уторак, 14. јул 2015.

Narode moj, hello!



Jutros sam “pukla ko zvečka”!

Ukoliko ne pratite kako “dišu” veoma mladi ljudi u našoj sredini, teško da ćete razumeti šta sam ovim htela da kažem, a rečnik, za prevod ovih reči, za sad, ne postoji. Žargonskim modernim “rečnikom” ovo znači iznervirala sam se do krajnjih granica izdržljivosti.
E sad, ovo je moj, poprilično dugačak prevod. Verujem da neko, ko osluškuje mlade, kod kojih svaka generacija ima po neku svoju novu reč u žargonu, ima kraći i možda razumljiviji prevod.
Žargonizme ima svaka generacija, više ili manje. Popriličan broj i sama pamtim, što iz svog odrastanja, što, verovali ili ne i iz odrastanja generacije moje mame i njenih ispisnika. Isto tako, imala sam prilike da se sa istima “družim” prilikom odrastanja svoje dece, kasnije, dece sa kojima sam radila tako da shvatili ste, ja nisam od juče.

Mnogo volim ovaj naš jezik, srpski, ali nisam od onih koji znaju da kažu; Govori srpski da te celi svet razume!
Skoro na jednom od blogova, pročitah tekst na temu kameleona među nama. Pronađoh sebe da umem, kao kameleon, vrlo brzo da se prilagodim dijalektu, narečju, govoru sredine u kojoj se nalazim. Šta više, kako sam i objasnila autorki, ja to veoma volim da radim i imam dar da svoj govor prilagodim sredini u kojoj sam, sa jednom namerom, da budem deo ljudi, sredine u kojoj boravim ili živim.
Više puta sam pročitala da je to odlika slabića, jer se prilagođavaju masi, sa čime se ne bih saglasila,
jer time što govorim tim dijalektom ne gubim ništa od svojih posebnosti, pod uslovom da ih i imam.
No da pređem na stvar, jer, nije mi namera da pišem ni o žargonizmima, koji su mi na svoj način prihvatljivi i poneki simpatični, nije mi namera da govorim ni o dijalektu, ili akcentima u našem ili drugim jezicima, već me je sasvim nešto drugo dovelo u stanje one prve rečenice.
Tuđice, one su “krive” za ove redove.

Itekako znam da u našem jeziku obitava more tuđica; turcizmi, mađarizmi, germanizmi i mnogi drugi “izmi”, no oni imaju svoju uzročnoposledičnu vezu.
Naime, koliko ja znam svi su oni posledica života u sredini u kojoj je jedna od tih nacija bila, uslovno rečeno, dominantna tj. brojnija.
Sa tuđicama o kojima pišem u ovom tekstu takva veza ne postoji. Da, da, možda ste i pogodili, govorim o anglizmima, tj. o rečima iz engleskog jezika, koje su sve prisutnije u našem svakodnevnom govoru.
Znam da mi ne živimo među Englezima, a i njih je veoma malo među nama.
Međutim..

Ukoliko je suditi po tom, vrlo malom broju pripadnika engleskog naroda koji živi ovde, dolazi se do zaključka da je uticaj njihovog jezikla na naš, srpski jezik, ogroman.
Ali, nije.
Još kako svi znamo da jedna lasta ne čini proleće, a njih ima, pa slobodno se može reći, kao jedna lasta. Znači, nije jato.

U pitanju je trend. Trend, šta li mu to beše?
Kako? Ne znate šta je trend?
Pobogu, pa vi niste uopšte fensi!
Niste in!
Niste top!
Shoot me, ako mislite da ću da vam objasnim.
Sad je toppic koristiti ove i slične izraze, a da ih ima...oho ho ih ima. Broja im se ne zna. Dodaje ko kako hoće, želi i misli da treba.

What's the point?

E tu sam vas čekala. Šta je svrha ovih anglizma, tuđica, u ovom našem lepom jeziku?

Naš jezik, hteli neki da priznaju ili ne, evoluira takođe. Znači, dobija neke nove reči, izraze, svrhu. Tako kažu stručnjaci, linvisti, lektori, a i drugi koji se bave etimologijom reči ili jezika. Nemam običaj da tim ljudima ne verujem, jer ne posedujem njihovo stručno znanje.

Milan Vujaklija se “ubi” čovek od teškoga rada, ne bi li na naš jezik, NAŠIM rečima preveo mnoge strane reči i zraze i sigurna sam da mu retko ko spori da je uradio dobar i ogroman posao.
Isto tako, mišljenja sam, da bi takav rečnik, stranih izraza i reči, trebalo obnoviti ili proširiti jer je očigledno da Vujaklijin nije dovoljan.

Vrlo sam svesna da se mnogi stručni izrazi, posebno iz engleskog jezika, dosta rogobatno prevode na naš jezik, jer, ukoliko se uz pomoć jedne, dve, najviše tri reči, ne može jasno objasniti pojam, javlja se problem svrsishodnosti prevođenja istog.
Tad se, koliko sam shvatila sama, pribegava zadržavanju izvornog, stranog izraza ili reči koji svojom upotrebom postaje potpuno primeren da objasni značenje.
Najviše tog ima u programerskim tekstovima i prevodima.
Međutim..

Sve bi to bilo i lepo i korisno da iza tog ne stoji i druga strana medalje.
Sve nekako mislim, da je to postalo pomodarstvo. Želja da se iz pripadnika jednog naroda izdvoji klika, “intelektualna estrada”, koja se razlikuje.
Koja je, eto, intelektualno iznad mnogih, koji su eto, nedovoljno upoznati, da ne kažem nedovoljno in i trendi, sa savremenim tokovima.
Namerno ne kažem nedovoljno neobrazovani jer to svakako ne stoji.

Nekako imam utisak da mi sve to, vuče na “ružičastu kulturu”.
Slobodno recite da to veze nema sa ružičastim, no ipak bih volela da mi se objasni malo bliže.

Kako to da u našem jeziku nema dovoljno izraza da se sasvim lepo objasni to što se hoće da kaže, već se MORA posegnuti za stranim izrazom, anglizmom u ovom slučaju?
Zašto se misli da je strani izraz, pod uslovom, da se ponovim, nije stručan izraz i odomaćen u krugovima struke koja ga koristi, bolji i da bolje objašnjava jednostavne pojmove iz našeg jezika?
Kome su namenjeni tekstovi  iz kojih “vrište” anglizmi, a pisani su na našem jeziku?
Kome će pomoći i ti stručni tekstovi, osim naravno ljudima iz struke, što je paradoksalno, a objavljuju se da ih vidi, sazna i iz njih nauči nešto, što više ljudi raznih intelektualnih profila?

Možda hoćete da mi kažete da treba svi da znamo OBAVEZNO engleski jezik?
Zašto baš taj jezik, pitam?

Ako je suditi po brojnosti ljudi koji govore nekim svetskim jezikom kineski je nesporno najviše zastupljen.
Španski jezik ima takođe izuzetno veliku zastupljenost u svetu.
Za ruski kažu, da je, još uvek, od velikog značaja kad su tehničke nauke u pitanju. Iako Japanci kolo vode u svetu bar kad je tehnika u pitanju.
Treba li zbog toga da učimo japanski?

Nemojte mi reći da postoje prevodi na engleski jezik svega od ovog što sam nabrojala i da kao takvo ima mogućnost primene i kod nas.
Baš bih volela da saznam da li i ove pobrojane nacije koriste kapom i šakom anglizme u svom jeziku kao mi?
Čisto sumnjam. Čak više, verujem da ne. Jer, oni svi čuvaju svoje jezike. Ne odriču ga se lako kao što to mi radimo, sve više i svakog dana sve neumerenije.
Ja čak nisam navela ni sve primere jer mi je mučno, a i zato što sam sigurna da su mnogi to primetili.

Neću sad ja da vam pišem traktak na temu zašto je važno da čuvamo svoj jezik, ali ako se izjasnite za, vrlo rado ću sve potanko da objasnim.
Ono što želim da podvučem je da ukoliko želimo da nas razume mnogo više ljudi u ovoj zemlji koju zajedno delimo, a ne samo određena masa ljudi, onda je neophodno da pričamo istim jezikom, da pišemo istim jezikom kojim govori većina ljudi na ovim prostorima, srpskim jezikom.

Da se trudimo da doprinesemo sopstvenim primerom kako se gaji, čuva, unapređuje svoj jezik, pa i kultura samim tim, ako baš hoćete.
Kao što to rade pojedinci iz našeg okruženja koji u svojim delima, tekstovima, pesmama, postovima, iskoriste i poneku, danas arhaičnu reč, koja će izumreti kao dinosaurus jer se ne koristi;
( “Zavet i obećanje”- Ljiljana Bralović, “ Jošte čekam taj reč da mi rekne”- Negoslava Stanojević).

I nemojte mi molim vas govoriti kako imamo siromašan jezik jer to ne odgovara istini.

Koliko da znate sasvim se lepo sporazumevam sa ljudima na tri svetska jezika, što znači da mi svi ti anglizmi i izmi ne smetaju jer ih ne razumem. Ne.
Samo volim svoj jezik i volim da ono što se napiše za naše ljude bude i na našem jeziku.

Englezi kad pišu, pišu za sebe i svoj narod, svoju čitalačku publiku i u njihovom jeziku nema naših reči osim, ako ne računam, reč vampir.





18 коментара:

  1. Odlično. Pozdravljam odabir teme i izneto mišljenje. Ne žellim da razvodnjavam temu i pišem još sto reči a sve će se svesti na to da se slažem sa tobom i da srpski jezik obožavam. Žao mi je što u poslovnom pismu i slobodnoj komunikaciji uglavnom koristimo latinično pismo iako imamo opcija da se služimo ćirilicom. Možda je lakše, praktičnije, otkud znam? Bravo, tema je odlična i lepo argumentovana... <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti Nale za komentar :) Posebno mi je drago da isto razmišljamo s obzirom na "generacijsaki jaz" :)

      Избриши
  2. Potpuno si u pravu, draga Olja. Primećujem to i ja, i ne samo u domaćem govoru već i u nazivima firmi. Možda tu ima uticaja interneta, filmova, ali za većinu izraza nema opravdanja. Ipak, sve je više glasova kao što je tvoj.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Neno, drago mi je da delimo isto mišljenje. Hvala ti na komentaru :)

      Избриши
  3. "Više puta sam pročitala da je to odlika slabića, jer se prilagođavaju masi, sa čime se ne bih saglasila,
    jer time što govorim tim dijalektom ne gubim ništa od svojih posebnosti, pod uslovom da ih i imam."
    Naprotiv, odlika je kulture da kada dođeš u novu sredinu, poprimiš jezik i običaje naroda kod koga si došao! Inače, volim naš jezik baš zato što je prepun svega, a tuđice i sama rado koristim! U tome je bogatstvo! :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Saglasna sam Sneška sa tobom, ali polovično. ne mislim da je bogatstvo korišćenje tuđica, osim ako to nije opravdano, a takvih slučajeva ima.

      Избриши
  4. Nego znaš sada su oglasi za posao na engleskom i obavezno ti je da ga znaš, jer mi smo okupirana zemlja. Posle rata ide okupacija, tužno ali istina. Sve to jako iritira.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Još kako me iritira i bez obzira što sam se sama potrudila da naučim engleski jezik, da mogu da komuniciram sa ljudima gde god da sam, smetju mi njihove tuđice u našem jeziku. Hvala za ovaj dobar komentar ime moje.

      Избриши
  5. Kada sam krenuo sa blogovanjem krenuo sam na latinici, ne znam ni sam zašto. Sada razmišljam da pišem i ćirilicom, samo ne znam, malo bi je čudno da mi jedan tekst bude u latinici a drugi u ćirilici. E sada kada bi postojao neki plugin za Vordpress da sve tekstove prebacim u ćirilicu pa da ljudima dam opciju kako će čitati, to bi bilo super.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U pravu si Miloše! Važno je da sačuvamo svoje pismo jer je jedinstveno u celom svetu, a mi ga se malte ne stidimo. Međutim, ne smeta meni ta slovna dvojezičnost toliko, koliko favorizovanje tuđih reči i tuđeg pisma. Hvala na konstruktivnom komentaru :)

      Избриши
    2. Volim ćirilicu i kad pišem uvek koristim ovo pismo. No, mislim da je za blogovanje, pogotovo ako računamo i na neku publiku iz regiona mislim da je latinica bolji izbor. Mi smo radili učenički sajt i odluka je bila da ga radimo na latinici upravo zbog toga da ne bude neujednačeno - jer neki tekstovi moraju da budu na latinici, zbog tekstova na stranim jezicima (pošto je filološka gimnazija u pitanju)... A opet zvanični sajt škole nam je na ćirilici jer oni sve objavljuju samo na srpskom jeziku...

      Избриши
    3. Stekla sam naviku da koristim oba pisma podjednako; Tamo gde je ćirilica, pišem ćirilicom i obrnuto. Ipak, nekako sam ponosnija na našu ćirilicu, posebno kad znam koliko je to kompleksno, a opet jednostavno, fonetsko pismo.

      Избриши
  6. Bolna je ovo tema... Ko je i kada dozvolio da tuđice počnu da ulaze u standardni jezik?

    Da li ste vi svesni da naša deca ne razumeju više maternji jezik? Ali ne znaju ni šta strane reči znače. Ako kažem da sve polazi iz porodice, neko će reći da je to posao nastavnika. Mogla bih da se saglasim sa tim kada bi imali više časova jezika - kada program ne bi bio preopterećen nekim nebitnim stvarima...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znaš Meri, koliko god bilo ko mislio da sam anksiozna na neke teme, ipak sam mišljenja da se ovo sve, što nam se događa, čak i glede jezika, radi već dugi niz godina vrlo perfidno i vrlo planski. Problem je sad već, i nije jedini, postao sistemski, a opet, ako se vratimo na izvorište i sistem čine ljudi. Tado da, ništa bez, nažalost, revolucije. Nadam se gandijevskog tipa, ali teško.

      Избриши
  7. Mislim da je čuvanje jezika stvar obrazovnog sistema i kulture naroda. Nešto što ti se "ulije" od malena kao važno, pa primenjuješ kroz život, u svojoj porodici, pa i šire. Na primer, ovde gde sam sada, Francuzi se u 90% slučajeva opredeljuju da podučavaju decu kod kuće (što je u nihovoj zemlji legalan vid osnovnog obrazovanja), umesto da ih upišu u internacionalnu školu koja radi po američkom programu. Nisu u pitanju finansije, jer bi im poslodavac plaćao školu za decu, već njihova svest o tome kako je važno da deca uče francuski jezik, istoriju, umetnost.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Francuski jezik i Francuzi sami, su zaista veoma dobar primer uvek bili kako se neguje pripadnost sebi, svom narodu, svojoj kulturi i kako to treba i da se čuva. Hvala ti za lepu dopunu ovog teksta.

      Избриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)