Blogeri se opet igraju

Taman na vreme mi je  "zakucala na vrata", ova meni uvek interesantna blogerska leksikon igrica.

Da me malo rastrese, razdrma i podseti da sam i ja deo blogerske družine, što se, sudeći po mom pisanju proteklih dana, baš i ne može reći. Tako, koristim priliku, iako već jesam, da se zahvalim mojoj Neg na nominaciji i da joj evo, vredno dam odgovore, još danas, na sva pitanja.

Radovalo  bi me da se igri pridruže i drugari blogeri koje i ja nominujem.

Evo Negoslavinih pitanja i mojih odgovora na iste.

1. Da li ste nekada rekli ono što nas je čudilo dok smo bili mladi- da su mi sad one godine a ova pamet?

O da, jesam, al uzalud.

2. Ako jeste, zašto jeste, a ako niste, kako vam je to uspelo (mislim, da se ne kajete, da ne žalite, da ne želite popravni ispit života)?

Davno je rekao jedan mudar Kinez; Nad prosutim mlekom ne treba žaliti!

To ne znači da mi puno puta nije bilo žao, al sam naučila da se nosim s tim i da idem dalje i pazim da ne pogrešim ponovo.

3. Za šta smatrate da ste najviše uskraćeni zbog toga što živite u ovoj zemlji baš sada?

Mislim da mi je uskraćen miran život, bez trzavica, bez straha od sutra.

4. Da li biste odabrali da živite ovde i da ste imali mogućnosti da odete?

Imala sam mogućnost da odem, al sam ipak ostala ovde. Ipak, moram reći da je to zato što sam poslušala moju majku.

5. Kojom svojom životnom odlukom ste najzadovoljniji?

Uvek sam zadovoljna kad uspem da ostvarim neki cilj, bez obzira na „veličinu“ istog.

6. Zbog koje odluke se kajete?

Mislim da svi imamo po nešto što bismo rado promenili da možemo, zbog čega se možda čak i kajemo. Ipak, ni zbog čega se ne kajem baš onako, strašno, jer sam odavno svesna da bih uradila drugačije mnogo tog, da sam umela bolje u tom trenutku.

7. Mislite li da je naš život stvar izbora svakoga od nas ili nama upravlja prst sudbine?

U deliću svakog života postoji i prst sudbine, na koji ne možemo ničim da utičemo, ali većinu svega biramo sami. Ne valja kad  krivimo sudbinu za sve, posebno ako nam ne ide kako bismo želeli, a opet, ako je dobro, često  smatramo da je to samo naša zasluga.

8. Da je vera za vas- opijum za narod, sastavni deo vaše ličnosti ili ste vernik samo onda kada ste uplašeni, zabrinuti, kada vam je potrebna pomoć?

Često kažem da sam verujuće biće, a to obuhvata mnogo tog. Ako si mislila konkretno verujem li u Boga, odgovor je DA.

9. Znate li sve komšije u svojoj zgradi ili ulici i da li se svima javljate?

Ne, ne poznajem sve komšije u zgradi, ali se svima javljam. Najčešće i uvek prva.

10. Kada ste poslednji put učinili nešto lepo, korisno, dobro... nepoznatoj osobi?

Ustrojila sam odavno neka „pravila“ svog življenja u svakom danu:

1. da učinim nešto dobro za druge

2. da učinim nešto dobro za svoju kuću

3. da učinim nešto dobro za svog partnera, ili ukućane

4. da učinim nešto dobro za sebe

Živim dan po dan trudeći se da ih ispoštujem. Međutim, ako se i desi  da „omanem“, ne „grdim“ sebe. Samo se potrudim da sutra budem bolja. Tako da, pravi odgovor bi bio, mnogo puta, neprekidno.

11. Verujete li u to da sve što činimo jednoga dana dođe na naplatu- nagradu ili kaznu?

Stari ljudi kažu; Dobro čini, dobrome se nadaj!

Ja biram da verujem da je to tako, ali čak iako nije, iskreno se nadam da ću čineći dobro obezbediti neki boljitak onima koji ostaju posle mene.

Moja pitanja za drugare blogere su:

1. Volite li ove leksikon igre?
2. Zašto volite-ne volite ove leksikon igre?
3. Jeste li radoznali i ako jeste, zašto?
4. Imate li svoju omiljenu izreku i koju?
5. Koči li vas neki strah i ako da, kako ga obuzdavate'
6. Jeste li do sad obišli bar 30 različitih mesta u svojoj zemlji?
7. Imate li omiljenog strip junaka- ko je to?
8. Žalite li za propuštenim vremenima?
9. Koja vas melodija-pesma, rastuži, a koja vam podigne raspoloženje?
10. Da niste to što jeste, šta biste bili?
11. Šta radite u dokolici?

Srećno!