam neće trebati)

2 supene kašike ulja

Sve zajedno umućeno u jednoj šolji!

Priprema

Zagrejte rernu na 200 stepeni C!

Sva 3 komada praziluka pažljivo očistiti od spoljašnjih, suvih listova i korenova pa uzdužno iseći. Uzdužno isečene komade iseći na poprečne, tanje komade.

 Ja ovo radim kuhinjskim makazama, jer mi je tako brže i lakšeJ

Sve isečene komadiće staviti i ucediljku i pažljivo oprati pod tekućom vodom. Ovo je veoma važno da se odradi jer listovi praziluka rastu u krug pa se često između njih može naći čestica zemlje.

Oprane komadiće staviti u veću činiju i u njih dodati; alevu papriku, mleveni biber, ulje, so i griz. Ukoliko nemate kiselu vodu, onda u nadev dodajte ½ kafene kašičice praška za pecivo.

U dve kore, (nemojte uzimati od jednom po dve kore već ih prethodno razdvojte), na ivicu, stavite kašikom nadev, otprilike od ove količine ide po 3-4 supene kašike normalno napunjene, ali i malo, „poprskajte“ nadeva po ostalom delu kore i nešto čvršće, uvijte nadevene kore u rolat.

Ređajte u okruglu, uljem podmazanu  tepsiju ili pleh.

Kao sukana, a nije

Kad potrošite sav nadev prelijte zavijenu, nepečenu,  pitu, izdašno je izbušite viljuškom i ostavite da odstoji desetak minuta.

Smanjite temperaturu zagrejane rerne na 175 stepeni C i pecite pitu 30-35 minuta!

Prijatno!

PS: Sukana, lokalni izraz srpskog jezika koji se koristi na jugu naše zemlje; Nišu, Vranju, Leskovcu, Prokuplju i u svim predelima Suve i Stare planine, a označava ručno, pravljeno i oklagijom tegljeno testo za pite.

Neka mi oproste oni koje sam možda izostavila sa ovog spiska:)

Prolećno veliko spremanje organizma / 2. deo

             

  Zima je prošla, a sa njom i i one zimske „navike“ sedenja u kući i šetanja baš kad se mora; odlazak na posao, odlazak u nabavku namirnica i kućnih potreba, retki izlasci do prijatelja.. 
Malo ko  u ovom našem okruženju može da se pohvali navikom svakodnevnog šetanja bez obzira na vremenske, metereološke uslove.

 Sa dolaskom proleća slika se menja, ali danak prekomernog sedenja se često oseti dugo, kako u vidu viška kilograma tako i u slabijoj pokretljivosti ekstremiteta, a ne retko i bolova u istim.

Prekomerno sedenje ne pogoduje čitavom organizmu, a posebno štetno dejstvo ima na naš lokomotorni aparat; kosti, mišiće, zglobove i ligamente koji nam, takođe,  trebaju do kraja života da bismo živeli kvalitetno i zdravo.

Hodanje u prirodi je jedan od najčešćih zdravih vidova rekreacije. Ne iziskuje veliki napor, a učinak na ceo organizam je veliki. Kretanjem ne samo da održavamo svoju kondiciju i stanje lokomotornog aparata u zdravoj formi, već i poboljšavamo cirkulaciju, disanje, ubrzavamo razmenu materija u organizmu,  a i mentalno zdravlje, kao i zdravlje  u celini podižemo na viši nivo.

Kao i uvek, ishrana u održavanju zdravlja kostiju i mišića ima veliki značaj.

Pojedine vrste namirnica posebno pogoduju za njihovo bolje zdravlje i rad.

                                                Namirnice za zdrave kosti i mišiće

 Brokoli, je povrće koje sadrži mineral kalcijum (Ca) koji je opet neophodan kostima jer štiti od  osteporoze. Konzumiranje brokolija u količini od 250g 2x nedeljno zadovoljava potrebe organizma.

Šampinjoni - jedan do dva komada kratko dinstanih šampinjona svakodnevno, podižu radnu sposobnost mišića i jačaju  kosti jer u sebi sadrže dosta vitamina D.

Praziluk ima u sebi puno magnezijuma ( Mg)  koji takođe utiče na rad mišića. Kako magnezijum pomaže i resorpciju kalcijuma on tim svojim svojstvom jača kosti čime kao i brokoli deluje protiv osteoporoze. Preporučena količina je 200g 2x nedeljno.

Kelj je takođe dobar za  jačanje kostiju i mišića jer u sebi sadrži minerale kalcijum (Ca) i cink (Zn). Količina koja zadovoljava potrebe organizma je 2x nedeljno po 200g.

Veoma je važno da se namirnice, voće i povrće, jedu što više u svežem stanju, znači da se što više žvaću. Žvakanjem se između ostalog, vrše pokreti viličnog zgloba kao i  mišića masetera (žvakača) i ono ne manje važno, koristi se zubik tj. zubi vrše svoju osnovnu funkciju; otkidaju, seku, sitne i drobe hranu.

 Da bi ostali što duže zdravi, osim svakodnevne higijene usta i zuba, lepota i funkcija istih se čuva i konzumiranjem, opet, namirnica koje pogoduju njihovoj dugotrajnosti, a to su surutka i kivi.

Surutka u sebi sadrži kalcijum (Ca) i fluor (F) koji štite zube od karijesa.

 Pola litre surutke svakodnevno, a sad je ima i u prahu, zadovoljava ove potrebe.

Voće kivi, zbog velikog sadržaja vitamina C koji ima blagotvorno dejstvo na zubno meso (gingivu), treba jesti svakodnevno po 4 komada najmanje u svežem obliku.

                               Namirnice koje pogoduju čišćenju jetre i bubrega

  

Peršun, sadrži u sebi flavonoid apkol, koji deluje diuretski, stimuliše rad bubrega i samim tim izlučivanje toksina iz organizma. Treba ga svakodnevno jesti u svežem stanju kao salatu.

Artičoka, koja se stidljivo, ali lagano pojavljuje i kod nas, ima takođe diuretsko dejstvo. No, značajnija je njena uloga u zaštiti jetre, zbog sadržaja flavonoida cikorina koji pomaže njenu detoksikaciju. Cikorin podstiče proizvodnju žuči koja opet pomaže kod varenja masti. Artičoke treba jesti 2x nedeljno u količini od 100g.

 Celer, sadrži aromatični sastojak trepen koji otklanja otrovne materije iz jetre. Veoma je bogat kalijumom (K),  vrlo je jak diuretik te kao takav sprečava pojavu bubrežnih i mokraćnih kamenaca.

Poželjno je jesti ga 2x nedeljno u svežem stanju, kao salatu u količini od 200g.

Špargle, veoma su bogate mineralom kalijumom (K) koji pomaže oslobađanje organizma od štetnih materija. Veoma dobro utiču na sve probleme sa žuči i jetrom i treba ih jesti 3x nedeljno u količini po 500g.

Zimska ishrana mnogih zna da bude često veoma jednolična, sa mnogo manje svežeg povrća i voća, a ne retko  obiluje viškom masti što uslovljava povećanje energetske vrednosti hrane, ali ne i njenog kvaliteta. Upravo zbog toga su  jetra i bubrezi  organi koji su najopterećeniji ovakvim načinom ishrane te stoga spadaju u organe koji u proleće treba očistiti od svih nagomilanih nus produkata tzv. metaboličke šljake.