I ovo se događa u zemlji Srbiji

Ovo već nisam mogla da ne napišem. Stari, mudri ljudi uvek kažu: „Ko se čuva i Bog ga čuva“.

Lepo rečeno, ali šta uraditi da se sačuvaš od događaja sa kojima nemaš ama baš nikakve veze, koji te strefe ni krivog ni dužnog, a izbace te iz takta, poremete ti život, oduzmu ti vreme, podignu ti već i onako visok krvni pritisak, a dese ti se kad im se najmanje nadaš i skroz na skroz ti u najmanju ruku, pokvare dan, a i šire. Još ako si bolestan čovek, došao si po lekove, pametni mogu samo da zamisle kako se oseća onaj koji je došao da učini nešto za svoje zdravlje, da ostvari svoje pravo, a u tome ga osujeti, e ne zna se tačno ko, ali ga osujeti. Da pređem na stvar.

Moja najbolja drugarica, ma moglo bi se reći da mi je kao sestra, doživljava evo, već drugi put ove godine, da po dolasku kod svog izabranog  lekara po recepte za svoje redovne lekove, doživi šok. Ne može da dobije recepte i ni jednu drugu zdravstvenu uslugu JER JE ODJAVLJENA.

 Lekar nema pristup njenom kartonu jer je tamo neko, a ne zna se ko, odjavio kao nepostojeću osobu, tako da ona ne može da koristi svoje zdravstveno osuguranje.

Šta to znači i kako je to moguće da se desi u ovoj našoj „sređenoj“ zemlji Srbiji, a desilo joj se, evo već drugi put ove godine. Prvi put 31. marta, a pošto je odmah išla da vidi očemu se radi u RZSO ( republički zavod za socijalno osiguranje), rešenje je nađeno i ponovo je prijavljena krajem maja ove godine, 2012.

No, ista stvar se ponovila sad, početkom avgusta. Odlaskom kod svog lekara, ponovo po lekove tj. recepte za iste, ponovo šok.

 „Gospođo , vi ste  ODJAVLJENI, kaže doktor i  ne mogu da vam izdam recepte“.

Moja drugarica je, Bogu hvala, živa i zdrava, ovo drugo je već diskutabilno, ako se uzme u obzir da je dijabetičar i još što šta pride, te joj samim tim apsolutno u životu ne treba još iznenađenja tipa ovog ponovno doživljenog pa još u jednoj istoj  kalendarskoj godini u razmaku od samo nepunih 6 meseci.

Jel znate ko se odjavljuje sa socijalnog osiguranja? Umrli.

 Ona je, opet kažem, Bogu hvala, živa i nek mi je živa i zdrava bar još ovoliko, jer retki mogu da se pohvale karakternim osobinama  koje ona poseduje.

Sad se pitam, šta uraditi i kome, zbog ovog maltretiranja moje drugarice?  

Jer, maltretirati  jednog hronično obolelog čoveka, koji je porodični penzioner, u pedeset i nekoj godini, samohranoj majci, udovici, koja ne zna gde  pre i koju rupu da zapuši i odškoluje dvoje studenta od te crkavice od penzije, a poprilično načetog zdravlja, ponovo za istu stvar, je u najmanju ruku nečiji, po meni, bezobrazluk. 
Njoj nikako  ne treba ovakva vrsta maltretiranja,  već pomoć od strane ovog sistema.

 Priznaće svaki iole normalan čovek da je to  nehumano, potpuno  besmisleno i da dodatno pogoršava već i onako pogoršano zdravlje moje drugarice. 
Njoj opet, da bi razrešila nečije zavrzlame, tuđe greške,   treba vreme, novac, strpljenje, a što je najgore od svega, niko ne zna čija je to greška, kurtina ili murtina, što na kraju krajeva nije  ni bitno.

Ono što je bitno i što u jednoj sređenoj državi NE SME da se dešava, to je da se ljudi ODJAVLJUJU tek tako iz svog postojanja jer je tamo neko pritisnuo pogrešno dugme, jer tamo neko nije dobro pogledao matični broj osobe, jer tamo neko nije pedantno pogledao sve relevantne podatke, jer tamo neko NIJE RADIO SVOJ POSAO KAKO TREBA zbog čega itekako trpi običan, za njih mali čovek, ali još kako veliki čovek i to čovek sa velikim Č u odnosu na te iste koji su sebi dozvolili „nehat“ da nekog, tamo običnog, za njih ODJAVE.

Može li običan čovek, a da se ne zapita, ne uplaši čak, radi li se to o još nekim zakulisnim načinima krađe identiteta prvo socijalnog, a onda i drugih osiguranja, računa itd.

Ma svašta padne na um ljudima da misle ako se događaji poput ovog ponavljaju, a evo, ovaj se ponavlja, jer moja drugarica je evo, to doživela ni manje ni više već drugi put u jednoj godini.

 I treba li ona da strepi od odlaska kod lekara jer ne zna hoće li njena knjižica, treća po redu, biti validna tj. neće li je opet tamo neko ODJAVITI?