среда, 13. април 2016.

Ćutanje kao lapot





  • Meni je najbolje kad vas sve otkačim!
Zvonile su joj dugi niz dana ove reči u glavi. Kako možeš da otkačiš parče svoje duše?
Koja te to škola pripremi da otkačiš onog ko ti je udahnuo prvi dah?
Ko te naučio prvom koraku? Ko je nebrojeno puta noćima bdio uz tvoje uzglavlje, a ujutro nastavljao dan kao da je prespavao noć snom pravednika.
Ko je patio kad si i ti patio? Radovao se kad si se i sam radovao.
  • Nećeš ti meni da određuješ hoću li ja da brinem o tebi, a ne da te stavim u starački dom!
Sećala se tih reči i reakcije kad bi rekla da neće da bude obaveza nikome. Zna ona dobro kako je to kad trčiš, radiš, gajiš decu i grizeš se jer ne možeš da postigneš da pomogneš dovoljno i starim roditeljima.
A ništa nije tražila. Samo je priželjkivala da se ostvare te izgovorene reči.
I šta je sad ovo?
  • Nije sporna ta uzajamna ljubav, ali svi treba da žive život koji zaslužuju.
Da li je moguće da zaslužuje ćutanje, pitala se? Evo, meseci su prošli ni glasa, ni odjeka.
  • Hoćeš li..? Pitala je.
  • Zašto nisi..? Stigao je odgovor bez odgovora.
Znali su da i ranije ukrste reči, ali nisu nikad prestajali da razgovaraju.
Gde sam pogrešila, pitala se?

Dani teku. Nestaju. Pamtiće ovo proleće kao jedino proleće koje je donelo muk. Bezrečje. Gluva tišina. Dodata na još jednu tišinu.
Okov oko vrata, knedla u grlu, progutane suze, glumatanje za druge da je sve u redu.
A nije. Jer kako može biti u redu da ne razgovaraš sa delom sebe?
Da ne postojiš, a ima te, a opet nisi potpun?
Pitanja bez odgovora.
A vreme i dalje klizi, nestaje i ćutanje se ukočilo kao spomenik.
Hoće li ga jednom srušiti?
Ili će ponovo međ ljude da se vrati lapot?



8 коментара:

  1. Одговори
    1. Verujem u to da hoće, mada je put od D do G vrlo dug ;)

      Избриши
  2. Одговори
    1. Obavezno. Zovi je često. Samo to joj ispuni dušu nemerljivom radošću i zdravljem.

      Избриши
  3. Ovo je vreme sebičnih, kao nikad pre. Čak i tamo gde ima ljubavi, otrgne se deo duše pa misli samo na sebe. Ili najviše na sebe. Pa ga, tog koji je deo nečije duše boli samo ono što njemu nije potaman. I onda, negde tamo daleko u vremenu, kad ga istinski zaboli nešto slilno od njegovog dela duše... onda je kasno za ono, oprosti mi pape. Ali on to sada ne zna.
    I neka... neka je to što misli da je bol najveća bol koju će ikada osećati. Onaj čiji je deo duše ionako mu je sve oprostio. Onog dana kada je rođen.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve si rekla Neg, divnim rečima i istinitim, pre svega :)

      Избриши
  4. Baš sam juče, sasvim slučJno, slušala reči optužnice jednoj majci. Sve se orilo. Teške su to stvari..

    ОдговориИзбриши

Radovalo bi me da saznam vaše mišljenje o ovoj temi :)