Kako sam zaradila više od stodvadesethiljada

Tinjala je ta želja u meni dugo, ali je strah bio veći od nje. Onda, odvažih se i prepustih i ja niz internet maticu. Kud svi Turci, tu i mali Mujo, kaže stara izreka te tako eto i mene gde, sa mnogima, plivam i skupljam.

Na neki način mi je bilo teže nego onima koji su tačno znali šta hoće, šta će da plasiraju, kako da se reklamiraju. Ja od svega tog nisam imala pojma. Istine radi, ne znam ni sad dovoljno, ali istrajavam,  opstajem i učim u hodu

Ima i onih koji vole da uđu u moj “komision”. Švrćkaju se , posede malo, promuvaju se, zadrže čak, ostave koji komentar, savet ili predlog u knjigu utisaka.

Neki se redovno vraćaju. Neki dovedu nove, poznanike i drugare.  Neki se i pretplate.

Upišu se na listu čekanja da kad stigne neki novi artikl budu  prvi za isporuku.

Nema čekanja, sve je sređeno da ide odmah, prvo njima, pa sve drugima.

Nisam ja sam nešto ekstremno pametna, ali da je ovo što nudim zanimljivo, što jes, jes. 

Jer da nije, ko bi gubio vreme na bofl, a vreme je, kažu, novac.

Moj asortiman je raznovrstan.  Nisam se vezala samo za određene artikle već ih ima više.

Ima kod mene i za svakodnevnu, ali i za posebnu, retku upotrebu.

Ono, kad si sam, pa hoćeš da ti se duša “napase” mira i napuni lepotom.

Samo, to uglavnom prepoznaju specijalni gosti, oni koji slično meni vibriraju, bar kad su te stvari u pitanju.

Drugima se to može učiniti, kao prodavanje boze, ili limunade. Nekima je možda čak i bljutav taj melodramatski izbor, ali, neko voli i to.

Već rekoh. Asortiman je onako, kao lepeza. Ili, kao paunov rep gde sva pera liče, a nisu ista.

Ima raznoraznih pomagala za očuvanje zdravlja.

Ima interesantnih figura za uređenje doma ili bašte. Čak ti artikli spadaju u najtraženije.

Vole naši ljudi lepo i korisno, a kod mene je to svima dostupno.

Ima interesantnih izmaštanih, odsanjanih  ili  stvarnih putovanja. Jedno od njih je veoma popularno među  posetiocima.

Za ljubitelje smeha postoji poseban odeljak gde mogu naći vrlo korisne eksponate od kojih će se smejati, ako ne sve vreme, a ono, kad im se sve slegne.

“Selo hvali, al u gradu živi”- kažu. Kod mene za pripadnike seoske, ali i gradske populacij ima ne mali broj posebnih, od zaborava otrgnutih detalja.

Nađe se ponešto i za izletnike ili ribolovce.

U jednom pregradku se mogu pronaći neke biljke iz prirode, a koje se mogu uvek iskoristiti.

Postoji par polica, šćućurenih u svoj toj gužvi koje bi voleo da ima svaki kuvar koji drži do sebe i svog zanata.

Ljubitelji životinja još kako vole da svrate i da se, ako ništa drugo, podsete na pojedine stanovnike sa kojima delimo ovu planetu od kojih nas neki uče životu, ili nam spasavaju isti.

U jednom skrivenom ćošku se može naći mnogo dnevnika u kojima ima priča za svačiji ukus. Osim ako konzumenti nisu mnogo izbirljivi, ili vole drugačije štivo.

Sad, da ne bi bilo po onoj izreci, eh da, shvatili ste, mnogo volim narodne izreke, svaki Ciga svoga konja hvali, vi procunjajte malo ovuda i uverite se sami.

 Ima ovaj moj “komision” stvarno “Od svega po nešto”.

Lepo je i upakovan i evo, gde ja sa njim zaradih ništa manje nego više od stodvadeset hiljada vaših poseta.

Što reče jedan kolega bloger; Jel znate nekog ko je prodao nešto u ružnom pakovanju?

Tako svih ovih preko stodvadesthiljada vaših poseta ja smatram svojom velikom zaradom.

Pravom zaradom od blogovanja. 
One me drže u uverenju da ovo što radim, pišem, delim sa vama zaista ima upotrebnu vrednost.

Mišljenje svih vas, koji ste moj blog udostojili svojom posetom, komentarom, “pretplatom” tj. praćenjem, da budem precizna, za mene je od vrhunskog značaja.

Ono mi daje podstrek da se trudim dalje. 

Obavezuje me da ispoštujem vašu odanost.

Daje nemerljiv smisao svemu ovome što sam do sad podelila sa vama na svom blogu i tako “zaradila” ovu veliku cifru.

Malo li je?

Od srca hvala svima.