недеља, 26. октобар 2014.

Samo nebo zna




Kad padneš pa ustaneš, naučiš da hodaš i nastavljaš.
Dalje.
U život i nova padanja, u nove snove i nadanja.

Na klizavici i nizbrdici, balansiraš, širom otvorenih očiju.
Paziš.
 Da nekog ne zgaziš, da te oni koji kraj tebe promiču,
otrovom svojim ne dotiču, dok kliziš ili hodaš.
Dalje.
U život i nova padanja, u nove snove i nadanja.

Na putu kamen, teret, preskočiš ili zaobiđeš.
Poneki poneseš. Tako je suđeno.
Kažu, to je tvoje blago pronađeno, tvoj deo  kolača.
Usud.
Skakućeš, trčiš u život, lepršaš i često se praviš lud.
A nisi.
Jedan od bezazlenih ti si, koji voli i veruje.
U život i nova nadanja, u snove i neka nova padanja.

Dok živiš, traješ, ideš, padaš, ustaješ, bauljaš,
oklizneš se, teturaš, hodaš čvrsto, padaš.
Pa sve iz početka, do samoga kraja.
A gde je kraj, pitaš se dok prašinu sa sebe otresaš?
Koliko još?
Samo nebo zna. Modrice života te krase. Svrbe, žigaju, bole.
 One u duši najviše.

Sebi kažeš, dokle? Ne mogu više.
Ipak se nadaš da još traješ i da si poslednji put pao.
Da ti je nebo sreću namenilo i ideš dalje.
Bez straha.
U život, u nove snove, u nova nadanja i padanja.
Do poslednjeg daha.

уторак, 14. октобар 2014.

Gastro igrarije na blogerski način


Moji prijatelji i oni koji me znaju čitav vek, a i oni koji me znaju kraće, znaju da volim da se igram. Na kraju, o tome sam već i sama pisala na ovom svom blogu, svaštari. Pre kratkog vremena dobila sam poziv, nominaciju, od moje dobre drugarice Negoslave, da se pridružim ovoj kulinarskoj igri među blogerima. Veoma me obradovala iako, moram da priznam, pitanja koja je zadala, nisu ni malo laka. Naprotiv. No, kako rekoh, volim da se igram, rado se odazivam ovom pozivu za igru i evo gde najiskrenije dajem svoje odgovore na sva postavljena pitanja.
  1. Kolika je vaša zbirka začina i koje najčešće koristite?
    Oduvek sam volela začine, od malih nogu, još kad sam prvi put zagrizla zrnce kima, koji je moja baka stavljala obavezno u ajpren čorbu, ili list lovora bez kojeg nikako nije mogla da se zamisli čuvena sarma, ili kuvani kiseli kupus sa suvim kolenicama, zimi. Zbirka mojih začina je veoma velika i sve, manje ili više, koristim u pripremi jela u svojoj, ranije većoj porodici, ali i sad, mada nešto manje zbog specifičnog načina ishrane.
    Tako, oduvek imam obavezni crni i beli biber. Crni biber obavezno stavljam u mleveno meso, od kojeg pravim čuvene faširanje šnicle po receptu, a koga, ako ne moje mame, dok je beli biber, nezaobilazan u svakoj ribljoj čorbi, gde mu društvo pravi lovor, tucana, ljuta, ali i aleva paprika.
    Kada kuvam ćufte u paradajz sosu, menjam, u zavisnosti od raspoloženja začin koji stavljam u sos. Nekad stavim origano, ali znatno češće, bosiljak, posebno svež list. Moji unuci obožavaju sos od paradajza sa svežim bosiljkom.
    Volim ribu na lešo i tad najčešće stavim ruzmarin kao začin kao i nezaobilazne maslinke, crne, uglavnom, mada su i zelene dobrodošle.
    Već sam pisala o egzotičnom muskatnom orašćiću bez kojeg ne mogu da zamislim krem čorbu od karfiola.
    Moja mama je obožavala dinstanu ovčetinu i tu ljubav prema dobrom zalogaju od tog mesa je prenela i na nas, svoju decu. E, a da bi to meso bilo mnogo ukusnije no što jeste uvek je stavljala timijan, što i ja danas činim.
    Vrlo često u sladak kupus stavljam kim, ukoliko ga kuvan na starinski način, sa mesom.
    Od svoje svekrve sam usvojila korišćenje divlje nane, ili ti đoza, kao nezaobilazne komponente u kuvanju seljačkog, posnog pasulja.
    Kada sam bila u Kanadi, davno već, oduševila sam se mogućnošću da skoro u svakom kafiću firme Tim Hortons, možete dobiti i topao čili kon karne ( Chilli con carne) uz garlick bread ( hleb sa belim lukom), posle čega sam čili kao jelo uvrstila u repertoar jela u svojoj kući i od onda obavezno imam čili prah, ali i čili papričice.
    Kari, indijski začin, postao je deo moje kolekcije začina kad sam prvi put probala rižoto sa karijem i piletinom i koristi se uredno.
    Osim ovih začina kolekciji mojih začina pripadaju obavezni cimet, bez kojeg ne mogu da zamislim kuvano vino, ali ni bilo koju pitu od jabuka, slačica, koju ponekad stavim u domaći majonez, ali obavezno u domaću spremljenu zimnicu.
    Volim da spremam džigericu sa susamom, tako da je i susam obavezno prisutan u kolekciji, a nezaobilazni, klasični, peršun, mirođija, vlašac, lan, a boga mi i list suve korpive, znaju da budu začini koji su prisutni u mojim jelima.
    Verujem da, kao i mnogi, najčešće koristim peršun, ali i svi ostali su dostatno zastupljeni, što zavisi od izbora jela koje kuvam.
  2. Jeste li probali tartar biftek i jeste li ga spremali?
    Moj suprug, može se reći, obožava tartar biftek i ja sam ga, njemu za ljubav, još na početku našeg braka, mnogo davno, probala. Čak sam ga više puta i spremala njemu, ali se sve na tome i završilo, jer, ne volim sirovo meso, kao i nedovoljno kuvano ili pečeno meso. Odlučila sam da više ne jedem ni suši, koji mi se vrlo dopada iz istog razloga, ali i iz predohrane.
  3. Da li više verujete receptima sa blogova ili onima koje dobijate od prijateljica?
    Moglo bi se reći podjednako, premda, iskreno, recept mora da mi se izuzetno dopadne i da mi zagolica radoznalost do te mere da ga zaista i pripremim, kao što sam u dahu, npr. pripremila jednu voćnu keks tortu ili kao što se ovih dana, oštrim, da napravim pečeno meso sa povrćem, u rerni.
    Obožavam nepečene, sočne kolače, ali isto tako, poslednjih godina posebno, sve više volim i jela spremljena u rerni tzv. kako ih ja zovem, brzopotezna jela, ali veoma ukusna i zdrava jela, a ovo, koje nameravam da spremim ovih dana je jedno od takvih.
  4. Koja su jela najzastupljenija u vašem jelovniku leti, a koja zimi?
    Skoro da nema razlike u mojem jelovniku između letnjih i zimskih jela jer su uglavnom u obe sezone na meniju povrće sa mesom ili ribom. Nisam iz priče da zimi kuvam često tradicionalnu sarmu. Čak više, sarmu nisam kuvala više od godinu dana!!! Kako preferiram veoma dugi niz godina zdraviji način ishrane, otuda je i jelovnik prilagođen tome, pa je i kolekcija začina upravo zbog toga raznovrsna. Mnoga tradicionalna jela kuvam na jednostavniji i zdraviji način no što su to radile moje baka i mama.
  5. Kako pripremate jelovnik za svečane ručkove, slavlja i za veći broj gostiju?
    Kada je u pitanju npr. proslava krsne slave, tu sam se držala strogo tradicije, one koju sam ponela iz kuće moje bake i moje mame. Pripremam tradicionalni "voz", a to znači da spremam sve počev od najmanje 5 predjela od raznoraznih salata, slanih rolata, proje, pita i pitica, tradicionalnih pihtija, preko, jedne godine supe, druge godine čorbe, sarme, prebranca, krompir salate, prasećeg pečenja, svih mogućih svežih ili salata iz zimnice, sitnih kolača, jedno 15 vrsta minimum, uz obavezne bar dve torte, a ako se desi da je slava tzv. posnog dana, onda sve tog još bude posno uz prženu ribu, morsku i rečnu, kao i domaću sardinu od rečne ribe.
    Danas to više nije tako. Danas spremam bogatiji ručak, koji je prilagođen gostima koji mi dolaze. Često samo uvrstim neko interesantno jelo koje nije sa naših prostora, kao što su to npr. špecle sa kačkavaljem. Međutim, serviranju jela poklanjam posebnu pažnju, te ponekad, uz klasičnu pitu savijaču, sa višnjama, koju leti serviram kao desert, serviram i kuglu sladoleda od vanile.
  6. Imate li neki standardni jelovnik i u kojim prilikama i za koje goste se njega latite?
    Nemam standardni jelovnik. Kako sam već donekle rekla u prethodnom odgovoru, jelovnik uvek prilagođavam gostima koji mi dolaze, ali i godišnjem dobu. Ideje mi ne manjkaju, jedino lagano, ali sigurno, gubim volju da spremam i kuvam komplikovana jela, a to i nije čudno, ako se ima u vidu da kuvam bezmalo 60 godina.
  7. Šta obično spremate ili biste spremili kada imate strance na ručku-večeri u gostima?
    Pretpostavljam da se radi o ljudima koje poznajem, što bi bila olakšavajuća okolnost, jer bih im onda spremila nešto što oni vole, a ja to znam, no, ukoliko to ne bi bio slučaj, mislim da bi sasvim dobro poslužilo neko od naših, domaćih starih jela kao što su; bela teleća- pileća čorba, ili potaž riblja čorba, pekarski krompir sa slaninom ili đuveč sa suvim mesom, vruća pogača, pileća džigerica rolovana slaninom, meso od svinjskog vrata ispečeno u rerni sa crnim lukom, salate od ajvara ili lučenih paprika, možda šopska ili tarator uz predjelo od npr. punjenih jaja i nekog lepog, starog sira, kravljeg ili ovčijeg. Možda čak i domaće krokete od ribe uz sos od mirođije, uz belo muskatno vino, ili neko crno, oporo vino.
    Kao desert bih servirala savijače od jabuka i višanja, ili šne nokle.
  8. Postoji li jelo, kolač, pecivo, koje ne uspevate da napravite?
    Ne postoji. Spadam u osobe koje sad dobro znaju šta mogu, a šta ne mogu da odrade. Ukoliko odlučim da nešto skuvam, a to nikada pre nisam kuvala, ja ću to uraditi sve dok ne uradim do perfekcije, ali, moram da naglasim da to zaista treba da bude nešto što će me izuzetno zagolicati i ponukati me na to da ga i napravim.
  9. Da učestvujete na takmičenju od samo 4 namirnice po svom izboru, šta biste skuvali?
    Zelenu boraniju, čorbastu, sa poširanim jajima, belim lukom i paradajzom. Ovo je veoma ukusno, zdravo i lagano jelo koje skuvam onda kad sam u stisci sa vremenom.
  10. Vaš izbor između, kafe i čaja, kolača i voćke, sladoleda i čokolade, mesa i ribe, cezar salete i pice, boze i gaziranog soka, piva ili vina?
    Kafa jutarnja, obavezno, čaj u toku dana, voćka, kao zdravija varijanta, premda ne jedem ni kolače, a voće vrlo dozirano i ne sve, uvek sam i zauvek sam za sladoled pre čokolade, iako opet,ne jedem ni jedno ni drugo, meso i riba, zajedno, jer ne mogu da se odlučim, cezar salata apsolutno i uvek pre nego pica, obožavam cezar salatu, još jedna "navika" posle posete Kanadi, boza iznad svega, jer ne pijem nikad gazirane i nikakve sokove i zauvek vino, mada volim, al' baš, crno pivo.
  11. Za koju poslasticu biste dali i poslednji dinar?
Mnogo volim sve kremaste kolače, ali, nikad ne bih dala poslednji dinar za neku poslasticu. 
Evo, dođoh do samog kraja. Bila sam iskrena do bola. Nadam se ne i previše opširna, ali, ako i jesam, pitanja su bila takva, temeljna.



Volela bih da se igri pridruže sledeći blogeri:

1. Zorica Stajić ex Pejić- zorinirecepti.blogspot.com
2. Sanja Gostović- ultimativnisastojak.blogspot.com
3. Danijela Lela Mesalić
4.Rada Čeh
5.Snežana Medan
6. Predrag Peđa Ivković
7.Darko Tadić
8.Hrvoje Medić- kuzinavanje.com
9.Miloš Topi Miladinović
10. Dejan Sević
11. Zorica Pavlović

Pitanja glase:

1. Volite li da jedete ili vam je ishrana samo način da opstanete?
2.Šta najbolje umete da skuvate?
3. Da li je korišćenje masti u ishrani zdravo?
4. Šta ne volite da jedete i zašto?
5. Šta biste radije izabrali za obrok, pasulj prebranac ili gulaš čorbu i zašto?
6. Da li je ljuta hrana zdrava i ako jeste zašto?
7. Probate li specijalitet lokalne kuhinje, na nekom od svojih putovanja i zašto?
8. Treba li decu prisiljavati da jedu ono što ne žele?
9. Ko je u vašem životu najbolje kuvao?
10. Posećujete li Mc Donalds, i ako da, šta vam se sviđa iz njihovog izbora jela?
11. Žito sa šlagom ili kesten pire i zašto?




субота, 04. октобар 2014.

Egzotična čorba od karfiola - the old fashioned way





Moja mama je umela nas decu da na nenametljiv način usmeri da jedemo sve, čak i ono što ne volimo. Ja nisam mnogo tog volela da jedem kao klinka; nisam volela šargarepu, cveklu, karfiol, a džigericu, bilo koju, ako bih saznala da je na jelovniku, izmišljala bih hiljadu i jedan izgovor da je ne bih jela. Retko kad bih uspevala u tim mojim egzibicijama izbegavanja skuvanih obroka. Izbegavanje  meni neomiljenog povrća se odnosilo uglavnom na kuvana jela od istog, jer, sasvim čudno zvuči, to isto povrće sam volela da jedem veoma rado, ali živo, sveže i nekuvano što je   i danas isto.
Karfiol bih znala da pojedem celu glavicu  svežeg, presnog, živog,  ali kuvan, nikako.
No, moja mama se dosetila da napravi divan, fin i ukusam cušpajz od karfiola i krompira, neposredno posle mog izlaska iz bolnice nakon operacije krajnika i otad, karfiol i sve od termički obrađenog karfiola prelazi na listu mojih omiljenih jela.
Ipak, nekako najviše i na poseban način, volim gustu čorbu od karfiola koju i dan danas kuvam na isti način kao što je uvek kuvala moja mama.
Pre neki dan sam kupila u našoj seoskoj prodavnici omanju glavicu karfiola. Nije baš bila nešto, jer je već imala na pojedinim cvetićima sivkaste pege, ali, jedan glas iz jedne fijočice u mojoj glavi je došapnuo; Ne mari, skinućeš to lepo nožem, očistiti i spremiti finu čorbicu, samo ne zaboravi da staviš tajni sastojak.
Uvek, kad bih spremala čorbu od karfiola ili od bundeve, glas moje mame, od kad je nema, bi se obavezno "javio" da me potseti da ne zaboravim da stavim taj njen, "tajni sastojak".
Skuvati čorbu od karfiola na način na koji je kuvala moja mama i nije neki kunst, za nekog, ali za mene je to poštovanje tradicije kvaliteta i zdravlja. Jer, samu čorbu čine samo pet sastojaka, uz eventualni dodatak šestog, brašna, koji ja izbegavam.
Čorba se toliko jednostavno sprema da je čak i početnik koji nikada nije kuvao može skuvati, a posebno je dobra jer spada u jela koja ja zovem brzopotezna tj. koja ne iziskuju više od 20 minuta spremanja. Znači, za zaposlene, u zimskim danima, po dolasku kući, sveže spremljena čorbica od karfiola je izuzetno dobra i okrepljujuća.

E sad, zašto baš čorba od klot karfiola, kad ima toliko drugih, znatno energetski jačih čorbi?
Sledeći redovi će objasniti zašto je dobro koristiti karfiol u redovnoj ishrani, a što sam sasvim sigurna je znala i moja mama, jer da nije, zar bi toliko insistirala da mi deca jedemo karfiol ;)

Karfiol, biljka, povrće, iz roda kupusnjača, slična brokoliju. Bogata velikom količinom vitamina C, ali sadrži i vitamine A, B1, B2 i PP. Može se pohvaliti i izdašnom sadržinom minerala, posebno kalijuma (K), kalcijuma (Ca), fosfora (P) i gvožđa (Fe), što je opet svrstava u veoma zdravo povrće. Niske je kalorijske vrednosti, 100g karfiola ima energetsku vrednost od samo 25 Kcal.
Karfiol je vrlo zdravo čak lekovito povrće. Bogat je antioksidansima čime uslovljava smanjivanje nivoa povišenog holesterola u krvi.
Ima svojstvo da ubrzava metabolizam estrogena te je kao takav od velike koristi jer snižava nivo estrogena, a ovo opet utiče na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke.
Kako sadrži dosta kalcijuma daje čvrstinu kostima.
Redovno korišćenje karfiola u ishrani umanjuje rizik od pojave Parkinsonove bolesti i Multiple skleroze.
Veoma je dobar kao hrana kod redukcionih dijeta jer se dugo vari.
Ipak, karfiol znatno manje treba da koriste osobe kod kojih je detektovana Kronova bolest.
E sad, koji je to tajni sastojak koji čini deo ove lepe i ukusne čorbe?
Otkriću vam tajnu to je muskatni oraščić, egzotični začin koji se dobija iz koštice ploda drveta muskatnog oraha. 
Ovo drvo je zimzeleno i raste u prašumama indonežanskog ostrva Moluka. Drvo dostiže visinu od impozantnih 15-18 m, a rađa čak tri puta godišnje.
Muskatni oraščić je veoma zdrav začin jer u sebi osim antioksidanasa, sadrži vitamine B kompleksa, nešto folne kiseline i vitamina iz A grupe.
Osim tog ima bogat sadržaj minerala; bakra (Cu), kalijuma (K), mangana (Mn), gvožđa (Fe), cinka (Zn) i magnezijuma (Mg).
Vrlo je uspešno sredstvo za poboljšanje loše probave i protiv nadimanja, a uspešno deluje i u savladavanju problema kod gljivičnih oboljenja kao i kod depresije.
Muskatni oraščić sadrži ulje eugenol koje pomaže kod zubobolje.
Mnogi kažu da ima i afrodizijačka svojstva.

Dakle za spremanje tj. kuvanje tzv. "Egzotične" čorbe od karfiola po receptu moje mame potrebno je:

  • sveža omanja glavica karfiola, lepa i bela, ako je moguće ;)
  • mleko- oko 1/2 L
  • so
  • voda- oko 1/2 L
  • "tajni sastojak" tj. muskatni oraščić- 1/2 čajne kašičice
  • 2 kafene kašičice brašna - da se čorbica dodatno zagusti (ako treba i po volji)

Dobro opranu i očišćenu glavicu karfiola odvojiti na cvetove i staviti u jednu posudu da se skuva u pola litre vode. Posoliti malo. Karfiol se vrlo brzo skuva za otprilike 10-15 minuta.
Skuvan karfiol sa posudom premestiti na tvrđu podlogu i ručnim pasirom isitniti sadržaj, toliko da ostanu sitniji komadići povrća.
Ukoliko volite baš krem čorbu, možete ga sasvim slobodno izmiksati u blenderu, ili štapnim mikserom, no ja preferiram da ostanu sitni komadići povrća jer je ukus daleko bolji.
Kada ste usitnili karfiol dodati mleko i vratiti posudu na vatru da proključa, na " tihoj vatri" povremeno mešajući kašikom da se povrće i dodato mleko ne zalepi na dno posude u kojoj se kuva.
Prokuvanu čorbu, dosoliti po ukusu, skloniti sa šporeta i dodati pola čajne kašičice muskatnog oraščića, mlevenog ili sveže rendanog.


Preporučuje se uvek rendanje svežeg muskatnog oraščića, no može se koristiti i mleveni, ali se posudica sa istim treba čuvati  na mračnom mestu.
Nemojte preterati sa dodavanjem muskatnog oraščića jer čorba treba da ima ukus povrća, a da se ukus začina tek "oseti" degustacijom.
Muskatni oraščić možete dodati i u krem čorbu od bundeve, koju ja spremam takođe po receptu moje mame i potpuno identično kao i krem čorbu od karfiola ;)
Možda će neko od vas koji budete imali strpljenja za čitanje ovih redova reći da je ovo jednostavan način spremanja ove čorbe?
U tome i jeste čar, da kuvanje bude jednostavno, a opet, zdravo.

Na kraju, volela bih da saznam šta vi mislite o kuvanju na brzopotezan, a zdrav način?

PS: - cušpajz (orig. nemački zuspeise)  bukvalo "zajedničko jelo", u ovom smislu se misli na kobinaciju dva ili više povrća najčešće ispasirana i spremljena kao obrok.
      - kunst (orig. nemački) umetnost
PSS: Ovaj post dugujem svima onima, kojih nije mali broj, a koji na moj blog dolaze zbog dobrih, starih recepata koje prati i po neka interesantna priča,  a opet, i kao  potvrdu imena samog bloga, od svega po nešto :)