Put oko sveta

Trglo je zvono na ulaznim vratima. Ostavila je napola spakovan kofer i požurila da vidi ko je to ovako rano. Tek je sedam sati, rano je jutro, a ona nema dogovor ni s kim za danas. Iovako imam premalo vremena da se spakujem, mislila je dok je bacila pogled kroz špijunku. Otkud ona tako rano? Mora da se nešto desilo, prošle su joj misli i pitanje kroz glavu dok je otvarala ulazna vrata svog stana da pusti svoju najbolju drugaricu Milu.

Ova je kao tajfun uletela unutra žureći ka kuhinji. Videlo se da se ovde snalazi kao kod svoje kuće.

• Šta? Nisi skuvala kafu? Evo sad ću ja. Ti slobodno završi to što radiš, ako nešto radiš- reče Mila i brzim pokretima izvadi džezvu i stavi je na ringlu.

Lola htede da izusti nešto, ali je u istom trenutku prekinu Milino pitanje.

• I? Šta radiš? Nešto važno? Vidim po tebi da si nestrpljiva. Ne brini. Neću dugo. Da popijem kafu s tobom i odoh dalje. Moram da sve pripremim. Došla sam da vidim jesi li se ti pripremila takođe.
• Ovaj....poče Lola. Ja sam tek napola sa pakovanjem, pa...
• Pakovanjem? Šta pakuješ?- stiže Milino pitanje dok je vešto zakuvavala kafu i vadila šoljice za kafu iz ormarića.
• Hoćeš veću ili manju šolju- upita Lolu kao da je ta kafa nešto najvažnije na svetu u tom trenutku?
• Srednju- reče ova nezainteresovano i pomalo nervozno. Što već jednom ne kaže šta je po sredi, nego se tu muva- pomisli Lola. Pakujem se za put i nemam mnogo vremena tako da...
• Na put, a gde si to sad naumila- stiže brzo pitanje od Mile sa naglaskom na reč sad? I što baš sad?
• Kako što? Već dugo sam to planirala i sama znaš. Znaš i da sam sve razradila do u detalje. Novac sam dugo štedela i idem na put oko sveta. Mart mesec je najpogodniji da započnem sa putovanjem i da...
• Mooolim- začu se zgranut Milin glas. Sad ideš na put oko sveta! Pa da li si ti pri čistoj svesti? Jesi li ti uopšte obaveštena šta se dešava diljem sveta, nastavi sa tiradom Mila sipajući skuvanu kafu u izabrane šoljice?

Lola je primetila da je sebi sipala u svoju, uobičajeno, veću šolju. Već od ranije je znala da je to znak, da njena najbolja drugarica ima nameru da se kod nje zadrži znatno duže. Taman je htela da joj kaže da je ona zaista u velikoj žurbi, jer vozovi i avioni ne čekaju, a ona ima detaljno isplanirano sve, do u sat, kad stiže Milina kanonada reči.

• A kuda si ti nameravala da putuješ? Šta da obiđeš? Mumbaj u Indiji? Tadž Mahal možda? Ah da, govorila si jednom da bi išla u Indoneziju da vidiš onaj vulkan..kako beše da se zove....zastade Mila na trenutak.
• Anak Krakatau, javi se Lola. I taman kad je htela da nastavi Mila je prekide i nastavi sa tiradom
• Eh da, sin od onog starog Krakataua. Pa da. I da, sećam se da si pričala kako ćeš ići u Čile i Argentinu, pa u Misuri, u Ameriku, da vidiš Misisipi, pa malo do Nju Jorka, možda i do Floride. Umalo da zaboravim, rekla si jednom da hoćeš da ideš i ti na hadžiluk u Meku da doživiš taj zanos koji imaju Muslimani u svojim hodočašćima.

Pobogu, povisi Mila ton. Uvek si imala neke uvrnute želje u vezi putovanja. I da, kad si već tu blizu, da “skoneš” malo do Emirata. A u povratku, čuj povratku, da skokneš preko Pacifika malo do Singapura i Kine, a odatle tamo u neku pustinjsku, ranije rusku vukojebinu, Kirgistan, Tadžikistan..ne mogu da se setim.

• Kirgistan, reče Lola nekako kao u bunilu, gledajući u Milu i njen izraz lica koji se nekako izmenio. Ona, kao da joj se podsmevala.
  Mila je nije ni čula već je nastavila istim tempom da ređa.
• A onda malo do Moskve, pa odatle do Pariza jer kako da stigneš u dobru staru Evropu, a da ne vidiš grad svetlosti, koji si uzgred, videla mali milion puta i ne zanam kako ti nije dosadio...skoro bez daha reče Mila gledajući u Lolu kao da gleda u osmo čudo sveta.
• Uh, umalo da zaboravim. Nikako, ali nikako u povratku ne smeš da zaobiđeš Milano. Taman posla da se vratiš s puta bez tamo neke frcokle od kusur hiljada evra, ali iz centra mode. Bože, zaboravim ponekad da umeš da budeš veliki snob. I gde bi ti gospođice? Znaš li ti šta se tu gde ti hoćeš da ideš već mesecima odigrava?

I ne sačekavši na Lolin odgovor nastavi istom tiradom kako je i započela.

• U Indiji je vreme monsuna završeno, ali Mumbaj pliva u poplavama. Taj mali Krakatau radi li radi svoj posao mesecima unazada, a jadni ljudi širom Indonezije se bore sa klizištima i poplavama.

U Africi, tačniji u Keniji, a i šire da ne ređam, gde mole Boga uredno za bar malo više padavina, su najverovatnije omrzli padavine za sva vremena jer od silnih padavina je poplavljeno pola zemlje. A i šire kako rekoh.

U Emiratima, gde bi ti da “svratiš” usput, na kafu i po još neku zlatnu đinđuvu, ne mogu da dišu od peščanih oluja, kuće im stradaju od vihorskih vetrova, a onda ih stigne red grada i teških oborina od kojih im oni automobili od pola miliona evra plivaju ulicama, ali i drumovima.

A u Arabiji... E to je za Riplija, tek.

U suvoj Arabiji su poplave više od šest meseci. Tamo gde su prestale, pustinja procvetala. I znaš šta, taman im prestanu poplave kad dođe najezda skakavaca. Jata čitava.

Ne mogu ni da te zamislim da se nađeš okružena milionima insekata kad znam koliko se plašiš običnog malog, sitnog, posteljnog pauka.

Misisipi nećeš nikako moći da vidiš jer se više ne zna gde joj je korito. Pola Misurija je pod vodom, a i šire. A Florida je malo, malo pod vodom i tornadima koji nisu uopšte klimatska odlika za to područje. Everglejds ima da im se poveća do neslućenih razmera. Kako stvari stoje moraće da se naviknu da im aligatori šetaju ulicama.

Čak se i stanovnici Oklahome, u kojoj je tornado dobro jutro- dobar dan, čudom čude tome. Cikloni da, ali ne i tornada na Floridi.

Al' eto. Ti to sve i ne znaš, koliko ja mogu da vidim po tvom izbečenom licu- reče Mila slavodobitno, bacivši pogled na Lolu koja je zinula u neverici.

I taman je Lola mislila da je Mila završila, otvorila je usta da nešto zausti, ali je Milin glas prekide.

A u Kazhstan ćeš možda jednog lepog dana, sad nikako. Tamo su trenutno takve vejavice da su smetovi viši od 4m.

Ni u Čile i Argentinu nećeš moći jer su i tamo polave i neviđene, do sad, munje i kiša sa gradom veličine leoptice za tenis.

E, a kao trešnja na torti draga moja je i to što je u više od pola sveta korona. Virus korona, iliti Covid 19.

Heeej, uzviknu odjednom Mila srknuvši jedan veliki gutljaj kafe! Sad mi je jasno. Ti ustvari bežiš od korone. Zato si odlučila da sad kreneš na to tvoje putovanje oko sveta, gde god da si krenula i u koji god deo. Samo, malo si zakasnila draga moja jer je korona skoro svuda.

Eh da, i u Nju Jorku čak. Šta više, trenutno ih vrlo blizu, a to se kod insekata tako računa, napali neki ogromni stršljenovi, veći od uobičajenih, ekstra lardž veličine, kažu, koji jedu pčele i napadaju ljude.

A ti bi da “skočiš” i do njih.

Možda nekog lepog dana, ali sad sigurno nećeš. Čak nećeš moći ni do Pariza, a ni do Milana jer je tek tamo neviđena frtutma od korone. Mislim od obolelih od korone.

Na Kinu slobodno zaboravi. Kod njih je, kao što pretpostavljam da znaš, korona i počela, ali sad je imaju sporadično i to baš tamo gde sam sigurna da bi ti da “skokneš”, kako ti to znaš da kažeš, sva već zadihana prinoseći šoljicu sad već hladne jutarnje kafe reče Mila.

Lola ju je gledala zabezeknuto. Više od polovine tog, što joj je Mila rekla, zaista nije znala. Morala je bar sebi, i u sebi, pošteno da prizna. Htela je to ona da izgovori i naglas, ali je znala da slede Milini prekori iza toga. Kako previše radi, kako ne diže glavu od kompjutera, kako se ne druži sa prijateljima, kako...

U trenutku je shvatila. Mila je došla nenajavljeno jer joj se nije javila više od dve nedelje. Bila je isključila svoj mobilni telefonom da bi mogla bez ometanja da završi ovaj poslednji projekat koji je iscrpeo do neslućenih razmera. Zato je i odlučila, shvatila je na prečac, da ide na to duže putovanje, željna odmora.

No, Mila je bila u pravu. Htela je i da pobegne od korone koja se pojavila i kod njih. To je čula jutros kad je uključila TV da joj neko “pravi” društvo u gluvom stanu, jer, Lola je živela sama i skoro uglavnom za svoj posao, koji je najčešće obavljala od kuće.

Pogledala je Milu koja je sedela na svojoj stolici nekako pokislo. Znala je svoju drugaricu. Znala je da se sad jede ko mlad mesec, jer joj je po ko zna koji put sasula bez zadrške istinu, a da joj nije dala da dođe do reči.

Ustala je sa svoje stolice, prišla je Mili umornim, laganim korakom, poljubila je u obraz i tiho rekla;

• Hajde, ustaj! Idemo zajedno da pokupujemo sve neophodno i da se pripremimo za taj karantin. Proći će i ovo, a onda ćemo na taj put oko sveta ići zajedno. Ja častim. I znaš šta, ti biraš sva mesta. Važi?

Mila je pogleda kao da se upravo probudila iz nekog transa, nasmejala uglom usana i hitro ustala sa svoje stolice zagrlivši svoju najbolju drugaricu rekavši joj; Volim ja tebe i bez putovanja, tek da znaš.

Lolina šoljica sa neispijenom hladnom kafom ostade na stolu dok su obe krenule ka predsoblju i izlaznim vratima stana usput uzimajući svoje tašne.

PS: Slike su sa Google